Tužba kojom se traži zatvor za novinare KRIK-a i zabrana bavljenja novinarstvom presedan u Evropi 
Velika seoba u kampanji za američke predsedničke izbore: Zvezde podkasta prate neopredeljeni glasači 
Muke po Toniju Dokupilu: Od urednika ukor, od vlasnice orden 
Za šaku rejtinga: Kad ne znaš šta ćeš, udri po Romima, Albancima ili silovanim Bosankama 
Deseti rođendan N1: Decenija poverenja, istine i posvećenog novinarstva 
Zabrana promocije nasilja i kriminala, prema novom zakonu, više nije opšta obaveza elektronskih medija. O tome se sada stara REM, koji godinama žmuri na nasilje, pornografiju i kriminal na nacionalnim televizijama
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje dobar deo svog posla godinama uspešno skriva od očiju javnosti, poslednjih meseci je svoj rad učinilo još nedostupnijim. Članovi Saveta REM-a retko se ili gotovo nikad ne pojavljuju u medijima da obrazlože svoje odluke. Ne znamo ni o čemu se razgovara na sednicama Saveta, jer su zapisnici sa sednica toliko šturi, da se iz njih ne mogu dobiti ni osnovne informacije.
Od non-stop obožavanja Vučića, širenja laži, obračuna, straha i ogoljene propagande u korist interesnih grupa koje ih finansiraju i kontrolišu, urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom, izgleda, ne stižu da se podsete zakona, novinarskih standarda i etičkog kodeksa, niti pokazuju da ih to i najmanje zanima. A i što bi, kad se na sve to previše ne osvrće ni REM, kome je to posao?
REM se opredelio da zaštiti emitere na štetu građana, da krši zakon i zanemaruje javna ovlašćenja i obaveze umesto da zaštiti interes javnosti, kaže za Cenzolovku Judita Popović, članica Saveta REM-a, koja najavljuje da će se i dalje boriti da se rijaliti programi prebace u noćni termin i za to traži podršku u civilnom sektoru
Da bi se ispunio jedan od zahteva opozicije i građana koji protestuju, a to su fer i pošteni, potrebno je već u septembu obezbediti slobodu medija. To se može postići samo ukoliko se već sada krene sa reformom REM-a. U suprotnom ćemo imati falš izbore, koje će opozicija bojkotovati, rekla je gostujući u Novom danu novinarka Maja Divac.
Svako ko prati rad medija u Srbiji i voljan je da rasuđuje objektivno zna da je sa dolaskom novih vlasti 2012. počelo stvaranje drugačije klime u medijskom prostoru.
Iako uočava da televizije sa nacionalnom frekvencijom emituju program koji šteti maloletnicima, REM propušta da ih kazni. Softver regulatora zabeležio je za tri godine najmanje 1000 prekršaja televizija u označavanju za koji uzrast je program. Epiloga na sudu nije bilo, što bivša članica REM-a smatra ustupkom televizijama u korist zarade od reklamiranja. REM sporove pokreće zbog drugih prekršaja i to mesecima nakon što se dogode, zbog čega je skoro polovina postupaka zastarela
Kako očuvati kvalitetno novinarstvo u eri dezinformacija i razvoja veštačke inteligencije, u kojoj gigantske društvene mreže preotimaju novac medijima, koji se okreću senzacionalizmu?
Razvoj veštačke inteligencije omogućio je pojavu videa za koje je danas i profesionalcima nemoguće da prepoznaju da li su lažni. Posledice mogu biti zastrašujuće: u trenutku kada lažni snimci počnu da se pojavljuju na televizijama, otvoriće se ogroman prostor za predstavljanje istine kao laži i laži kao istine, i publika će izgubiti poverenje u medije
Usta pojedinih naših i svetskih političara puna su borbe protiv lažnih vesti, dok je korist koju od njih imaju sve očiglednija. U pitanju je svetski trend, s tim što je u Srbiji on toliko dominantan da lažne vesti kreira kako državni vrh, tako i najveći nacionalni mediji. Lažne vesti su omiljeni alat za ostvarivanje političke ili finansijske koristi, skretanje pažnje na nebitne teme, pa i izazivanje kriza
Poslednjih godina, od kada se RTS finansira i iz budžeta, prihodi ove kuće niži su između 30 i 47 miliona evra godišnje u odnosu na poslednju godinu finansiranja iz pretplate. Istovremeno, dokle god javni servisi presudno zavise od budžeta, biće mnogo osetljiviji na pritiske i uticaje
U Srbiji nemate slobodne i kredibilne medije, jer su postali sredstvo propagande u službi kreatora lažnih vesti, izjavila je FoNetu novinarka Maja Divac i ocenila da su to ljudi sa najviših državnih funkcija.
U poslednje vreme imali smo priliku da čujemo različite stavove o rijaliti programu u Srbiji. Najskorije, vic koji je 2. oktobra jedan od učesnika Zadruge ispričao o maloj Milici i bombardovanju naišao je na lavinu kritika i osuda – uključujući i Željka Mitrovića koji je izjavio da je učesnik diskvalifikovan. Međutim, najviše pažnje privukla je rasprava između ministra…
Javnost se uverava da se takvi programi prikazuju na televizijama svugde u svetu. A istina je sasvim suprotna: vlasti u civilizovanim zemljama vode računa o mentalnom zdravlju svojih građana i zaštiti njihovih prava, brinu o duhovnom i intelektualnom razvoju mladih
Nekoliko pasusa u obraćanju Olivere Zekić ministru Vladanu Vukosavljeviću doslovno je kopirano iz teksta Maje Divac objavljenog na Cenzolovci pre dve i po godine. Istovremeno je izbegla delove teksta koji joj u toj diskusiji ne idu u prilog
Uticaj građana na uređivačku politiku javnog servisa u Srbiji se tradicionalno svodi na ulične proteste, obično organizivane na poziv političkih partija. Postoje i drugi modeli uticaja na program javnog servisa, zasnovani na zakonu, ali oni nikada nisu razrađeni na odgovarajući način.
Građani koji žele da podnesu prijave na kvalitet medijskog sadržaja u elektronskim medijima mogu, od danas, za to koristiti unapređenu verziju digitalne platforme www.publika.rs.
Deo seksualnog odnosa dvoje učesnika rijalitija Zadruga, prikazan u živom programu TV Pink na Uskrs 8. aprila popodne ponovo je pokrenuo pitanje neodgovornosti domaćih medija i mlakog reagovanja ili češće nereagovanja nadležnih institucija koje žmure na kršenje zakona. Rijalitije u Srbiji nisu zaobišle ni sumnje na prostituciju - pre dve godine je reagovalo i tužilaštvo zbog sumnji da je učesnica emisije Parovi na TV Happy dobila novac za seks.
Javni medijski servisi su dužni da stvore uslove kako bi građani i njihove organizacije mogli da utiču na programske sadržaje, na uredničke odluke i da kontrolišu njihov rad. Programski savet je telo koje je posrednik između publike i javnog medijskog servisa i zato bi trebalo da unapredi svoj rad, rečeno je na konferenciji za novinare posle jučerašnje stručne debate u organizaciji niškog Odbora za ljudska prava.
Dok god javni servis zavisi od budžeta, u postojećim političkim okolnostima, nemoguće je očekivati da ispuni ulogu koju mu zakon propisuje, rečeno je na okruglom stolu „Pomeri RTV: Modeli građanske kontrole javnih medijskih servisa“
