REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Sudija Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar Đorđević tužili su novinare KRIK-a zbog iznesenih činjenica o njihovim nekretninama, koje su već bile javno dostupne u katastru. Ona je preko advokata predložila i lažni dokaz – tekst zbog koga je tabloid Informer pravosnažno izgubio spor
Viši sud u Beogradu osudio je portal In Medija i urednicu Vericu Marinčić u prvom od sedam postupaka koje su protiv nje pokrenuli roditelji maloletnih karatista iz Inđije i naložio joj da jednom od njih isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove. Oni su je, naime, tužili sredinom ove godine jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom priliku podelio med za potenciju „Fruškogorski skočko”.
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i izvršni direktor ANEM-a, uputio pismo međunarodnim organizacijama za zaštitu novinara povodom slučaja KRIK
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas da se ta institucija nije dovoljno bavila temom tužbe protiv redakcije portala KRIK zbog objavljivanja baze podataka imovine i presuda sudija u Srbiji, kao i da institucija mora da sagledaj sve aspekte, da bi dala svoje mišljenje.
Na suđenju po tužbi sutkinje Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga Aleksandra, koji traže zatvor za novinare KRIK-a, njihovi zastupnici tvrde da to što su pojedini podaci javno dostupni ne znači da novinari mogu da ih koriste. Urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića proglasili su opasnim. Odbrana okrivljenih ističe da je KRIK koristio isključivo već objavljene podatke i da supružnike nigde nije doveo u vezu sa kriminalom i korupcijom
"Nikada se do sada nije dogodilo da jedan sudija tuži novinare u krivičnom i parničnom procesu i da traži drastične kazne, kao što je deset meseci zatvora i zabrana rada na dve godine“, rekao je u emisiji "Marker“ na Insajder televiziji predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić povodom suđenja Stevanu Dojčinoviću i Bojani Pavlović, uredniku i novinarki Krika, a po tužbi sudije Apelacionog suda u Beogradu Dušanke Đorđević, koja ih je tužila zbog objavljivanja podataka o njenoj imovini i donetim sudskim odlukama.
Kada smo pre neki dan sastavljali zbirku najboljih kolumni koje sam pisao za Buku, urednica u Laguni, Janja, izbacila je sve četiri kolumne o Šapiću, uz argument „potpuno nebitan lik, ne zaslužuje da mu se ime pominje u knjigama“. A hoće i da tuži, a sud, videli smo pre neki dan, hoće da presudi u njegovu korist.
Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić kaže da svakog dana postoji neko ročište protiv medija. Novinari, umesto da budu stubovi demokratije i bave se problemima društva, provode vreme u sudnici, rekao je on.
Zašto je važno biti u Katanićevoj u četvrtak, 26. septembra, u 12 časova?
U izveštaju konzorcijuma Brz odgovor za slobodu medija (MFRR) u Srbiji je zabeleženo 38 kršenja slobode medija u prvoj polovini godine, što je dvostruko više nego u izveštajima MFRR-a koji se odnose na prvu polovinu prošle i prvu polovinu pretprošle godine. Zbog toga je stanje slobode medija u Srbiji u ovom izveštaju ocenjeno kao alarmantno.
Novinarke KRIK-a Bojana Pavlović i Milica Vojinović svedočile su danas na suđenju po tužbi koju je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović podnela protiv redakcije i urednika Stevana Dojčinovića zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda. One su objasnile da su informacije korišćene u tekstovima prikupljene iz istraga i optužnica, a da sama Hrkalović nije bila tema nekih od tekstova – već rad tužilaštva i neispitane veze između predstavnika organizovanog kriminala i najviših predstavnika vlasti.
Monitoring medijske scene izrađuje se s ciljem kontinuiranog praćenja događaja i procesa koji utiču na stanje medijskih sloboda u Republici Srbiji. Autori monitoringa bave se: slobodom izražavanja; praćenjem implementacije postojećih propisa; usvajanjem novih propisa, ali i izmenama i dopunama aktuelnih, kako iz oblasti medija, tako i iz drugih oblasti koje na direktan ili indirektan način utiču na slobodu medija; kao i analizom SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) usmerenih prema novinarima i medijima. Za izradu monitoringa koriste se javno dostupni podaci, podaci dobijeni od novinara, urednika i drugih medijskih radnika, novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i od državnih i nedržavnih organa.
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je privatnu tužbu koju je Nikola Petrović podneo protiv urednika i novinara BIRN-a zbog navodnog neovlašćenog prikupljanje informacija. BIRN je objavio nekoliko tekstova o imovini Petrovića i njegovih prijatelja Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, koristeći isključivo javno dostupne podatke
O zatrpavanju medija besmislenim tužbama, o njihovom operativnom i finansijskom iscrpljivanju, o zastrašivanju i autocenzuri, o osećaju „šamara u lice“ - saradnica Rojtersovog instituta razgovarala je s novinarima u pet država, među kojima je i Srbija
Nezavisni, kritički mediji i novinari izloženi su raznim pritiscima nosilaca političkih funkcija i ljudi bliskih njima, a sve češće se suočavaju sa tužbama zbog „povrede ugleda i časti“ jer su objavili neku informaciju koju su „moćnici“ hteli da sakriju od javnosti. Kako bi izvršili što jači pritisak i po mogućstvu ugasili medij na koji su se ustremili, ali i zastrašili druge medije i novinare, oni neretko pribegavaju višestrukim tužbama i zahtevaju nerealno visoke odštetne zahteve. Ipak, postoje mehanizmi, koje mediji i novinari mogu iskoristiti ukoliko se nađu na meti ovakvih tužbi (SLAPP), ali oni ne pokrivaju sve troškove.
Mnogi pritisci na nezavisne medije, pogotovo na lokalu, ostaju nezabeleženi jer novinari ne vide da nadležne institucije adekvatno kažnjavaju počinioce dela na štetu novinara, ukazuje NUNS
Nije prijatno biti reporter u današnjoj Srbiji
Intimidatory lawsuits intended to silence journalists and media freedom activists by draining their resources have proliferated in Serbia, where there is no specific legislation to curb aggressive litigation by the rich and powerful.
Nekada optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a danas pravosnažno oslobođeni, jedan za drugim tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju (SĆF) za „povredu ugleda i časti“.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) za "povredu časti i ugleda".
