REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović ocenio je u analizi Nacrta Zaključka druge faze međustranačkog dijaloga, da su najveći "profiteri" predloženih rešenja predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić i REM, dok su na strani onih koji nisu profitirali su građani i demokratija.
Ranija pravila su bila jednostavna – pristup programu imale su parlamentarne stranke, u principu srazmerno snazi, odnosno broju poslanika.
U Srbiji ne postoji izgrađena odgovornost predstavnika institucija prema javnosti. Usled zatvorenosti institucija, direktna pitanja na konferencijama za novinare često su jedini način da javnost dobije odgovor i priliku da oceni koliko je objašnjenje adekvatno. Iako konferencije nisu prilika za potpitanja, a nadležni po pravilu pronalaze kreativne načine da izbegnu da odgovore, same reakcije su vredna dokumentacija.
„Mediji u Srbiji nisu potpuno slobodni. Taj zaključak odnosi se i na manjinske medije. Problemi su slični, ali se kod manjinskih medija oni višestruko osećaju, jer je manjinski medijski prostor suženiji, novinari tu nemaju mnogo alternative“, rekao je za „Komšijske novosti“ novinar-publicista Čaba Presburger. Nekadašnji glavni urednik dnevnog lista "Mađar so" kaže da na uređivačku politiku manjinskih medija „nesumnjivo postoje politički uticaji i politički pritisci“.
Predstavnici opozicije dobili su ukupno 1% vremena u „Dnevniku u pet“ RTV-a. Uglavnom su govorili kao poslanici pokrajinskog i republičkog parlamenta, dok su samo u dva slučaja govorili van skupštine, i to na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića i komentarišući rezultate izbora.
U okviru Multimedijalne škole koju organizuje Media&Reform Centar, novinarka nedeljnika Vreme, Jovana Gligorijević, održala je predavanje kako voditi intervju i otkrila neke od tehnika vođenja intervjua.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je "dokaz" cezure u Srbiji taj što nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nije objavila stav SNS povodom informacije da je najveći kablovski operater kupio najveću marketinšku agenciju, što prema njegovoj oceni znači da su svi mediji pod kontrolom jednog od lidera opozicije - Dragana Đilasa.
Kako novinari i urednici nekih od najuticajnijih medija u zemlji doživljavaju pritiske od strane vlasti i političkih stranaka? Nedavno objavljeno istraživanje „Kontrola i sloboda medija“ koje je sprovela Slavko Ćuruvija fondacija pokazuje da je to najrasprostranjeniji uticaj na redakcije spolja
Radio-televizija Srbije (RTS) odbacila je danas kao neosnovane kritike dela opozicije u Srbiji koja se, zbog navodno neravnopravnog tretmana u izveštavanju Javnog servisa, žalila Evropskoj federaciji javnih emitera (EBU).
Više opozicionih stranaka je održalo protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije tražeći ostavke rukovodstva te kuće i zahtevajući poštovanje medijskih standarda i zakona i ravnopravan tretman svih političkih opcija u izveštavanju. Niko od lidera opozicije nije govorio na skupu.
Predstavnici opozicionih stranaka su na sastanku sa Upravnim odborom RTS-a , zatražili smenjivanje generalnog direktora javnog servisa Dragana Bujoševića, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića i predsednika Upravnog odbora Vladimira Vuletića. Opozicija će sutra, istim povodom, održati i protest ispred RTS-a.
I pored nedorečenosti zakona i konfuznog Pravilnika REM-a o dužnostima medija za praćenje lokalnih izbora, javni medijski servis bi morao o njima da izveštava na isti način kao o republičkim. U suprotnom, postao bi saučesnik u stvaranju uslova za nedemokratsku predizbornu kampanju, čije bi posledice bile dalekosežne po budućnost i Beograda i cele zemlje
Predizborna kampanja počela je mnogo pre zvanično raspisanih beogradskih izbora, i to tako što je u tom periodu vlast u medijima bila četiri puta zastupljenija od opozicije, zaključak je organizacije Crta, koja je sprovela istraživanje na osnovu obrađenih 2.215 medijskih priloga.
Pored svakodnevnih „tribina istomišljenika“ na Pinku ili Hepiju, režimski mediji koriste bukvalno svaku vest, makar se radilo samo o otvaranju pogona, da ocrne opoziciju. Tabloidi opsenarskim trikovima prepravljaju i događaje i ličnosti koje u njima učestvuju
Radio i TV voditelj Dragan Ilić kaže da sve češće čuje, naročito na početku jesenje TV sezone, jednu od omiljenih medijskih floskula – ”životne teme”. On ističe da ona ima tri značenja, a da je prvo i najčešće “vezano za selebriti okruženje, a danas se u ovom rezervatu ravnopravno nalaze Estrada i Politika”.
Primedba da novinari ličnim političkim opredeljenjem podrivaju poverenje u nepristrasnost profesije u celini, nije sasvim neosnovana, ali je i otklonjiva pitanjem da li se od novinara može zahtevati da, u vremenu bezočne manipulacije, bude na podjednakom odstojanju od istine i laži, od dobra i zla, od boga i đavola, najzad
