04. okt 2024.

Dok su na Zapadu sankcionisani, u Srbiji se šire: Traži se odgovornost zbog „Putinove fabrike laži“

IZVOR N1

Uvođenje sankcija Rusiji jedan je od preduslova na evropskom putu Srbije, na koje Brisel vrlo često podseti Beograd. Za to vreme, u Srbiji se šire ruski mediji, pa bi pored Sputnjika, Raša tudej, koja već ima portal, trebalo da pokrene i televizijski kanal. Reporteri bez granica od Brisela traže da Srbiju pozove na odgovornost jer je domaćin mediju koji oni nazivaju "fabrikom laži Vladimira Putina".

03. okt 2024.

Salaj: Srbija „crna rupa“ po slobodi medija, dopušta Rusiji da je koristi za dezinformacije

IZVOR N1

„Raša tudej i RT Balkan su „fabrika laži“, izjavio je predstavnik Reportera bez granica Pavol Salaj. Dodao je da je razočaran jer Srbija, omogućavanjem rada RT Balkan, dopušta Rusiji da je koristi za širenje dezinformacija. Naveo je i da sudovi u Srbiji "koji bi trebalo da kažnjavaju napade na novinare, tu svoju misiju ne ispunjavaju". „Još smo u šoku zbog oslobađanja osumnjičenih u predmetu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Srbija je u Evropi „crna rupa“ kada je reč o slobodi medija“, rekao je Salaj i naglasio da će Reporteri braniti novinare koji šire istinite informacije kao što su "novinari KRIK-a, N1 i Tanjuga".

02. okt 2024.

„RT i Putinova fabrika laži na Balkanu“: Reporteri bez granica apeluju da EU pozove Srbiju na odgovornost

IZVOR N1

Zahvaljujući kontroli srpske vlade nad medijima i povoljnom političkom okruženju, RT – nekada poznata kao Russia Today – koristi svoju kancelariju u Beogradu da prilagodi narative Kremlja pre nego što ih proširi po jugoistočnoj Evropi, navode Reporteri bez granica (RSF) koji apeluju na Evropsku uniju (EU) i njene države članice da pozovu Srbiju na odgovornost zbog toga što je domaćin „Putinove fabrike laži“.

23. sep 2024.

Operacija ‘Portal kombat’ na Balkanu: Digitalni rukopis ruskih dezinformacija

Pišu Miloš Katić Mirjana Jevtović

Ništa u operaciji "Portal kombat" nije autentično, sadržaj je prenet iz ruskih državnih medija i Telegram kanala koji već godinama šire ruski narativ. Ovo je priča o tome kako do javnosti dolaze "vesti" iza kojih stoje kompjuterski programi i kako se kroz formu medijskog portala plasiraju sadržaji čiji su izvori, pouzdanost i tačnost više nego upitni.

29. avg 2024.

Tamna strana Telegrama

Piše Tony Wesolowsky

Kada su protesti izbili u Bjelorusiji 2020. godine nakon namještenih predsjedničkih izbora, aktivisti su se okrenuli Telegramu kako bi koordinirali akciju, izbjegavajući nadzor vlasti u represivnom društvu Aleksandra Lukašenka i ističući dobro koje aplikacija za razmjenu poruka pruža.

16. avg 2024.

Telegram – efikasno rusko propagandno sredstvo

Piše Tamara Bajčić
IZVOR Demostat

Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.

12. apr 2024.

Politiko: Za proruski kanal govorilo 16 evroposlanika

IZVOR Danas

Analiza 50 snimaka sa Jutjub kanala proruskog Glasa Evrope (Voice of Europe), koju je uradio briselski portal Politiko, otkrila je da je 16 evroposlanika iz redova ekstremne desnice učestvovalo u debatama ili dalo intervjue za taj medij.

12. jan 2024.

„Meka moć ruskog sveta“: Novaja Gazeta Evropa o tome kako se ruska „kulturna i humanitarna“ propaganda tiho infiltrira u druge zemlje

IZVOR Danas

Rat protiv Ukrajine, praćen parolama o „rusofobiji“ i pozivima da se „obnovi sovjetska imperija/ruski svet“, zadao je porazan udarac svakoj kulturnoj i humanitarnoj saradnji u ime Rusije. U tom kontekstu, država i njeni zastupnici nastavljaju da sponzorišu brojne organizacije, fondacije i privatne strukture čiji su zvanični ciljevi promovisanje „meke moći“, piše istoričar i doktor političkih nauka Konstantin Pahaljuk u tekstu za Novaja Gazeta Evropa.