Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Međunarodne organizacije za slobodu medija su tokom pandemije koronavirusa kreirale alate i rubrike za praćenje narušavanja medijskih sloboda širom svijeta. Organizacije su za vrijeme pandemije zabilježile oko sto osamdeset slučajeva narušavanja medijskih sloboda, uključujući prijetnje i hapšenja novinara, pojačanu cenzuru nad medijima i ograničavanje pristupa informacijama.
Earlier this month, the latest Freedom House report on the state of democracy in former communist countries concluded that Serbia, together with Montenegro and Hungary, can no longer be regarded as a democracy.
Vlade imaju tako veliku potrebu za privatnim podacima građana, da postaju klijenti velikih tehnoloških kompanija, čak im se i potčinjavaju. Prisustvujemo trci ko će skupiti više podataka o ljudima, dok kompanije imaju previše kontrole nad našim životima, kaže najpoznatiji svetski uzbunjivač Edvard Snouden u razgovoru za Reportere bez granica, čije delove prenosi Cenzolovka
Ako novinari, kada ne informiraju javnost o sramotnoj degradaciji svoga položaja i svoje struke, pridonose sramotnoj degradaciji svoga položaja i svoje struke, gdje leži razlika između žurnalista i mazohista?
Najnoviji izveštaj Fridom hausa, po kojem Srbija više ne spada u red demokratski zemalja, izazvao je veliku pažnju javnosti ali i ocenu da je on – očekivan.
Analitički centar Evropskog parlamenta ukazuje na sve jače pretnje slobodi medija širom sveta, koje sve više dolaze do izražaja.
Filipinske vlasti naredile su vodećoj televizijskoj mreži, koju je predsednik Rodrigo Duterte targetirao zbog kritičkog izveštavanja, da obustavi rad pošto im je istekla franšiza, čime je zemlja izgubila važan izvor informacija usred pandemije koronavirusa, prenosi AP.
O izveštaju za 2019. godinu koji je Fridom haus upravo objavio, kao jedan od najvećih problema u Srbiji konstatuje se smanjenje medijskih sloboda. Najlošiji primeri, prema FH, su Pink i Informer, kao propagandna glasila vladajuće stranke. Za Cenzolovku o izveštaju govori Zelike Čaki, direktorka FH za Evropu i Evroaziju
Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri pohvalio je Vladu Srbije i njene postupke u borbi protiv koronavirusa i istakao da je uradila dobar posao, ali i dodao da deli zabrinutost Evropske unije i drugih posmatrača o slobodi medija u Srbiji.
U Srbiji je broj napada na medije, uključujući pretnje smrću novinarima, tokom 2019. godine bio u porastu, navodi se u godišnjem izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
The Council of Europe (CoE) said in its annual press freedom report that the number of attacks on media, including death threats, is on the rise in Serbia, adding that “inflammatory rhetoric often comes from public officials”.
„Mišljenje koje se silom uguši može biti pogrešno, ali može da bude i tačno. Osporimo li tu mogućnost, mi indirektno tražimo da nam se prizna da smo nepogrešivi.” Rečima Džona Stjuarta Mila, Marko Car otpočeo je svoj tekst o slobodi štampe i javnog mišljenja kod nas u vreme kada se spremao novi Zakon o štampi. O tome, ali i o repertoaru beogradskih bioskopa za vreme vaskršnjih praznika pisali su pre osamdeset godina u četvorobroju dnevni listovi „Vreme” i „Pravda”.
Nije problem u medijima sa nacionalnom frekvencijom. U Srbiji postoji na desetine, ako ne i stotine dobrih novinara koji odlično rade svoj posao već decenijama, ali oni, kako to kažu Italijani, drže propovijed u pustinji
Nekažnjavanje ratnih zločina, narušavanje slobode medija od strane vlasti i pretnje braniteljima ljudskih prava, glavni su zaključci kada je reč o Srbiji u najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Amnesti internešenel (AI) o stanju ljudskih prava za 2019. godinu.
Some governments, as well as other actors, abuse the sanitary emergency to violate press freedom. Their actions range from repressive laws, allowing arbitrary prosecutions, to hate campaigns against critical journalists, says Pavol Szalai, a new Head of European Union & Balkans Desk of Reporters Without Borders.
Pojedine vlade zloupotrebljavaju pandemiju kako bi ugrozile slobodu štampe, uvode represivne zakone, orkestrirano se sprovode kampanje i targetiraju ključni novinari, sprečavaju se nezavisni mediji da dođu do informacija, kaže za Cenzolovku novi šef deska Reportera bez granica za EU i Balkan Pavol Salaj
Odluka Višeg suda u Australiji da poništi nalog za pretres doma novinarke "Njuz korpa" istakla je stalnu borbu za zaštitu slobode medija. Reporter "Skaj njuza" Brent O’Haloran iz prestonice Srbije, zemlje koju je ta televizija predstavila kao jednu od najgorih kad je reč o napadima na medije, upozorava na to da je Australija na sličnom, opasnom putu.
Vlade Zapadnog Balkana već neko vreme u kontinuitetu ugrožavaju pravo na slobodu izražavanja gašenjem medija i stranica društvenih pokreta, kao i zastrašivanjem pojedinih aktivista na internetu, a primetna je i pojačana tendencija donošenja novih zakona kojima se cenzuriše onlajn sadržaj.
Međunarodni institut za štampu (IPI), sa sedištem u Beču, navodi u najnovijem izveštaju da su vlade "zabrinjavajuće velikog broja evropskih zemalja", naročito u istočnoj i centralnoj Evropi, iskoristile trenutnu zdravstvenu krizu kao izgovor za ograničavanje slobodnog protoka informacija, kao i za udar na nezavisne medije.
Zaključak Vlade (o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2),1 s razlogom je protumačen kao izraz namere da se kontroliše tok informacija između zdravstvenih ustanova, gradova i opština sa jedne i medija/građana s druge strane. Bilo da je Vlada stvarno nameravala da uvede cenzuru ili da je reč o nedovoljno promišljenom pokušaju da se suzbije širenje dezinformacija, činjenica je da se pitanja koja se tiču Ustava i zakona ne mogu uređivati kroz zaključke Vlade, čak ni u vanrednom stanju. Stoga, sve i da je neko prekršio zabrane iz ovog Zaključka, koji će posle samo dva dana „na molbu predsednika Republike“ biti ukinut, on zbog toga ne bi mogao da snosi štetne posledice.
