REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Na televiziju koja već više od godinu i po dana nezakonito radi u vlasništvu lokalne uprave, Kragujevac će do kraja godine potrošiti oko 350 miliona dinara svojih građana. Nikog se ni u državnim organima Srbije ne tiče bahato kršenje zakona od strane uprave koju vodi Radomir Nikolić – ni u ministarstvima finansija i privrede nisu želeli da odgovore na pitanja Cenzolovke o RTK
Dok se gradska Radio-televizija Kragujevac zalaže za postojanje regionalnih javnih servisa, drugi deo medijske javnosti u tom gradu kao alternativu državnim i komercijalnim medijima predlaže medije civilnog društva, takozvane medije zajednice.
Gradska vlast koja godinama radi na iscrpljivanju kritičkih medija, mladi nezainteresovani da rade u devastiranoj profesiji sa malim platama, politički i finansijski pritisci... prepolovili su broj medija i novinara u Kragujevcu. Građanima, kojima je uskraćeno pravo na objektivno informisanje, sve više se nudi propaganda, a sve manje činjenice i istraživačko novinarstvo
Zaposleni u PD Radio-televizije Kragujevac poslali su pismo Udruženju novinara Srbije (UNS) u kom se navodi da bi nova privatizacija ovu medijsku kuću „vratila u krug komercijalnih medija, gde bi bili uništeni pluralizam, programska raznolikost, urednička nezavisnost, odgovornost za izgovorenu reč i transparentnost“. Pismo prenosimo u celosti.
Na sednici Skupštine Kosova izglasan je Nacrt zakona o platama u javnom sektoru. Iako je rečeno da RTK neće biti obuhvaćena ovim zakonom to se nije desilo tokom glasanja. Prema mišljenju jednog od nezavisnih Sindikata RTK (SPERTK-a) obuhvatanje RTK Zakonom o platama je najskandalozniji čin Skupštine Kosova. Oni su ovu odluku okarakterisali kao neprihvatljivu poručujući da neće sedeti skrštenih ruku već da će nastaviti sa protestima.
Grad Kragujevac, osnivač Privrednog društva Radio-televizije Kragujevac (PD RTK), uknjižio se kao vlasnik „objekta koje je ranije koristio RTK“, a ovoj medijskoj kući na korišćenje bez naknade na određeno vreme dao prostorije za rad, rečeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u Ministarstvu privrede.
Radio-televizija Kragujevac, koja nezakonito postoji, godinama je dobijala sav budžetski novac namenjen medijima, dok je gradonačelnik nastavljao da ponižava novinare i da krši zakon. Novinari se obratili odbornicima tražeći od njih da stanu na put samovolji gradonačelnika, Nikolić ipak najavio da će raspisati konkurs
Slučaj Radio televizije Kragujevac (RTK), koja je u vlasništvu grada tri godine po isteku zakonskog roka za privatizaciju medija…
Danas je održan prvi sastanak Koordinacionog tela Vlade Srbije sa Timom za dijalog, kojeg čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, na kojem se razgovaralo o bezbednosti novinara i drugim brojnim problemima koji opterećuju gotovo sve oblasti medijske sfere.
Na novčane kazne i penale potrošeno 125,442,198.29, a na subvencije 20,549,282.3 dinara. Kragujevac jedina lokalna samouprava koja bez ikakvih posledica krši Zakon o javnom informisanju i ne raspisuje konkurs za sufinansiranje javnog interesa u medijima.
Preduzeće Sloga iz Kruševca, čiji je vlasnik čovek koji se zove isto kao i kupac u prvoj privatizaciji RTK – Radoica Milosavljević, pozajmljuje toj medijskoj kući šest miliona dinara. Kada je Radio televizija Kragujevac “vraćena” gradu, preduzeće Sloga, putem prinudnog izvršenja, iz gradskog budžeta, naplaćuje ono što je pozajmilo
U Srbiji, u mnogim oblastima, a u medijskoj sferi pogotovo, teško je koristiti uobičajene, stručne ili blaže izraze da se iznese stav o pojedinim fenomenima. Koliko god se trudili. Bezakonje, primitivizam i diletantizam su tri reči koje zapravo najbolje opisuju našu medijsku stvarnost, a Kragujevac je, nažalost, sjajan primer za to.
Slučaj RT Kragujevac je tipičan primer medijske politike u Srbiji. Povlačenjem države iz vlasništva u medijima ne samo da je položaj novinara postao nesigurniji, već se i drastično smanjio prostor za nekomercijalne sadržaje od značaja za lokalne zajednice.
Viši sud u Kragujevcu obavezao je bivšu direktorku Radio televizije Kragujevac Slavicu Trifunović da na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda Jovanki Marović, koja je bila na čelu RTK do decembra 2014. godine, isplati 20.000 dinara.
Radio televizija Kragujevac ovih dana kupuje opremu vrednu preko 10 miliona dinara, iako je postupak njene privatizacije praktično pokrenut kada je Ministarstvo privrede, krajem januara, raspisalo javni poziv za prikupljanje ponuda za učešće u postupku ponovne privatizacije.
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je danas javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije Radio televizije Kragujevac (RTK).
Skupština Grada Kragujevca usvojila je na sednici održanoj 27. decembra 2017. godine predlog Odluke o pokretanju inicijative za privatizaciju Privrednog društva Radio televizija Kragujevac, objavljeno je na sajtu ovog Grada.
Sav novac iz budžeta namenjen za informisanje Kragujevčana i naredne godine, sva je prilika, sliće se u Radio televiziju Kragujevac. Naime, predlogom Odluke o gradskom budžetu, koji kragujevački odbornici treba da izglasaju naredne srede, za javni interes u javnom informisanju planirano je trošenje ukupno 26 miliona dinara.
Kragujevac i ove godine nastavlja da finansira samo RTK. Predlog rebalansa budžeta otkriva da će ono što će Grad potrošiti na ovu televiziju premašiti dvostruki iznos novca koji je izdvajan u vreme kada je televizija bila državna i imala mnogo više zaposlenih
I dalje se ne zna da li su isplaćena dugovanja Radio-televizije Kragujevac, nejasno je kako će Grad potrošiti 18 miliona namenjenih medijima, niti zašto dozvoljava nova zapošljavanja u RTK. Odakle novac za RTK u gradu koji je najavljivao da je na ivici bankrota? Dvomesečni pokušaji Cenzolovke da nađe odgovore na ova pitanja nisu urodili plodom
