Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Otkaz direktoru PJ „Tehnika i tehnologije“: Prekinut program na prvom i drugom programu RT Vojvodina od 12.51 do 13.03 
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić uz ocenu da je cela priča u vezi sa medijskim zakonima pogrešna, a da bi se njihovim usvajanjem otvorila vrata da država preuzme velike medijske sisteme poput Vajerles medije koja stoji iz Kurira, Monda ili Ringijera koji izdaje Blic.
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je narodne poslanike Skupštine Srbije da iz Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima izmene članove 39 i 41 na način da ostanu isti kao u važećem Zakonu o javnom informisanju i time omoguće da Srbija dobije osnovni medijski zakon koji je podržan od svih relevantnih i reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja i u potpunosti usklađen sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025, naveli su u saopštenju.
Troje poslanika opozicije napustili su sednicu Odbora za kulturu i informisanje zato što su tek danas, kao dopuna dnevnog reda, dodati predlozi medijskih zakona, jer smatraju da je o tome morala da se povede ozbiljnija rasprava.
Predlog Zakona javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, ističe za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.
Novinar Đorđe Vlajić, govoreći o Predlozima novih medijskih zakona, rekao je da je "vrlo skeptičan, pogotovo što nisu odustali od toga da država ostane u medijima".
Nedelju za nama obeležila je bura oko izmena dva medijska zakona. Uprkos upozorenjima i apelima stručne javnosti da će novine značajno narušiti medijske slobode u Srbiji, Vlada je ipak tekstove zakona usvojila. Ukoliko "za" budu i poslanici - država se vraća u vlasništvo medija. Vlast ponavlja stari izgovor: "Tako je i u zemljama Evropske unije". A da li je?
Na današnji dan 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu. Četvrt veka kasnije, Vlada je danas na sednici usvojila Zakon o javnom informisanju kojim se omogućava da državni Telekom osniva svoje medije. Pre 25 godina Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, a danas predsednik Srbije.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima, kojima se zakonski regulišu ove oblasti i bliže uređuje način ostvarivanja slobode javnog informisanja, saopštila je Vlada Srbije.
Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, koja je u radnoj grupi za izradu Zakona o javnom informisanju i medijima bila član Koalicije za slobodu medija, rekla je član zakona koji se odnosi na Telekom donet tako što su predstavnici Koalicije preglasani od strane svih članova koje je država delegirala.
Novinar Dojče velea Nemanja Rujević izjavio je da posledica usvajanja izmena nacrta dva medijska zakona na Vladi Srbije neće biti ništa, jer, kako je ocenio, Telekom već drži niz medija kao državna kompanija i sada to legalizuje, "što je svojevrsno priznanje da je to do sada bilo protivzakonito".
U spornim nacrtima izmena medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji omogućavaju Telekomu da zakonito ostane u vlasništvu medija koje poseduje.
Gotovo svi članovi radnih grupa za medijske zakone koje nije imenovala Vlada i dalje nisu zadovoljni predlogom medijskih zakona i ukazuju na to da su ta dva člana bila samo vrh ledenog brega.
Uplitanje države na bilo koji način u medije nije se pokazalo kao dobro rešenje. Pozivanje na evropske modele ne može biti znak jednakosti. Zemlje u našem regionu ne mogu se porediti sa državama sa demokratskom kulturom na visokom nivou i uvek je bitan društveni kontekst u kojem se nešto dešava, ističe za N1 Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), povodom izmena medijskih zakona u Srbiji, prema kojima se predviđa da Telekom - sada i po zakonu - ima mogućnost da preko drugih firmi poseduje medije.
Članovi radne grupe koji se bave izmenana Zakona o javnom informisanju su se, u zavisnosti odakle dolaze, složili da se ne slažu, kaže za N1 članica ove grupe ispred Koalicije za slobodu medija Tamara FIlipović-Stevanović.
Nacrti Zakona o informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, čije su sporne izmene naknadno unete prethodnih dana, izazvale buru u javnosti, i naći će se, najverovatnije, već sutra na sednici Vlade Srbije. Da predstavnici države izmene već usaglašene nacrte - nije prvi put. Može se reći da je to praksa, kaže Tanja Maksić, novinarka BIRN-a i članica Radne grupe za Zakon o informisanju i medijima, koja navodi kao primer rad na Medijskoj strategiji. Dešavalo se i da se na poslednjim sastancima dodaju neki članovi koji se tiču mogućnosti povratka državnog vlasništva, kroz preduzeća koja su vlasnički ili finansijski povezani sa državom, rekla je Maksićeva podsećajući da u Medijskoj strategiji jasno stoji da država mora da se povuče iz vlasništva u medijima. Konstatuje da time država zapravo želi da stavi u legalan tok ulaganja Telekoma u medije.
U Srbiji ne postoji opšti konsenzus oko toga koja vrsta državne intervencije u funkcionisanje medija unapređuje medijski sistem i služi javnom interesu. Tome svedoči i činjenica da ukidanje državnog vlasništva u medijima ni posle 30 godina od zakonskog opredeljenja za privatizaciju nije završeno, kaže za N1 medijska ekspertkinja Jovanka Matić.
Ako se Vladini predlozi medijskih zakona usvoje, za pet godina ovde nećete imati medije, izjavio je za N1 urednik Nedeljnika Veljko Lalić.
U tekstovima nacrta medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji će omogućiti državi da, preko svojih firmi, učestvuje u vlasništvu medija, čime će se samo ozakoniti dosadašnje, nelegalno stanje na domaćoj medijskoj sceni, kažu sagovornici Danasa.
Posle pet dana ćutanja od saznanja da se u verziji Zakona o elektronskim medijima naknadno našlo nekoliko članova koji dramatično menjaju predlog zakona, oglasilo se i Ministarstvo informisanja.
Da pritisak javnosti ipak može da dovede do nekih promena i spreči usvajanje po društvo štetnih zakona, najbolje pokazuje povlačenje spornih odredbi Zakona o elektronskim medijima koje je Vlada Srbije, bez znanja članova radne grupe, pred samo usvajanje ubacila u tekst nacrta.
