Medijski pejzaž Srbije krasi neviđeni nivo vulgarnosti, u čemu prednjači moćna mreža medija koje podržava država, a usred predizborne kampanje uoči izbora 17. decembra koje je sazvao autokratski predsednik zemlje Aleksandar Vučić kako bi ponovo potvrdio svoju kontrolu nad zemljom, piše sajt IntelliNews.com.
Opozicija krade paketiće od dece i provodi se u Londonu, Hrvati opet udaraju na Srbe, Kurti drhti pred srpskim raketama, lažni poštar ruši državu… Svašta ćete ovih dana pročitati u vodećim medijima, samo ne ono što se zaista desilo - da je mreža fantomskih organizacija izvukla milione evra iz budžeta za projekte koji je trebalo da unaprede živote dece, mladih i žena, a nisu praktično ni sprovedeni. Ovo je pre dva dana otkrio BIRN, nakon višemesečnog istraživanja, „češljanja“ stotina zvaničnih dokumenata i razgovora sa akterima, a kako se ispostavilo, u svemu je učestvovala i Šapićeva bliska saradnica Aleksandra Čamagić.
Otkad je grupa javnih ličnosti pre tri dana izdala ProGlas kojim poziva ljude, a pre svega mlade, da u što većem broju izađu na izbore, režimski mediji u saglasju s predstavnicima vlasti i funkcionerima SNS-a pokrenuli su bukvalno hajku protiv njih. Ličnosti koje svojim imenom i prezimenom stoje iza ProGlasa vređaju se i zajedno, ali i svako od njih pojedinačno.
Autor i voditelj emisije „Nedeljom u 2“ na Hrvatskoj televiziji Aleksandar Stanović ocenio je da je srpsko medijsko tržište „brutalnije“ od hrvatskog i da ne bi veleo da radi u srpskim medijima.
Od 69, 5 miliona dinara, koliko će ove godine iz niškog budžeta dobiti medijski projekti od javnog interesa, oko 70 odsto će pripasti medijima koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.
Tačno nedelju dana nakon što im je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) dodelio dozvolu za pružanje medijskih usluga putem kablovske i IPTV mreže, Informer TV je jutros u 8 sati počeo emitovanje eksperimentalnog programa.
Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Stanislava Pak, saopštila je gostujući na televiziji N1 da napušta SNS.
Kakav učinak su televizije s nacionalnom pokrivenošću imale na informisanje građana Srbije, na razvoj političkog pluralizma i kvalitet izborne kampanje u 2022. godini? Da li su, kao i dalje glavni izvor informacija za najveći deo javnosti, pomogle biračima da na temelju objektivnih uvida i činjenica odluče kome da daju glas ili su se više stavile u službu određene političke opcije? Cilj ovog prikaza je da odgovori na ta pitanja, služeći se podacima koje je Crta prikupila kontinuiranim monitoringom pomenutih televizija.
Ne zna se tačno kada, ali je napravljena jedna veoma glupa greška. Ona se sastoji u tome da sve što se pojavi na trafici ili televizoru, sve što se začuje u radio aparatu i još koješta što se pojavi na ekranu mobilnog telefona, tableta ili kompjutera – mi neopravdano zovemo medijima. Te, pošto mislimo da nas mediji informišu, onda svet pokušavamo da vidimo onakvog kakav se nalazi u svemu što smo proglasili medijima. I na kraju ovog procesa čudom ne možemo da se načudimo kako svet kakav direktno doživljavamo i svet koji doživljavamo kroz „medije“ – nisu dva ista sveta.
Istraživanje Jelene Zorić pokazalo da je optuženi za trgovinu drogom Darko Šarić preko svog advokata i kuma naručivao tekstove i TV priloge, pa čak i menjao naslove u prorežimskim tabloidima i televizijama, postavlja pitanja i na koja mora da odgovore i novinari i urednici i tužilaštvo: na koji način i u kojoj meri mafija utiče na medije i oblikuje javno mnenje?
Kada uzmemo u obzir da je režim, zloupotrebom javnih resursa, 90 odsto medija kupio ili potkupio, procenat od 56 odsto građana koji veruju provladinim medijima i nije preveliki.
Građani Srbije se o političkim i društvenim temama i dalje u najvećoj meri informišu putem televizije, čak 62 odsto i internet portala 40 odsto, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je Crta sprovela terenski od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
Već smo navikli na izveštavanja tabloida sa suđenja koja prelaze ne samo granicu dobrog ukusa, nego se kose i sa svim etičkim standardima. Posebno ako je reč o silovanjima, gde se do detalja prenose reči optuženog i dodatno traumiraju žrtve. Međutim, kada je reč o suđenju Veljku Belivuku i članovima njegove organizovane grupe, tabloidi ne samo što se prave nemi, već izdaju i saopštenja zašto reči prvooptuženog ne možemo čitati u njihovim redovima.
Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme, rekao je da mu izgleda da bi naslovi u provladinim novinama mogli da budu priprema da Srbija jednog dana može da uvede sankcije Rusiji. S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da je suviše rano za izvođenje tog zaključka.
Srpska napredna stranka (SNS) je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama, ne računajući četiri poslednja dana, uložila oko četiri miliona evra, tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija. Kako kažu, situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.
Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji
Nakon što su se na meti hakerskog aktivizma grupe Anonimus našli mađarski provladini mediji, ministarka pravde Judit Varga izrazila je zabrinutost za budućnost slobode medije u zemlji posle izbora 3. aprila.
U trenucima kad su prorežimski mediji započeli hajku na inspektore koju zaslužni za otkrivanje “Jovanjice” i hapšenje vlasnika plataže marihuane, Predraga Koluvije, među retkima iz redova vlasti koji su stali u odbranu policajaca bio je poslanik iz redova Srpske napredne stranke, Bratislav Jugović. Iako iz SNS redovno poručuju kako je to partija u kojoj se neguju različita mišljenja, odluka Jugovića da se ne uskladi sa agendom koja je podrazumevala odbranu Koluvije i progon inspektora, uticala je na to da on bude potpuno zabranjen na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Dve nedelje pre izbora, debate političkih neistomišljenika i dalje nema. Umesto suočavanja plana i programa, u provladinim medijima u toku su svađe, pre svega voditelja sa protivnicima Srpske napredne stranke. Takve rasprave sve češće su na ivici pristojnosti.
Gotovo polovina građana najviše poverenja ima u provladine medije, pokazalo je najnovije istraživanje organizacije CRTA.
