Miljuš: Izbor Saveta REM-a pretvoren u lakrdiju. Skupštinski odbor utvrdio listu kandidata 
„Nervni slom uživo“: Ko je Gorislav Papić, novinar RTS-a koji je sinoć intervjuisao predsednika? 
Kulačin i Vidojković dobili jezive pretnje, pominje se i mašina za mlevenje mesa 
Funkcioneri SNS objavljuju delove razgovora na mrežama: Ko prisluškuje opozicionare i novinare 
Bila je dete pravde i istine: Tanja Nikolić Đaković (1966–2025) 
Nakon Miroslava Kuraka i Milana Radonjića, i Ratko Romić, nekadašnji operativac Resora državne bezbednosti, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. On je treći ranije okrivljeni i dva puta prvostepeno osuđeni, a kasnije pravosnažno oslobođeni, koji je tužio fondaciju.
Prema Zakonu o javnom informisnaju i medijima (ZJIM), svako lice koje je lično povređeno objavljivanjem neke informacije, odnosno zapisa, ima pravo na podnošenje tužbe. Problem nastaje kada se ovo pravo zloupotrebljava, te se mediji zatrpavaju tužbama koje za cilj nemaju zaštitu nekog prava već da zastraše tuženog, što za posledicu može imati cenzuru ili autocenzuru, pa čak i gašenje medija. Međunarodne medijske i novinarske organizacije ovu pojavu definišu kao „strateške tužbe protiv učešća javnosti“, odnosno, SLAPP, ali taj termin u Srbiji još uvek nije zvanično prihvaćen. Savet Evrope i Evropski parlament usvojili su regulativu koja treba da spreči SLAPP tužbe, a od država članica očekuje se da je implementiraju u svoje zakonodavstvo.
U poslednjih mesec dana nezavisni novinari i njihove redakcije dobijaju SLAPP tužbe koje prete da ugroze ili potpuno onemoguće njihov dalji rad.
Nakon šefa beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milana Radonjića, Fondaciju Slavko Ćuruvija tužio je i Miroslav Kurak, jedan od četvorice ranije okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji je oslobođen zbog nedostatka dokaza odlukom Apelacionog suda, saopštila je ta fondacija.
Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je danas da novinarska i medijska zajednica „imaju pravo“ da budu nezadovoljni presudom Apelacionog suda u slučaju optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije i da izraze neslaganje sa postupanjem države i suda u tom slučaju.
Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović izjavila je za FoNet da tužbe koje poslednjih dana primaju oni i mediji "koji postavljaju pitanja" predstavlja novi oblik pritiska na medije, a da primer dve osuđujuće presude portalu KRIK pokazuje novi opasni presedan.
Ugledne međunarodne organizacije koje se bore za medijske slobode ostaju solidarne sa SĆF posle tužbi koje su protiv nje pokrenula dvojica oslobođenih optužbe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koje one karakterišu kao podrivanje borbe Fondacije za pravdu
The Media Freedom Rapid Response (MFRR) coalition partners stand firm in solidarity with the Slavko Ćuruvija Foundation, which has unwaveringly campaigned against the continued impunity for the 1999 murder of Serbian journalist Slavko Ćuruvija. New legal action brought by two of the individuals acquitted of Ćuruvija’s murder now threatens to undermine the foundation’s campaign for justice.
Nakon tužbe bivšeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, još jedan od ranije okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji je oslobođen zbog nedostatka dokaza odlukom Apelacionog suda, Miroslav Kurak tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju. Kao i u slučaju Radonjića, tužba se odnosi na saopštenje u kome smo izrazili neslaganje sa presudom. Zbog povrede ugleda i časti, i Kurak od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara.
Dušan Kolundžija: "Ja sam ovu knjigu priredio, ali je Denis autor"
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a pruža podršku istraživačkom portalu KRIK koji se u poslednje tri godine susreće sa najvećim brojem tužbi koje imaju karakteristike SLAPP-a, a posebno u poslednje dve nedelje, sa presudama koje mogu imati dalekosežne posledice na slobodu izražavanja u Srbiji.
Zbirka tekstova novinara Denisa Kolundžije biće promovisana u subotu u prostorijama NDNV-a
Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom Apelacionog suda, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kome su izrazili neslaganje sa tom presudom.
„Ova tužba predstavlja šok za sve", ocenila je za "Vreme" izvršna direktorka fondacije „Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović
Četiri meseca otkako je Apelacioni sud oslobodio krivice četvoricu nekadašnjih funkcionera Državne bezbednosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije – neki od njih podnose tužbe protiv onih koji, direktno ili indirektno, komentarišu presudu – Fondacije „Slavko Ćuruvija“, advokata Aleksandra Olenika, poslanice Marinike Tepić... Kažu, povređen im je ugled i čast i traže od svakog od njih po pola miliona dinara odštete.
Član Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić gostujući u emisiji Marker istakao je da ga ne čude tužbe Milana Radonjića bivšeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti odnosno situacija u kojoj se nalazimo.
Sve češće tužbe istraživačkim medijima postaju trend i predstavljaju pokušaj da se sloboda govora i izražavanja ućutka, smatra Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu: u iscrpnim izveštajima su do detalja prenosili sve što bi bilo izrečeno toga dana na suđenju, a u javnim nastupima i saopštenjima istrajno apelovali da se ovaj zločin razreši. Sada je, međutim, došlo vreme da se njima sudi - nakon što su četvorica pripadnika Državne bezbednosti u februaru pravosnažno oslobođena optužbi za ovo ubistvo, jedan od njih, Milan Radonjić, tužio je fondaciju zbog saopštenja u kome su komentarisali ovu presudu. Tužbu su, kako kažu za Raskrikavanje, dočekali sa nevericom - smatraju je pokušajem ućutkivanja i zastrašivanja ne samo fondacije, već i Ćuruvijine porodice, kolega, prijatelja i svih onih koji su izrazili nezadovoljstvo ovakvim ishodom.
Ovo je direktni napad na porodicu Slavka Ćuruvije, čiji su ćerka i sin osnovali Fondaciju, ocenjuje za Danas Perica Gunjić, urednik Cenzolovke, portala čiji je osnivač Slavko Ćuruvija Fondacija, komentarišući tužbu koju je Milan Radonjić podneo protiv Fondacije zbog povreda ugleda i časti.
Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije koji su u februaru oslobođeni odlukom suda, tužio je Fondaciju Slavko Ćuruvija, zbog saopštenja u kome je izraženo neslaganje sa oslobađajućom presudom. I to nije jedina adresa na koju je stigla ovakva tužba.
