REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Presudom po tužbi bivšeg šefa tajne službe Bratislava Gašića protiv KRIK-a neopravdano se kažnjava tačno prenošenje dokaza iznetih na suđenju otvorenom za javnost, smatra Međunarodni institut za štampu, koji je zabrinut i zbog toga što se na taj način podriva Zakon o javnom informisanju
Suđenje po tužbi kompanije Millenium Team protiv Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije, osnivača Regionalne informativne agencije JUGpress, održano je danas. Tužba je podneta zbog teksta u kome je JUGpress preneo navode predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića sa konferencije za novinare u Vranjskoj banji, a koji su se ticali navodnog rada ove kompanije.
Na portalu sudova u sredu 3.11.2022. godine osvanula je informacija da je sudija Nataša Petričević Milisavljević osudila KRIK u slučaju Gašić VS KRIK. Bratislav Gašić tužio je KRIK u aprilu 2021. godine za povredu ugled i časti zbog vesti koju je KRIK objavio sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj je preneo ono što se dešavalo u sudnici – citirao prisluškivani razgovor članova kriminalne grupe u kome se čulo da je direktor BIA-e Bratislav Gašić kod Jotića „na kazanu“.
U znak solidarnosti i podrške redakciji KRIK-a, koji je Viši sud osudio samo zato što su objavili ono što se čulo u sudnici, a što se nije dopalo ministru Bratislavu Gašiću, uvereni da ovaj istraživački portal ne samo što nije prekršio zakon niti Kodeks novinara, već i da ovakva presuda predstavlja ozbiljan udarac za medijske slobode u Srbiji, prenosimo tekst KRIK-a u celini
Sudija Nataša Petričević Milisavljević osudila je KRIK jer je objavio vest sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj su preneli ono što se dešavalo u sudnici – citirali prisluškivani razgovor članova kriminalne grupe u kome se čulo da je direktor BIA-e Bratislav Gašić kod Jotića „na kazanu“.
Suđenje protiv novinarki KRIK-a, koje traje duže od godinu i po dana, vraća se na početak zbog promene sudije. Dragani Pećo preti dvomesečni, a Vesni Radojević jednomesečni zatvor zbog teksta o firmama Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića
Srbija se, uz Poljsku i Italiju, našla u najužem izboru za nagradu „SLAPP zemlju godine“, odnosno zemlju koja pruža povoljne uslove za podnošenje zlonamernih tužbi čiji je cilj zastrašivanje aktivista i novinara.
Greek PM's former general secretary wins ‘SLAPP Politician of the Year Award’
Šef osječkog Županijskog suda Zvonko Vrban, kojega je nominiralo Hrvatsko novinarsko društvo, službeno je proglašen najvećim pravosudnim bullyjem u Europi, zbog serije tužbi kojima od Telegrama kao izdavača, novinara Drage Hedla te glavne urednice Jelene Pavić Valentić potražuje 100.000 eura. Ugledno udruženje nevladinih organizacija (CASE), među kojima su Europska federacija novinara i Europski centar za slobodu novinarstva, svake godine dodjeljuje nagrade pojedincima, tvrtkama i institucijama najsklonijima SLAPP-u, odnosno tužbama kojima pokušavaju ušutkati neovisne medije.
Nastavljaju se verbalni napadi i kampanje protiv novinara, izjave državnih zvaničnika onemogućavaju stvaranje ambijenta u kom se sloboda izražavanja može nesmetano ostvariti, i dalje nerešeni slučajevi ubistva novinara, sve više SLAPP tužbi, REM koji ne kažnjava emitere koji ne ispunjavaju zakonske obaveze – neki su od osnovnih zaključaka Evropske komisije kada je položaj novinara i medija u Srbiji u pitanju
Srbija je nominovana za SLAPP zemlju godine (Strateške tužbe protiv učešća javnosti), prema izboru CASE koalicije – Coalition against Slapps in Europe. Ova nagrada se dodeljuje za 2021, odnosno 2022. godinu, zemlji u kojoj se tužbe podnose sa idejom da se na taj način izvrši pritisak i zastraše novinari i aktivisti. Srbija je nominovana u kategoriji “Država zastrašivač godine”, zajedno sa Poljskom i Italijom.
Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa rekla je, govoreći o slap tužbama, da se njihovo korišćenje može podeliti u nekoliko grupa.
Tara Petrović iz Građanskih inicijativa ocenila je u emisiji N1 Studio Live da se u Srbiji "nižu 'Slapp' tužbe, zlonamerne privatne tužbe čiji je cilj gušenje kritike. "Cilj 'Slapp' tužbe nije zadovoljenje prava, cilj je da se 'žrtva' finansijski iscrpi, da se zastraši i da se demotiviše da u budućnosti ukazuje na određene probleme", istakla je Petrović.
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović rekla je da se javnost "kuva" da zaboravi i zanemari postupke kojima se taj portal bavi dok istovremeno na adresu KRIK-a stiže jedanaesta tužba po redu, ovaj put od bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović. Komentarišući ponašanje njenog advokata Vladimira Đukanovića, Pavlović je rekla da on pokušava da bitku dobije van sudnice.
Urednik istraživačkog portala KRIK Stevan Dojčinović izjavio je da je tužba bivše državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović 11. tužba podneta protiv ovog portala u poslednjih godinu dana.
U proteklom periodu mediji su bili tuženi zbog prenošenja saopštenja ili izjave političara. Iako odgovornost za javnu reč snose i medij i onaj ko nešto poručuje, tužena bude samo jedna strana.
Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), ni prošle nedelje se nije pojavio na suđenju novinarki i uredniku KRIK-a, jer je navodno iznenada bio sprečen da dođe, pa je suđenje odloženo. Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović je istakao da smatra da je tužba pritisak na redakciju, kao i da bi suđenje trebalo da se održi iako Gašić nije došao. „Obično nas tuže i ne pojavljuju se na sudu. On je direktor BIA-e, znači da očekujemo da nikada neće doći zbog posla?“
Glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović rekao je prošlog četvrtka na suđenju KRIK-u po tužbi šefova policijske Jedinice za zaštitu svedoka da ovaj postupak vidi kao pokušaj da se novinari zastraše i prestanu da pišu o decenijskom problemu u policiji. „Ovo je pitanje slobode govora, pokušavaju da nas ućutkaju da ne pišemo o problemima u tom odeljenju MUP-a što je suprotno smislu novinarskog posla“, rekao je Dojčinović.
Poljska je također vrlo problematična, a i Italija i Malta. Asimetrija moći između tužitelja i tuženih u SLAPP tužbama zajednička je za sve zemlje, no ono što izdvaja Hrvatsku je golem broj tužbi javnih dužnosnika, dok u drugim zemljama dominiraju utjecajni i moćni poslovni ljudi. Takvim tužbama jednostavno nije mjesto u demokraciji
Hrvatska je svojevrsni neslavni regionalni rekorder u domenu „medijskog tužakanja“, oličenog u SLAPP tužbama.
