Milena Vujović: Dnevnik 2 uređuju samo provereni. Njima pritisak nije potreban, našpanovani su na cenzuru 24-7, zato su i odabrani 
Novi Savet REM-a i kraj blokade RTS-a? Ili nastavak skupštinske farse u režiji režima i njihovih kandidata? 
Opozicija zahteva da skupštinski odbor pokrene izbor novih članova Saveta REM-a 
Prikovani za evropsko dno: Srbija 96. po medijskim slobodama na svetskoj listi Reportera bez granica 
Kablovski provajder u Vlasotincu najpre obustavio emitovanje N1 i Nove S, a potom svih kanala 
Rojtersov institut za studije novinarstva traži kandidate za svoj Program stipendiranja novinara, koji će početi oktobra 2025, januara 2026. i aprila 2026, i trajati tri ili šest meseci.
Građani misle da će pravljenje vesti uz pomoć veštačke inteligencije koju nadziru ljudi uticati na kvalitet medijskih sadržaja, da će biti manje pouzdane ali aktuelnije i jeftinije za izdavače, prenosi za Cenzolovku rezultate istraživanja dr Ričard Flečer iz Rojtersovog instituta za studije novinarstva
O zatrpavanju medija besmislenim tužbama, o njihovom operativnom i finansijskom iscrpljivanju, o zastrašivanju i autocenzuri, o osećaju „šamara u lice“ - saradnica Rojtersovog instituta razgovarala je s novinarima u pet država, među kojima je i Srbija
Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Ljudi širom sveta izbegavaju da prate vesti, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford u kojem je učestvovalo blizu 100.000 ispitanika iz 47 zemalja. Kako do direktnog odnosa sa publikom?
Uz ratove u Ukrajini i Gazi, klimatske promene i dezinformacije, kao lisica u kokošinjac, u svet medija uletela je veštačka inteligencija. Predviđanja o medijskom poslu ostaju nedorečena – autori gledaju u nepregledne mogućnosti VI i mogu da zaključe samo da nema šanse da razumeju za šta će sve biti upotrebljena i iz kojih pobuda
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od oktobra do decembra na Zoom-u u okviru svog Journalist Fellowship programa.
Izdavačka podrška koju podkasti uživaju na bogatijim tržištima, a sve više i kod nas, ne leži u brojevima osoba koje ih slušaju. Pa u čemu je onda stvar? Da li je to održivo?
Bez obzira na to što su strahovito različiti, korisnicima su, kao način na koji dolaze do vesti, jednako loši ili dobri i algoritmi i profesionalni novinar, pokazuje istraživanje objavljeno u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za 2023. godinu
Nove (loše dakako, sve drugo bi bilo iznenađenje) okolnosti skolile su sve umornije i malobrojnije tradicionalne medije sveta, a nije mnogo bolje ni novim, digitalnim
Predviđanja više od 300 medijskih lidera o medijskom svetu I tržištu za 2023. godinu su, kao I obično – depresivna ali vrlo zanimljiva. Nova tehnologija iskočila je u prvi plan budućnosti medija pre nego što su pronađena rešenja za probleme nastale iz ranijih tehnoloških inovacija
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od januara do marta na Zoom-u u okviru svog programa novinarskih stipendija.
Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente
Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva
Godišnji digitalni izveštaj za ovaj deo 2022, obeležen je napadom na Ukrajinu, ali i drugim fenomenima u svetu digitalnih, internetskih medija, od kojih najviše brine nastavak gubitka veze između medija i građana
Nova studija Rojtersa upozorava da sve više ljudi izbegava medijske sadržaje. A u mnogim zemljama poverenje u novinarstvo nastavlja da opada. To je opasno za demokratiju, smatra Martin Muno.
Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Postoji dugoročniji pomak ka digitalnim izvorima gde tradicionalne vrste informisanja gube na popularnosti, međutim televizija ne samo što nije izgubila na vrednosti nego ju je i nadmašila za vreme pandemije, saopštavaju u izveštaju „Digital News Report 2021“ Rojters Instituta.
Globalno poverenje u medije poraslo je tokom pandemije u proseku za šest odsto, a Fejsbuk se smatra platformom preko koje se najviše šire dezinformacije o korona virusu.
