Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Studentkinje fakulteta u blokadi: Društvene mreže glavni izvor informisanja, tradicionalni mediji ne prate tempo mladih 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Spojene tužbe trojice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti protiv Fondacije Ćuruvija 
„Radna prava mogu biti prekršena samo onima koji su u radnom odnosu, odnosno novinarima koji imaju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme. Ne može se govoriti o radnim pravima novinara koji rade po osnovu drugih ugovora, jer nisu u režimu radno-pravog statusa“, kaže na početku razgovora advokatica UNS-a Gordana Konstantinović.
Istraživanje Udruženja novinara Srbije pokazalo da novinari misle da nisu zaštićeni od pretnji, nasilja i uznemiravanja, a kao najveću prepreku za ostvarivanje radnih prava ističu izostanak političke volje i loš rad državnih institucija. Više od polovine ispitanika reklo je da uopšte ili uglavnom nije zadovoljno svojim primanjima
Udruženje novinara Srbije (UNS) se zahvaljuje svim novinarima i medijskim radnicima koji su učestvovali u opsežnom istraživanju o položaju i radnim pravima radnika u medijima i poziva na predstavljanje rezultata u Pres centru UNS-a u Beogradu, Knez Mihailova 6, treći sprat, sutra, 12. septembra, u 12 sati.
Dr Zoran Stojiljković, predsednik Sindikata „Nezavisnost“, govori o tome šta sindikat može da ponudi zaposlenima na Pinku i Hepiju, o bici za preživljavanje i strahu među novinarima, poslodavcima koji stvaraju konkurenciju od očajnika, novinarstvu po partijskoj liniji, o solidarnosti kao misaonoj imenici, o tome kako da se novinari bore za interes građana ako nisu u stanju da se bore za svoju profesiju
Korporativni zagrljaj guši sposobnost medija da štite javni interes. Alternativa je da novinarstvo postane javno dobro.
Mnogobrojne su preprepeke na putu ka uspešnom sindikalnom organizovanju radnica i radnika u medijima. Njihovo prevazilaženje je neophodno kako zarad boljeg ekonomskog i profesionalnog položaja novinara, tako i zarad kvalitetnog informisanja o temama od presudnog značaja za položaj radništva.
Slučaj RT Kragujevac je tipičan primer medijske politike u Srbiji. Povlačenjem države iz vlasništva u medijima ne samo da je položaj novinara postao nesigurniji, već se i drastično smanjio prostor za nekomercijalne sadržaje od značaja za lokalne zajednice.
O gorčini, neprijateljstvu i nedostatku solidarnosti među novinarima, o njihovom ponižavajućem radnom statusu, o podelama na „naše“ i „njihove“ koje odgovaraju svakoj vlasti, o urednicima koji podležu pritiscima, o neefikasnosti sindikata... govori novinarka Dragana Pejović, sindikalna aktivistkinja u nedeljniku NIN
Površno tretiranje radnopravnih pitanja u medijima stvara dojam da je loš položaj radnika eksces koji je rezultat nesavesnog ponašanja poslodavca.
Van spoljnih pritisaka koji dolaze mahom od vlasti, koji su u pojedinim od pet država sve veći i opasniji, problem sistemskog unutrašnjeg onemogućavanja novinara i novinarki da se bave svojim poslom, retko je tema u javnom diskursu.
