Cellebrite potvrdio da je njihova tehnologija zloupotrebljena za špijuniranje i obustavio usluge Srbiji 
Insajder podnosi tužbu protiv NUNS-a: „Ne dugujemo nikome ništa, a imamo sve dokaze…“ 
Objektivni prilog niških novinara RTS-a i uvrede Vučića: Studenti, UNS, kolege osuđuju, Javni servis ne 
Programski savet RTS-a o izveštavanju sa studentskih protesta: Pozdravljamo promenu uređivačke politike 
Kažu da sam ptica zloslutnica, a sve što sam rekao bilo je baš tako 
Monitoring oglašavanja u štampi u poslednja tri meseca 2024. godine pokazuje da se u srpskim tabloidima najviše oglašavaju Telekom Srbija, kladionice, Pogrebne usluge i Državna lutrija Srbije, a među medijima koji plaćaju oglase prednjači TV Pink
Istraživanje „Oglašavanje u dnevnim listovima u Srbiji“ obuhvatilo je štampana izdanja devet dnevnih novina koje imaju nacionalnu pokrivenost: Danas, Informer, Blic, Alo, Nova, Srpski telegraf, Politika, Kurir i Večernje novosti.
Native oglasi su važan izvor prihoda za medije, ali upitna je njihova etičnost
SHARE Fondacija u saradnji sa BIRN-om je objavila novi izveštaj Prakse etičkog oglašavanje u onlajn medijima u Srbiji. Oglašavanje igra ključnu ulogu u održavanju poslovanja onlajn medija u Srbiji, ali je otkriveno da se neki mediji služe netransparetnim i neetičkim praksama kako bi privukli oglašivače i ostvarili veći profit. Prema istraživanju SHARE fondacije najposećeniji mediji koriste prakse koje uključuju neregulisano korišćenje kolačića i obradu ličnih podataka, često bez saglasnosti korisnika, a u cilju ostvarivanja većeg profita od oglašavanja.
Paulo Kevedo je meksički glumac, kojeg na Fejsbuku prati 54.000 korisnika, a na Instagramu nešto više od trista hiljada. Na svom verifikovanom nalogu dočekuje vas rečima „Zdravo, prijatelji i fanovi! Ovo je službena stranica gde ćete pronaći ekskluzivne fotografije i video zapise! Hvala vam na podršci!“ Međutim, osim fotografija i video-zapisa, na Kevedovom nalogu naći ćete i pregršt prevarantskih reklama. Tako je, na primer, ove sedmice promovisao navodnu izjavu Miloša Vučevića „Građani Srbije stariji od 30 godina moći će mesečno da primaju do 350.000 dinara kroz novi državni projekat“.
Državni novac koji se troši u medijima je važan deo ukupnog medijskog tržiša i ima uticaj na održivost medija i njihove uredničke politike. Kroz različite mehanizme finansiranja medija, od kojih su dva osnovna konkursno finansiranje i javne nabavke medijskih usluga, procena je da se godišnje troši najmanje 2,2 milijarde dinara (oko 19 miliona evra) budžetskog novca, objavio je BIRN.
Velike kompanije koje žele da se oglašavaju u medijima često nailaze na etičke prepreke, jer neki mediji koji imaju veliku čitanost i koji posećuje velik broj građana, ne poštuju etičke kodekse. Zbog toga, s jedne strane u interesu kompanija nije da se oglašavaju u medijima koji ne poštuju kodeks, dok s druge strane, iza tih medija stoji velika publika.
Javna rasprava o novom zakonu o oglašavanju završena je 20. oktobra, a medijska udruženja upozoravaju da bi vlast kroz reklamiranje državnih institucija kontrolisala medije. Redovna profesorka Ekonomskog fakulteta i članica Radne grupe za izradu zakona Galjina Ognjanov kaže da je posebno problematično što u radnoj grupi nije bilo predstavnika asocijacija medija, nezavisnih udruženja medija, odnosno, onih koji bi o zakonu mogli da govore iz ugla trećeg značajnog učesnika na tržištu medijskih usluga, tj. iz ugla interesa samih medijskih kuća koje, takođe, imaju interese u kontekstu oglašavanja.
Nacrt Zakona o oglašavanju, o kom upravo traje javna rasprava, nije ni dotakao pitanje reklamiranje državnih institucija i firmi, iako je državno oglašavanje jedan od načina na koje vlasti kontrolišu medije
Jedan od slogana RTS-a bio je i "Vaše pravo da znate sve", ali u njegovom programu uglavnom ne možete da vidite kritičko mišljenje prema predstavnicima vlasti, ili priče o aferama koje se za njih vezuju. I to nije sve, jer javni servis već godinama praktično finansira provladine tabloide, reklamirajući se u njima.
Prva televizija, u skladu sa merom zabrane koju joj je izrekao Savet Regulatornog tela za elektronske medije, juče tri sata nije emitovala oglasne poruke.
Mnogo je tekstova napisano, konferencija održano i apela poslato kako bi se održalo, učinilo boljim, jačim i nezavisnijim profesionalno novinarstvo i mediji koji tačno, istinito i pravovremeno informišu.
Državno oglašavanje samo po sebi nije nužno problematično, ali postaje rizik za medijski pluralizam i slobodu medija ukoliko nije jasno definirano i kada je prakticirano bez jasnih kriterija i transparentnosti procesa. Štoviše, zahtjeva posebnu regulaciju i mehanizme javnog nazora budući da je nerijetko jedan od ključnih izvora prihoda za medije, pogotovo na ekonomski slabijim tržištima i u trenutku kada se tradicionalni poslovni model medija urušavaju pod dominacijom digitalnih platformi.
Fokusiranje na prihode od publike, razvijanje inovativnih formi oglašavanja i što raznovrsniji izvori zarade, tako bi u najkraćem mogla da se opiše formula za uspešnu transformaciju medijskog poslovanja u digitalnom dobu.
Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci dug od ukupno oko 100 miliona dinara. Dugovi koje stranke ostavljaju iza sebe u kampanjama nisu retkost, a istraživanje CINS-a pokazuje da uspostavljeni sistem finansiranja ne sprečava moguće zloupotrebe.
Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.
Više od godinu dana REM nije podnosio prijave protiv televizija zbog mogućeg kršenja Zakona o oglašavanju, čime im je omogućio da bez ikakvih posledica zarađuju milione evra. Predsednica Saveta ovog tela za CINS kaže da budemo bez brige jer sada rade redovno, a za taj prekid – nikom ništa.
Trideset i dve evropske medijske organizacije podnele su danas tužbu protiv Gugla, tražeći odštetu od oko 2,1 milijardu evra, objavio je Politiko.
Radio televizija Srbije prošle godine je za reklamu i štampu dala više desetina miliona dinara, a najveći deo otišao je provladinim medijima. Medijski stručnjaci kažu da ništa nije slučajno i da reč o razrađenoj strategiji.
Radio televizija Srbije (RTS) je, prema podacima Portala javnih nabavki, prošle godine potrošila nešto više od 77.8 miliona dinara sa PDV-om za usluge oglašavanja, objavilo je juče Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
