Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja 
Sud: Smena Saveta REM-a bila u skladu sa Ustavom 
Bar 10 napada na novinare od Vučićevog mitinga: Sve brutalniji i organizovaniji pritisak na slobodne medije 
Uhapšen kolumnista Peščanika Dejan Ilić 
Mia David: Politika zabranila fotografiju Filipa Davida sa pištaljkom u čitulji 
Komitet za zaštitu novinara i Mapping Media Freedom, platforme koje dokumentuju narušavanja medijskih sloboda, uvrstile su u svoje baze pretnju smrću koju je dobila Slavko Ćuruvija fondacija. Reagovali su i Misija OEBS-a i Savet Evrope
Ratko Romić, bivši radnik Državne bezbednosti koji je pravosnažno oslobođen optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije traži naknadu nematerijalne štete, za vreme provedeno u pritvoru tokom sudskog spora.
Fondacija Slavko Ćuruvija dobila je pre dva dana pretnju preko Fejsbuk stranice, gde je izvesni Dušan Milisavljević ostavio komentar u kome velikim slovima piše: „A zašto to vas iz Ćuruvije brine pazite ima još Uskrsa pozlatile se ruke“. Komentar je postavljen ispod posta o tome da je Fondacija Slavko Ćuruvija objavila Statut Regulatornog tela za elektronske medije.
Slavko Ćuruvija fondacija dobila je pretnju preko Fejsbuk stranice, gde osoba koja stoji iza naloga “Dušan Milisavljević” ostavila komentar u kome velikim slovima piše: „A zašto to vas iz Ćuruvije brine pazite ima još Uskrsa pozlatile se ruke“. Fondacija je pretnje prijavila nadležnim organima.
Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje pretnju upućenu Slavko Ćuruvija fondaciji i traži od policije da hitno pronađe odgovornog, a od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal da podigne optužnicu protiv osobe koja je odgovorna za ove pretnje.
Pretnja koju je preko Fejsbuka poslao izvesni Dušan Milisavljević, je očigledna: Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs 1999. godine. Komentator dodaje i “pozlatile se ruke”, što je očigledno upućeno onima koji su izrešetali novinara
Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje dao je saglasnost za novi Statut REM-a na sednici 25. novembra 2024, posle gotovo godinu dana otkako ga je REM usvojio.
Zbog neizvršavanja službene dužnosti da u zakonski propisanom roku pokrene inicijativu za izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i tako obezbedi primenu Zakona o elektronskim medijima (ZEM), četiri organizacije danas su podnele krivičnu prijavu protiv Nevene Đurić, predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.
Direktan napad gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića na novinara N1 je uznemirujuć pokušaj da se ućutkaju i zastraše novinari koji profesionalno obavljaju svoj posao, istakli su iz Slavko Ćuruvija fondacije.
U slučaju da izgubi sve sudske postupke, Fondacija bi morala da plati oko 50.000 evra, što je ogroman novac, i doveo bi u pitanje opstanak i mnogo većih nevladinih organizacija. Tužbe predstavljaju veliki pritisak na SĆF, ali ona nije podlegla autocenzuri i nastaviće da brani pravo na slobodu izražavanja
Fondacija "Slavko Ćuruvija" ukazala je na opasnost po bezbednost novinara nakon optužbi vlasti da "mediji u okviru United grupe po nalogu svog vlasnika pripremaju ubistvo predsednika Srbije".
Gotovo istovremeno, u svega dvadesetak minuta na Pinku ministar Ivica Dačić i voditelj jutarnjeg programa Predrag Sarapa daju znak da je „strela odapeta" i da je Skrozza, u stvari, pozivala na ubistva, a istovetnu priču objavljuju portali prorežimskih medija. Istog dana kampanju nastavljaju televizije, zovu se ministri, poslanici, analitičari - pokazuje detaljna analiza hajke na novinarku Tamaru Skrozzu koju je objavila Slavko Ćuruvija fondacija
Intimidatory lawsuits intended to silence journalists and media freedom activists by draining their resources have proliferated in Serbia, where there is no specific legislation to curb aggressive litigation by the rich and powerful.
Nekada optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a danas pravosnažno oslobođeni, jedan za drugim tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju (SĆF) za „povredu ugleda i časti“.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) za "povredu časti i ugleda".
Pet prorežimskih tabloida na svojim portalima tokom 2023. godine objavilo najmanje 628 tekstova koji negativno predstavljaju kritičke medije ili novinare, a mediji Junajted grupe su najčešće na njihovom udaru. Osim što objavljuju takve tekstove, tabloidi često prenose napade koji dolaze od visokih državnih funkcionera i drugih ličnosti sa političke i javne scene, a potom njihovu retoriku nastavljaju kroz svoje tekstove, navodi se u izveštaju Fondacije "Slavko Ćuruvija".
Nacionalne televizije mogu da nastave sa propagandom i kršenjem zakona: samo dve mere izrečene Pinku i Prvoj i to zabrana objavljivanja reklama dva dana od 18 do 21 sat. Uglavnom aminovano kršenje zakona tokom izborne kampanje. Obustavljen postupak protiv Pinka dve godine posle prijave Slavko Ćuruvija fondacije zbog prikazivanja brutalnog nasilja prema ženama u Zadruzi
Nakon Miroslava Kuraka i Milana Radonjića, i Ratko Romić, nekadašnji operativac Resora državne bezbednosti, tužio je Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. On je treći ranije okrivljeni i dva puta prvostepeno osuđeni, a kasnije pravosnažno oslobođeni, koji je tužio fondaciju.
Prema Zakonu o javnom informisnaju i medijima (ZJIM), svako lice koje je lično povređeno objavljivanjem neke informacije, odnosno zapisa, ima pravo na podnošenje tužbe. Problem nastaje kada se ovo pravo zloupotrebljava, te se mediji zatrpavaju tužbama koje za cilj nemaju zaštitu nekog prava već da zastraše tuženog, što za posledicu može imati cenzuru ili autocenzuru, pa čak i gašenje medija. Međunarodne medijske i novinarske organizacije ovu pojavu definišu kao „strateške tužbe protiv učešća javnosti“, odnosno, SLAPP, ali taj termin u Srbiji još uvek nije zvanično prihvaćen. Savet Evrope i Evropski parlament usvojili su regulativu koja treba da spreči SLAPP tužbe, a od država članica očekuje se da je implementiraju u svoje zakonodavstvo.
U poslednjih mesec dana nezavisni novinari i njihove redakcije dobijaju SLAPP tužbe koje prete da ugroze ili potpuno onemoguće njihov dalji rad.
