Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Dugo vremena unazad jedna od omiljenih mim pesama (da, stigli smo do toga da postoje i takve pesme) je narodnjak “Koktel ljubavi” Nedeljka Bajića Baje. Uz ovu pesmu slave mnoge naše reprezentacije svoje pobede u raznim sportovima, ali uz nju se prave i razne fotomontaže i smešni internet klipovi, za koje se do sad dešavalo da oni koji ne razumeju baš kako intertet funkcioniše poveruju da su pravi. Izgleda da u takve, od sad se ubrajaju i članovi sportske redakcije RTS-a.
Skup „Za spas Srbije“ i litija koja je završena potpisivanjem peticije za zabranu Parade ponosa održana je 28. avgusta u Beogradu, a na društvenim mrežama proteklih dana se dele objave u kojima se tvrdi kako mediji u Srbiji o ovom događaju nisu izveštavali, a pogotovo „javni servis“. Analiza medijskog sadržaja, ipak govori drugačije.
Neki ljudi zaista postanu bolji u raspoznavanju pouzdanog od nepouzdanog sadržaja na mrežama i oprezniji konzumenti vesti. Ispostavilo se da pet procenata onih koji su gledali Jutjub animacije bolje uočavaju dezinformacije. Pet procenata – malo li je na ovu inflaciju laži? Pa još kada se ima u vidu da je to razlika koja može da dovede do nečije pobede ili poraza na izborima!
Dezinformacije ostaju globalni problem koji ne poznaje granice – to nije vest. Ključna taktika za suzbijanje njegovog štetnog širenja je saradnja među takozvanim fektčekerima.
Sve bi se završilo na još jednom tviter-houksu, e da mediji skloni nekritičnom preuzimanju svega svetlucavog i klikabejtnog sa društvenih mreža ponovo nisu pokazali svoje pravo lice: 28,5 sati nakon što je na Tviteru objavljena srceparajuća izmišljena objava o „izgubljenoj fotografiji“, a uprkos toni komentara u kojima su se korisnici Tvitera zabavljali kačeći gifove i duhovite opaske kao reakciju na „apel za pronalaženje vlasnika fotografije“, portal espreso.rs procenio je da je trenutak da objavi „toplu ljudsku priču“ o plemenitoj inicijativi jednog tviteraša
Tokom prvih 150 dana rata u Ukrajini objavljene su 1.573 netačne i manipulativne tvrdnje. Mediji iz Srbije najčešći su izvor dezinformacija, pre svih srpsko izdanje Sputnjika, Informer, portal Večernjih novosti i Alo. Novac je takođe motiv onih koji plasiraju dezinformacije, pokazalo je istraživanje SEE Check mreže
Nova BIRN publikacija Fektčeking – Priručnik za medije – brza provera činjenica donosi smernice za proces provere informacija pre njihovog objavljivanja i namenjena je pre svega medijima.
Najbolja stvar u domaćem novinarstvu su dobri novinari koje valja čuvati, ali menadžeri u medijima novinare u velikoj meri vide kao potrošnu robu i ne razumeju da se u novog novinara moraju uložiti bar dve godine da bi stao na noge i bio potpuno operativan i pouzdan, izjavila je FoNetu novinarka KRIK Marija Vučić.
Zamenik gradonačelnika o vakcinaciji (Izvor: TV Hepi, 18. april 2022.) (NEISTINA)
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je lavinu viralnih video snimaka na kojima se navodno vidi vojni uspeh - na obe strane. Ali, može li se verovati slikama udara dronova, snajpera i zaseda? DW - proverava.
Morbidan video snimak na kojem dva čoveka obavijaju lepljivom trakom nešto poput drvenog ili gumenog lutka koji izgleda kao ljudsko telo, zaintrigirao je korisnike društvenih mreža nakon što ga je ruska državna televizija emitovala kao dokaz da Ukrajina lažira ratne žrtve. Činjenica je, pak, da se radi o sceni sa snimanja TV serije u Ruskom gradu Vsevološk.
