REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Ukoliko se u novom Zakonu o javnom informisanju i medijima nađe odredba koju je prihvatila Radna grupa za izradu tog zakona, i ako se taj zakon bude poštovao, novac iz budžeta neće moći da dobije ni Informer niti bilo koji štampani i onlajn medij koji ne prihvata nadležnost Saveta za štampu i usput krši Kodeks
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da su u protekla tri meseca formirane radne grupe koje će se baviti medijskim zakonima i naveo da se proces odvija transparentno, uz konsultovanje novinarskih i medijskih udruženja.
Novi ministar informisanja, nova radna grupa, novi rokovi. Ipak novi zakon o javnom informisanju i dalje je u starom statusu – odnosno u izradi. Iako je usvajanje izmena krovnog medijskog zakona premijerka pre godinu i po označila prioritetnim, prva radna grupa formirana na izradi tog dokumenta je raspuštena, bez usaglašenog Nacrta. Novi ministar informisanja oformio je u novembru novu, manju radnu grupu, i najavio usvajanje Nacrta do kraja godine. Sada je međutim u opticaju novi rok – 10. februar.
Koliko se u poštuju i primenjuju ciljevi Medijske strategije, kakav je odnos vlasti i medija u Srbije i u kakvim okolnostima danas rade medijski radnici, bile su neke od tema ovonedeljnog podkasta autora Vojislava Stojsavljevića.
Krajem prošle godine probijen je još jedan zadati rok za usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima. S obzirom na različite stavove unutar radne grupe za izmenu zakona, nacrt, kako se sad čini, neće biti završen ni do novog roka - 10. februara
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija formiralo je novu Radnu grupu za izradu i praćenje Akcionog plana za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, a treba da izradi i Akcioni plan za praćenje primene strategije od 2023. do 2025. godine.
Početkom pandemije koronavirusa, brojni novinari našli su se u paradoksalnoj situaciji - radili su više nego prethodnih godina, ali im je očuvanje posla bilo dovedeno u pitanje.
Stiže nova godina, a sa njom i treći rođendan Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine koju je Vlada usvojila 30. januara 2020. Stručnjaci su saglasni da bi njena primena dovela do značajnih pomaka na medijskoj slici Srbije, ali da je nakon tri godine gotovo igonorisanja ovog strateškog dokumenta, jasno da političke volje za njemu primenu – nema.
Nakon konstitutivne sednice na kojoj je juče formirana Radna grupa za izmenu Zakona o javnom informisanju, sledeći sastanak ovog tela zakazan je za ponedeljak, a u međuvremenu će članovi Radne grupe razmotriti nekoliko dokumenata, među kojima je i Nacrt zakona koji je svojevremeno podnela Koalicija za slobodu medija.
Iako je po „redu vožnje” iz Akcionog plana za Medijsku strategiju izmenjeni Zakon o javnom informisanju i medijima trebalo da bude usvojen još krajem prošle godine, novo ministarstvo nadležno za medije tek je pre nekoliko dana formiralo novu radnu grupu za izradu krovnog medijskog zakona. Prema planu novog ministra, i taj zakon i izmenjeni Zakon o elektronskim medijima treba da se nađu u skupštinskoj proceduri do marta sledeće godine. Mnogo važnije od rokova, kako kažu sagovornici Cenzolovke, ipak je pitanje da li će biti političke volje za njihovo sprovođenje.
Kada je nakon mnogo muka, pregovora i ubeđivanja , januara 2020., Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za petogodišnji period od 2020. do 2025.godine konačno usvojena, pojavio se ponovo tračak nade da će se u medijsku sferu konačno suštinski, a ne samo deklarativno, uvesti red. Da će se ispraviti nedorečenosti i zakrpiti rupe u setu medijskih zakona i samim tim da će se minimalizovati potencijalna kontrola medija od strane vlasti i obezbediti davno sanjana jednaka startna pozicija za sve. Ponadali smo se da će svi nedostaci i anomalije koji su se provukli u zakonima i prethodnoj Strategiji ispraviti. Više od svega, očekivali smo da će se ono što je usvojeno zaista i poštovati i sprovoditi. Sa ove distance, čini se da smo ipak džabe krečili.
Briselski godišnji izveštaj u domenu slobode izražavanja dobija drugačiju konotaciju nakon imenovanja Tanje Miščević za ministarku evropskih integracija i ministra Mihaila Jovanovića za ministra informacija i telekomunikacija.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u utorak, 25. oktobra 2022., u 11h, predstaviće alternativni izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 u delu koji se tiče zaštite novinara i medijskog zakonodavstva, a u okviru poglavlja 3.3 Sloboda izražavanja i sloboda i pluralizam medija. Tom prilikom želimo i da upoznamo publiku sa najnovijim kvantitativnim vrednostima po pitanju bezbednosti novinara kroz Indeks bezbednosti novinara za 2021. godinu.
Aktuelna Medijska strategija ušla je u drugu vremensku polovinu (ne)primene.
Potpuna primena Medijske strategije i Akcionog plana, koje su vlasti Srbije usvojile 2020. godine ključni su za poboljšanje stanja u medijskoj sferi, izjavila je za Glas Amerike predstavnica za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Tereza Ribeiro.
Dva i po godine nakon usvajanja Medijske strategije stanje u domenu projektnog sufinansiranja je sve gore. Pod izgovorom dopuna i izmena zakona koje nisu ni na vidiku, praktično se izigrava duh strateškog dokumenta uz okretanja glave od vidljivih zloupotreba ovog instituta koje se svojim obimom kandiduju za akciju policije i tužilaštva.
Iako je Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije oročen do kraja 2022. godine, nijedan od tri ključna medijska zakona čije izmene dokument previđa nije usvojen, a veliki broj mera nije realizovan. Rad na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima zapao je u ćorsokak, dok se sa izmenama druga dva medijska zakona još nije ni počelo
Četiri privatne televizije koje, uz tabloide, predstavljaju medijski stub ove vlasti, ukoliko se tome odlučno ne usprotivi javnost, dobiće dozvole da i narednih osam godina dezinformacijama i govorom mržnje sistematski zaluđuju i ispiraju mozgove građana Srbije
Prema navodima iz godišnjeg izveštaja o stanju demokratije švedskog V instituta, Srbija se nalazi u društvu država sa najvećim nivoom autokratizacije poput Mađarske i Poljske.
U svom najnovijem Izveštaju o Srbiji za 2021 godinu, Komisija EU je potvrdila „ograničeni napredak“ u pogledu slobode medija. Stručnjaci i novinarska profesionalna udruženja, međutim, nemaju mnogo koristi od ove ocene i govore da je reč o „kozmetičkim promenama“ u najboljem slučaju, da bi se u Evropi stekao utisak da se ovde nešto dešava. U stvari, vlada je usvojila novu „Medijsku strategiju 2020-2025“ 2019. godine kako bi poboljšala i osigurala ugroženu slobodu medija. Nakon prve kritičke analize prošle godine u vezi sa sprovođenjem ove strategije, Novinar Tomas Rozer, koji već 15 godina izveštava iz Beograda, predstavio je drugu kritičku analizu daljeg razvoja događaja u ovoj oblasti. Rezultat je opet razočaravajući. Govori se o „simuliranom napretku“, ali bez suštinskog poboljšanja.
