Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Pojedini mediji bliski vlasti su u izveštavanju o tragediji u Novom Sadu, van konteksta prenosili izjave arhitekata i inženjera kako bi one odgovarale narativu režima da se nadstrešnica na Železničkoj stanici srušila jer je stara i dotrajala.
Kada su 2020. godine bili protesti protiv Rio Tinta, Vlada je odlučila da stavi tačku na projekat „Jadar“. Da li postoji šansa da danas, kada su protesti mnogo masovniji, Vlada posle poslednjih dešavanja i protesta širom Srbije stavi tačku na taj projekat, glasilo je pitanje novinara Juronjuza, koje, prema mišljenju ministra policije Ivice Dačića, novinar tog medija nije smeo da postavi državnim zvaničnicima.
Nakon medijske hajke na novinarku Tamaru Skrozzu, zbog iskonstruisane izjave koju su režimski mediji „protumačili“ kao poziv na ubistvo predsednika Srbije, oglasilo se i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na čijem čelu se nalazi Dejan Ristić. Iako se očekivalo da će ministarstvo osuditi napade na novinarku, ono je u svom saopštenju praktično ponovilo istu stvar kao i tabloidi, a to je da je Skrozza u svojoj izjavi izrazila žaljenje što neki državni zvaničnici nisu lišeni života.
Nekada optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a danas pravosnažno oslobođeni, jedan za drugim tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju (SĆF) za „povredu ugleda i časti“.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) za "povredu časti i ugleda".
Nakon šefa beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milana Radonjića, Fondaciju Slavko Ćuruvija tužio je i Miroslav Kurak, jedan od četvorice ranije okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji je oslobođen zbog nedostatka dokaza odlukom Apelacionog suda, saopštila je ta fondacija.
Četiri meseca otkako je Apelacioni sud oslobodio krivice četvoricu nekadašnjih funkcionera Državne bezbednosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije – neki od njih podnose tužbe protiv onih koji, direktno ili indirektno, komentarišu presudu – Fondacije „Slavko Ćuruvija“, advokata Aleksandra Olenika, poslanice Marinike Tepić... Kažu, povređen im je ugled i čast i traže od svakog od njih po pola miliona dinara odštete.
Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu: u iscrpnim izveštajima su do detalja prenosili sve što bi bilo izrečeno toga dana na suđenju, a u javnim nastupima i saopštenjima istrajno apelovali da se ovaj zločin razreši. Sada je, međutim, došlo vreme da se njima sudi - nakon što su četvorica pripadnika Državne bezbednosti u februaru pravosnažno oslobođena optužbi za ovo ubistvo, jedan od njih, Milan Radonjić, tužio je fondaciju zbog saopštenja u kome su komentarisali ovu presudu. Tužbu su, kako kažu za Raskrikavanje, dočekali sa nevericom - smatraju je pokušajem ućutkivanja i zastrašivanja ne samo fondacije, već i Ćuruvijine porodice, kolega, prijatelja i svih onih koji su izrazili nezadovoljstvo ovakvim ishodom.
Ovo je direktni napad na porodicu Slavka Ćuruvije, čiji su ćerka i sin osnovali Fondaciju, ocenjuje za Danas Perica Gunjić, urednik Cenzolovke, portala čiji je osnivač Slavko Ćuruvija Fondacija, komentarišući tužbu koju je Milan Radonjić podneo protiv Fondacije zbog povreda ugleda i časti.
Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, a ova godina ostaće upamćena po presudi Apelacionog suda u Beogradu, kojom su oslobođeni osumnjičeni za njegovo ubistvo. Predstavnici UNS i NUNS položiće u podne vence u Svetogorskoj ulici na mestu gde je Ćuruvija ubijen.
Jedan od događaja koji je nesumnjivo obeležio period NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije jeste i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, 1. aprila 1999. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je u obraćanju iz Predsedništva naveo, između ostalog, da mediji šalju sliku da je Srbija nebezbedna.
Jedna od poruka ovog slučaja je da ako država hoće da te ubije, ubiće te i niko za to neće odgovarati. Tu nije samo slučaj Slavka Ćuruvije u pitanju, mnogo je procesa u kojima su ovi isti i slični ljudi na kraju oslobađani i vrlo retko je, samo u slučaju ogromnog međunarodnog pritiska, dolazilo do neke osuđujuće presude, kao u slučaju ubistva Zorana Đinđića i Ivana Stambolića
BIRN-ova analiza kontroverzne oslobađajuće presude četvorici operativaca Državne bezbednosti (DB) Srbije kojima se sudilo za ubistvo opozicionog novinara Slavka Ćuruvije, pokazuje kako su problematična pitanja oko dokaza i svedočenja svedoka doveli do toga da sud oslobodi optužene.
BIRN’s analysis of the controversial acquittal verdict in the trial of four Serbian State Security operatives for the assassination of opposition journalist Slavko Curuvija shows how troublesome issues with evidence and witness testimony led the court to clear the defendants.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Fondacija "Slavko Ćuruvija" organizovali su u Novom Sadu komemoraciju preminulom novinaru Denisu Kolundžiji (1972-2024), na kojoj je rečeno da novinari plaćaju skupu cenu zbog posvećenog bavljenja tom profesijom i da zbog toga umiru mladi. "U poslednjih nekoliko godina ovo je verovatno dvadeseta smrt kolega koji nisu dočekali penziju. Satire nas profesija, umiremo mladi, i to nije fer", rekao je programski direktor Televizije N1 Igor Božić.
Teo Bejker (18) bio je tek brucoš kada su njegovi tekstovi, prvo doveli u pitanje etičnost naučnih radova predsednika Univerziteta Stenford i eminentnog naučnika dr Marka Tesije-Levina, a kasnije bili i razlog njegove ostavke. Bejker je tekstove, koji su doveli do smene prvog čoveka jednog od vodećih svetskih univerziteta, koji raspolaže budžetom od preko devet milijardi dolara, objavio u studentskom listu tog univerziteta. I dok studentski mediji u Americi smenjuju direktore univerziteta, slika u Srbiji malo je drugačija.
Vučić je u predizbornoj kampanji očigledno odlučio da se obrati i publici koja mu najvećim delom verovatno nije naklonjena, kaže za Danas Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je Aleksandar Vučić posle sedam godina dao intervju za NIN.
„Počele su da kruže nezvanične informacije od različitih relevantnih novinara i organizacija i ja sam čuo da je presuda oslobađajuća. Ukoliko jeste, to bi pokazalo koliko su najmračnije strukture u ovoj zemlji i dalje sposobne da kontrolišu i vlast i pravosuđe“, kaže urednik Cenzolovke Perica Gunjić
Srbija se prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM) našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije. Kada je reč o najbitnijim temama u društvu u evropskom smo proseku, ali je interesantno da je čak i 38 odsto lažnih vesti dovoljno da mnogo više građan poveruje u njih (čak 68 odsto) nego u Nemačkoj (37 odsto).