O historijskim događajima javno najčešće govore oni koji se bave politikom – pogotovo dnevnopolitičkim temama – a analize izvještavanja tradicionalnih medija i online platformi pokazuju kako tvrdnje o događajima iz prošlosti nisu uvijek tačne ili potpune. Alternativni historijski narativi idu u prilog podjelama i koriste se za opravdanje pojedinih političkih pozicija, smatraju analitičari.
Tokom vikenda su u javnost isplivali dramatični snimci iz ukrajinskog naselja Buča u blizini Kijeva koji svedoče o masakru nad civilima. Na njima se vide desetine tela ubijenih koji leže pored puta ili nasred puta gde prolazi konvoj ukrajinskih vojnih vozila. Video su snimili upravo ukrajinski vojnici, a ruska strana je odmah pokušala da demantuje da imaju ikakve veze s ovim zločinom. Držeći rusku stranu, portal Srbijadanas.com je objavio tekst u kome se tvrdi da jedan od ubijenih civila pomera ruku dok prolaze Ukrajinci, i da kasnije taj isti čovek navodno ustaje, što bi trebalo da bude „dokaz“ da civili nisu ni ubijeni već da se radi o režiranoj sceni. Na snimcima bolje rezolucije vidi se da ništa od ovoga nije tačno.
Zelenski pije kafu s vojnicima usred rata; Ukrajinski migovi 29 uništili ruske suhoje; potresna fotografija žene koja je preživela rusko granatiranje – zajedničko ovim snimcima je to da su proizvod propagandne mašinerije. Mnogo je alata na internetu koji mogu pomoći novinarima da se ne "upecaju". Ovo su neki od najčešće korišćenih.
"Ljudi ne veruju ni proveri činjenica. Možda to prikazuje trenutno stanje na mrežama." Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava trenutno stanje na društvenim mrežama u Srbiji Milijana Rogač koja se bavi proverom informacija (fact check). Ona i njene kolege iz portala Istinomer od početka invazije Rusije na Ukrajinu, 24. februara, prate vesti, videe i fotografije koje se dele na mrežama i verifukuju njihovu istinitost.
Oni su senzacionalistički, paničarski sajtovi, čija popularnost na društvenim mrežama raste tokom pandemije. Za sebe kažu da su slobodni, alternativni, dok su tradicionalni mediji cenzurisani i šire globalističku propagandu. Novinari koji proveravaju podatke imaju mnoštvo dokaza da su, u stvari, izvori opasnih dezinformacija i teorija zavere, da ne šire nikakvu istinu, već propagandu, strah i mržnju
Kolažni video u kom se nošenje zaštitne maske upoređuje sa drevnim ritualima i potencira da “im je važno da nosimo maske” jer je to inicijacija u novi svetski poredak sadrži niz dezinformacija. Jedna od njih je da je korona virus manje opasan od sezonskog gripa.
Skoro polovina anktetiranih građana EU pročitala je lažnu ili sumnjivu informaciju na internetu ali tek je jedna četvrtina i proverila istinitost sumnjive vesti, preneo je Eurostat.
Polovina građana Bosne i Hercegovine ne vjeruje medijima, a kao glavne razloge za to navode njihovu povezanost sa političkim partijama, širenje dezinformacija i propagande, kao i promovisanje ekonomskih moćnika. Takođe smatraju da mediji ne poštuju profesionalne etičke standarde, ne služe javnom interesu, te ne objavljuju informacije o vlasničkoj strukturi. Istraživanje Mediacentra Sarajevo pokazalo je i da mladi ljudi kritikuju rad medija, ali nisu u stanju da objasne šta su to novinarski standardi niti koje procedure mediji prolaze prilikom rada.
Po društvenim mrežama deli se fotografija kalendara s navodnim „prognoziranim“ sojevima korona-virusa. To bi trebalo da bude dokaz da je soj omikron „planiran“. Provera činjenica DW pokazuje zašto to nije tačno.
