Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Svet
18. jun 2024.
Rekordan pad želje za vestima – otkud dilema informacije ili život
Ljudi širom sveta izbegavaju da prate vesti, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford u kojem je učestvovalo blizu 100.000 ispitanika iz 47 zemalja. Kako do direktnog odnosa sa publikom?
Svet
19. sep 2023.
Političari najčešći kritičari medija
Mediologija
30. jun 2023.
Izveštaj Rojtersovog instituta za medije: Prilagođavanje potrebama ljudi koji ih nemaju
Mediologija
22. jul 2022.
Najvažnija tema u istoriji o kojoj milijarde ljudi ne žele više da znaju
Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente
Mediologija
19. jul 2022.
Ko je novinar danas, a šta će biti sutra
Mediologija
12. jul 2022.
Što bliže ratu, to više interesovanja, ali i apstinencije od vesti
Svet
29. jun 2022.
Koje su to promjene u novinarstvu u 2022. godini prema Reutersovom izvještaju
Izašao je novi izvještaj o digitalnim vijestima koje je objavio Reutersov institut za proučavanje novinarstva. Ovaj izvještaj uključuje 46 zemalja svijeta i prati digitalne medije i trendove na tržištu. Dok je jedna od ključnih poruka bila ta da, kako smo već pisali, ljudi sve manje čitaju vijesti postoji još dosta lekcija koje izvještaj nudi.
Mediologija
02. avg 2021.
Način slušanja podkasta u svetu izmenjen u vreme pandemije, u Srbiji se publika višestruko uvećala
Region
23. jun 2021.
Rojters Institut sa Oksforda u izveštaju i o N1
Kovid-19 je dodatno pogoršao finansijski pritisak na hrvatske medije, zbog zahteva da se prilagode promeni čitaoca i prihoda od oglašivača. Novinari su izgubili poslove, plate i podložni su još većem političkom pritisku. Istovremeno, trenutnom zastarelom regulativom se reskira smanjivanje raspona medijskih kuća i predstavlja pretnju pluralizmu u Hrvatskoj, piše Rojters Institut u svom "Digital News Reportu" za 2021. godinu.
Mediologija
04. avg 2020.
Rojtersov institut o dobrom novinarstvu u vreme korone: Više publike, manje para
Pritisci i napadi
30. jan 2020.
Biti pravi novinar u bivšoj socijalističkoj zemlji: Prisluškivanje, napadi i medijske hajke
Pritisci i napadi
28. jan 2020.
Sloboda medija, Srbija i Balkan: Napadi političara i manjak solidarnosti
Mediologija
19. jun 2019.
Borba za svakog čitaoca: Društvene mreže preotele publiku i zaradu, ali neki mediji imaju sve više pretplatnika
U vremenu u kom su se prihodi od prodaje štampe drastično smanjili, a digitalno tržište preuzeli Fejsbuk i Gugl, kojima ide veliki deo prihoda od medijskih priloga, kada je publika navikla na to da vesti ne mora da plaća, najuspešniji urednici uspevaju da dođu do publike koja je spremna da plati za proverene informacije
Mediologija
28. sep 2018.
Opada upotreba Facebooka za dijeljenje vijesti
Region
15. jun 2018.
Veliko istraživanje Reutersa: Internet najjači medij, Index najjači hrvatski online medij, propast novina
REUTERS je objavio novi, sedmi veliki godišnji izvještaj o stanju medijskog biznisa u Hrvatskoj.