REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
O Izraelu i Gazi i još oko 30 ratova iz kojih je izveštavao, o ranjavanju na Ilidži i „prijateljskom granatiranju“ hotela „Palestina“ u Bagdadu, o tome kako ga je i Dragoslav Šekularac spasavao iz Hondurasa i Salvadora, o reporterima koji lažiraju borbenu zonu u televizijskih uključenjima i riziku ratnog izveštavanja, za podkast „Bermudski trougao“ govori Veljko Đurović, bivši ratni snimatelj i reporter Skaj njuza i drugih stranih i domaćih medija.
Među prvim novinarima koji su u julu pre 27 godina ušli u Srebrenicu, bila je Aleksandra Nikšić, tada novinarka američkog Time, a danas urednica BBC servisa na srpskom. Ona za N1 kaže da su novinari kada su ušli u Srebrenicu zatekli pripremljenu scenografiju za to da je "leglo terorista Nasera Orića očišćeno i da sada mogu da se vrate civili i stanovnici". "Sve je bilo jedna predsatava i ono što je ulazak u Srebrenicu značio verovatno bi danas proglasili farsom i manuipulacijom istog trenutka. Čak smo imali i 'pokazne stanovnike' koji su dovedeni da kažu kako je sada bolje", rekla je Nikšić. Ona ističe da novinari nisu imali dodira na terenu sa poprištem zločina u Srebrenici, ali da su pravu istinu mogli da naslute kad su izašli iz Srebrenice i počeli da se kreću po terenu okolo.
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
Malo je lokalnih novinara u Bosni i Hercegovini koji su 30 godina od početka rata spremni da podijele svoja profesionalna iskustva iz tog perioda. Za one koji su odolijevali pritiscima i željeli ostati profesionalni vrata skoro svih medija tada su bila zatvorena. Nisu se uklapali u atmosferu propagande i svrstavanja, neki su odustajali od profesije, drugi nalazili načine da rade i zbog toga plaćali visoke cijene. U ratu je, kažu, bilo manje novinarstva, više propagande, a oni nisu željeli biti dio takvog načina oblikovanja javnosti.
Kako scene iz ratnih područja putuju u svijet? S radnom i sigurnosnom opremom, novinari i fotoreporteri "pokrivaju" krizna područja bez radnog vremena. Koliko ih u toj misiji strada, je li neutralnost podložna manipulacijama? O ovome govorimo u magazinu TV Liberty Radija Slobodna Evropa.
I novinarski izvještaji i snimci na društvenim mrežama važni su dokazi ratnih zločina koji u Ukrajini tek treba da budu dokazani.
Život im je u opasnosti. Rade bez radnog vremena, bez slobodnog dana. Odijela su zamijenili pancirima. Oprema za posao im je komplet za hitnu pomoć. Obavezan je i šlem. Radno mjesto im je svuda gdje se puca. Povremeno mrtvačnice i groblja. Metroi za koje kažu da su gradovi pod zemljom. Rade mobilnim telefonom, nerijetko i 60 kilometara putujući u potrazi za internet signalom.
Ovaj prilog je delo video-novinara Asošiejted presa Mstislava Černova zajedno sa drugim reporterom. Dokumentovao je opsadu Mariupolja zajedno sa fotografom AP-a Evgenijem Maloletkom. Ova priča sadrži jezik koji bi nekima mogao biti uznemirujući.
Koliko su građani Srbije informisani o ratovima i zločinima devedesetih?
Sećanja u kojima uživam po pravilu su vezana za leto i more.
Navršilo se punih 27 godina od ubistva Milana Žegarca i Jusufa Čehajića, novinara "Novosti", koji su izgubili život izveštavajući iz Vukovara
Direktor sarajevskog Medija centra Boro Kontić više od 30 godina je u novinarstvu, a najširoj javnosti bivše SFRJ bio je poznat kao autor legendarne radijske emisije Primus, u kojoj je nastala i Top lista nadrealista. Osamdesetih je bio glavni urednik Omladinskog programa Radio Sarajeva, a kasnije i glavni urednik Drugog programa ove medijske kuće. Tokom rata u BiH izveštavao je za Glas Amerike, a bio je i predsednik Nezavisne unije profesionalnih novinara BiH, dobitnik je raznih novinarskih nagrada…
Dugogodišnji novinari iz regije za Media.ba govore o najtežim trenucima u njihovoj profesionalnoj novinarskoj karijeri.
Novinar i medijski konsultant Ivan Radovanović autor je knjige „Dubrovnik“ u kojoj opisuje dane koje je kao jedini novinar iz Srbije, i to novinar u tada ratnoj politici suprotstavljenoj „Borbi“, proveo u ovom hrvatskom gradu pod opsadom bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA), srpskih i crnogorskih paramilitaraca. U Intervjuu nedelje objašnjava gde danas vidi izazove za…
Istraživati i pisati o temi ratnih zločina i dalje je veliki izazov za novinare u regionu, koji, ukoliko se odluče na objektivno izvještavanje, često nemaju uredničku podršku
