Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili političari u cilju manipulacije i pridobijanja za izvesne ideje i ciljeve, što može dovesti do donošenja pogrešnih i štetnih odluka ili izazivati strah, mržnju ili nepoverenje. Zato se često govori o negativnom uticaju medija, a rešenje je zapravo u osnaživanju funkcije medijske pismenosti koja treba da preko znanja i kritičkog mišljenja, analize i participacije, pomogne u prepoznavanju manipulacije i odbrani od nje.
Da bismo odgovorili na pitanje zašto nam je medijska i digitalna pismenost neophodna, moramo da pođemo od pretpostavke kakvo nam je obrazovanje potrebno za XXI vek koji je obeležen tzv. četvrtom – digitalnom revolucijom. Ono što je u XX veku smatrano pismenošću (sposobnost čitanja, pisanja i računanja) ne zadovoljava elementarne uslove za uključivanje pojedinca u…
Pre nego što u svojim vestima prenesu objave sa društvenih mreža, bilo da je reč o tekstu, snimku ili fotografiji, novinari su dužni da provere njenu istinitost. To nalažu standardi profesije koji se, pokazuje praksa, ne poštuju uvek, pa sadržaji sa društvenih mreža u medijima često osvanu bez ikakve provere.
Koliko je važno prepoznati lažne vesti, kao i ko ih najviše plasira niški srednjoškolci će moći da saznaju danas od 11:30 kroz izložbu Saveta za štampu "Medijska pismenost protiv lažnih vesti" u holu gimnazija "Stevan Sremac" i "Bora Stanković".
Na javnoj sceni se vode "tihi rat" i apsolutna borba za prevlast, što se u velikoj meri održava na medije, izjavio je Fonetu urednik kulture u nedeljniku NIN Dragan Jovićević, koji smatra da je medijska pismenost na sve nižem nivou. On je ocenio da su mediji polarizovani kao i društvo, što je teško razdvojiti jedno od drugog, ukazujući da mediji kreiraju sliku podeljenosti društva.
Direktor i glavni urednik Izdavačke kuće „Klio“ Zoran Hamović ocenio je da je Srbija po pitanju medijske pismenosti na samom dnu lestvice u Evropi jer se na godišnjem Indeksu nalazi na 29. mestu.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da EU i Zapadni Balkan dele odgovornost za izgradnju mirne, prosperitetne i ujedinjene Evrope, ali i za komunikaciju o njoj. Borel je kazao da su gradjani Zapadnog Balkana sada otporniji na dezinformacije i da će EU nastavi da pomaže u podizanju medijske pismenosti u regionu.
Tatjana Ljubić je stručnjakinja za oblast medijskog razvoja i medijske pismenosti. Sarađuje sa međunarodnim i lokalnim organizacijama kao što su UNESCO, Savet Evrope, OEBS, IREX, i druge, radeći na programima koji imaju za cilj da unaprede medijsku pismenosti i kritičko razmišljanje kroz edukacije, kampanje, vođenje projekata, monitoring i evaluaciju i saradnju sa vladinim i nevladinim sektorom. Osnovne studije je završila na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, a magistarske na Centru za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu.
Srbija zauzima 29. mesto na godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.
Građanima su potrebni instrumenti da se odbrane od "zamki dezinformacija" koje "podrivaju demokratije", izjavio je državni sekretar Portugala za bioskop i medije Nuno Artur Silva.
Udruženje Okular u partnerstvu sa CDOR raspisuje konkurs za radioničare/ke na projektu “Mladi i mediji u borbi protiv mržnje i dezinformacija”.
Tema medijske pismenosti treba da bude prisutnija u srpskom društvu a mladi treba da se zainteresuju da se medijski opismenjuju, ocenjeno je danas na predstavljanju priručnika medijske pismenosti u Beogradu.
Menadžer programa „Nova pismenost“ Goran Zarić izjavio je u Nišu da nikada nećemo dostići idealne vrednosti medijske i digitalne pismenosti, ali možemo stalnim vežbanjem, primajući i šaljući informacije da adekvatnije shvatamo suštinu informacija koje do nas dolaze.
Kroz novi kulturni program Evropskog parlamenta će od 2021. do 2027. biti dodijeljeno oko dvije i po milijarde eura.
Kladovska Biblioteka „Centar za kulturu“ domaćin je četvrtog u nizu seminara za bibliotekare, koje realizuje udruženje Biblioteka Plus u okviru projekta Medijsko nasilje i medijska ekologija.
Mislim da je početak emitovanja kanala Euronews Srbija dobra vest za Srbiju. Budući sadržaj ovog programa pružiće najbolji odgovor na kritike motivisane vlasničkom strukturom.
Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva (samo) sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije.
Da li će novinarstvo sačuvati profesionalizam i empatiju, ili postati epizoda serije „Black Mirror“? Koliko novinara će zameniti roboti? Medijska pismenost će se promeniti zajedno sa medijima, a nove etičke dileme postati svakodnevnica.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju mali potencijal da se odupru negativnim efektima lažnih vesti i dezinformacija, što je uglavnom posledica stanja u slobodi medija i obrazovanja, navodi se u izveštaju Instituta za otvoreno društvo u Sofiji.
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
