REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Činjenica da živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade, ne podrazumeva pravo medija da sude i presuđuju, stavljaju na stub srama ili opraštaju, pa ni u slučaju optužbi protiv nekog ko radi na Pinku
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane.
Mediji se bore na sve načine da privuku što veću publiku, a samim tim i povećaju svoje prihode. U toj borbi oni se takmiče ko će prvi objaviti neku informaciju, ekskluzivu ili detalje iz istrage pri čemu često pribegavaju senzacionalizmu i usput krše zakone i etičke standarde profesije. Svesno ili ne, nebitno je, jer „cost-benefit“ računica na kraju je jasna – finanansijska dobit je veća od mogućih sankcija.
Zašto je KRIK prvostepeno osuđen za ono što je Rojtersu ili Vaštington postu dozvoljeno? Da li je to zato što se nije pridržavao često rogobatne, nerazumljive pravne terminologije i tako prekršio pretpostavku nevinosti, ili zato što ga je tužio Predrag Koluvija od Jovanjice, koga zastupa Vladimir Đukanović, funkconer SNS-a? Savet za štampu o ovakvom problemu nema utvrđene stavove, dok je sudska praksa neujednačena
Bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, iako formalno nije osumnjičena ili optužena ni za jedno krivično delo, javno je osuđena.
Javno objavljivanje dokaza iz istrage kriminalnih aktivnosti grupe Veljka Belivuka ima dvostruki efekat, pojašnjavaju pravnici koje je Danas kontaktirao.
Mediji su se obrukali i ogrešili i o žrtve i o osumnjičenog za krivično delo, izjavila je danas novinarka Tamara Skrozza o slučaju zlostavljanja u školi glume Miroslava Aleksića, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Goradana Novaković rekla da za sada nije stigla nijedna žalba na pisanje medija o tom slučaju.
Ne ulazim u pitanje nečije krivice ili nevinosti.
Čovek koji se smatra odgovornim za udes u kojem je poginuo u februaru 2019. Šaban Šaulić morao je da se skloni od javnosti. Razlog: srpski mediji objavljuju njegove fotografije s punim imenom, piše „Vestfalen Blat“.
Najveći skok bezobzirnog načina izveštavanja u medijima dogodio se kada je kleveta ukinuta kao krivično delo, ocenjuje advokat Goran Petronijević. Smatra da nije dobro što se sudske presude protiv medija svode na naknadu štete i objavu demantija.
U medijima se niko ne sme označiti učiniocem nekog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda, istakla je advokatica za medijsko pravo Kruna Savović iz kancelarije Živković i Samardžić.
Odnos suda i medija je važan i treba da se zasniva na obostranoj nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, profesionalizmu, poverenju i poštovanju, zaključak je skupa „Odnos suda i medija“, koji su organizovali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Misija u Srbiji (OEBS), Vrhovni kasacioni sud i Udruženje novinara Srbije (UNS).
Mediji imaju pravo da komentarišu sudske postupke na objektivan način, koji ne otežava vođenje postupka, ocenila je danas sudija Vrhovnog kasacionog suda Katarina Manojlović Andrić, a novinarka Ljiljana Smajlović smatra da ne treba tražiti od novinara da se uzdrže od pisanja o pojedinim suđenjima do pravosnažne presude.
Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju.
U državi, kakva je Srbija, u kojoj su medijske slobode i novinari sve ugroženiji, predlaže se inkvizitorska krivična norma zbog koje bi pripadnici „sedme sile“ mogli da budu kažnjeni i sa tri godine zatvora
Milan Veruović, nekadašnji telohranitelj premijera Zorana Đinđića, dobio je u petak, 27. jula, sudski spor protiv Srpskog telegrafa zbog povrede ugleda i časti, saznaje Danas.
Komentarišući predlog ministra Nenada Popovića da se formira radna grupa za lažne vesti, novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić ocenio je u Novom danu da nikakve reakcije nije bilo na vesti o državnim udarima. "Bili smo svedoci nekoliko takvih slučajeva, vođene su emisije na TV sa nacionalnom frekvencijom, to se emituje češće nego Bolji život".
Deo podeljene Advokatske komore Beograda, blizak Državnoj bezbednosti, preti zakonskim izmenama prema kojima bi novinari zbog kršenja „pretpostavke nevinosti“ mogli završiti u zatvoru tri godine, piše Vuk Z. Cvijić u novom broju NIN-a.
Pre neki dan je Advokatska komora Beograda predložila da se uvede novo krivično delo - kršenje pretpostavke nevinosti. Kazne su drakonske – prekršiocu preti kazna do tri godine zatvora, i novčana kazna pride. Nekako se zgodno namestilo da prvi kandidat za ovu kaznu bude Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara koji nije spominjao optužene nego proceduru, to jest - sudiju, ali šta sad. Niko, kažu advokati, ne sme da krši pretpostavku nevinosti (znate, ono, da je svako nevin dok mu se ne dokaže krivica).
„Ono što Jugoslav Tintor može jeste da komoru koju vodi pretvori u logističku podršku advokatima koji brane šefove Službe državne bezbednosti i njihove pomoćnike optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Bojim se da je u tome već uspeo. U nastojanju da naškodi novinarima, naneo je štetu sopstvenoj profesiji“, navodi Veran Matić u reakciji na pismo Jugoslava Tintora
