Poklon REM-a za kraj mandata: Informer TV postala beogradska televizija 
Velika seoba u kampanji za američke predsedničke izbore: Zvezde podkasta prate neopredeljeni glasači 
Muke po Toniju Dokupilu: Od urednika ukor, od vlasnice orden 
Nezakonito i bezdušno: Izveštavanjem sa suđenja zbog ubistva u školi tabloidi i nacionalne TV uznemiravaju porodice žrtava i podižu tenzije u društvu 
Bagzi: Legija naredio Spasojeviću da zemunski klan likvidira Kuraka i Romića zbog ubistva Ćuruvije 
Pojavljuje se jedna problematična i nekritička praksa brisanja i zabranjivanja ama baš svega što (čak i fiktivno) zamiriše, zavonja ili zabazdi na nekakvu društvenu nepravdu i nejednakost. U liberalnim medijima poput Njujork tajmsa i mnogih drugih, ova kultura za opasnu i zloslutnu nuspojavu ima gušenje svakog slobodnog dijaloga, te razmene drugačijeg i uopšte kritičkog mišljenja
Ako je Danny Baker imao na umu rasno podrijetlo kraljevske bebe kada ju je prispodobio u onom majmunčiću, tada politička korektnost ima smisla. Ako mu se, pak, dogodilo da previdi Arčijeve korijene, pa ako je zbog svog previda dobio otkaz, tada su rasisti oni koji su ga otpustili, tada je otpušten u ime rasizma, a ne u ime otpora prema rasizmu. Svejedno što nam se od ovoga čini vjerojatnijim: sama mogućnost da je bilo ovako, a ne onako, stvar čini problematičnom.
Godina je 2018. Bauk političke korektnosti kruži Evropom. Zapadnom Evropom.
Ako pogledamo današnje društvene mreže – „Fejsbuk” i „Tviter”, iz neke šire perspektive, možemo uočiti jednu mašineriju, armiju ljudi koja iz dana i dan baca drvlje i kamenje po nekoj osobi koja je tog dana na tapetu. Fascinantno je kako ovaj talas uvek traje u proseku oko šest sati
