REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Nije mi padalo na pamet da sa bilo kojim političarem razgovaram o ubistvu Ćuruvije, kaže za Cenzolovku penzionisani pukovnik policije Dragan Kecman, koji tokom 15 godina istrage ovog zločina nije imao nikakvu podršku, osim svega dvoje-troje ljudi kojima je verovao
Policijski pukovnik Dragan Kecman, koji je prikupio ključne dokaze o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, prvi put govori o istrazi dugoj 15 godina, o tome kako je to ubistvo u početku bilo samo jedan u nizu nerazrešenih zločina, koje su u policiji zvali „fascikla”, kako javna bezbednost dugo nije znala da je novinara pratila tajna služba, o prekucavanju rukom pisanih izjava pripadnika Službe koji su pratili Ćuruviju do samog ubistva i sumnji da su one usklađivane
Cenzolovka od sutra objavljuje u nastavcima intervju sa Draganom Kecmanom, policijskim pukovnikom koji je prikupio najvažnije dokaze istražujući ubistvo Slavka Ćuruvije. Kecman prvi put otkriva sa kakvim se preprekama suočavao tokom 15 godina istrage, zašto je morao da krije dokaze i od svojih šefova, kako je, uprkos moćnoj Službi, koja je preko svojih ljudi kontrolisala i javnu bezbednost, uspeo da ih sačuva. Govori kako su svedoci zastrašivani i kako su uništavani životi ljudi koji su mu tokom istrage pomagali
Nakon prošlonedeljnog početka ponovljenog suđenja u Apelacionom sudu za ubistvo srpskog urednika i izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine, partneri Media Freedom Rapid Response-a (MFRR) i SafeJournalists mreže (SJN) danas obnavljaju naš poziv da pravda za njegovo ubistvo konačno bude obezbeđena.
Dejan Milenković Bagzi potvrdio izjave Suvajdžića i braće Simović i tužiocu rekao da je šef zemunskog klana okupio svoje mafijaše i preneo naređenje da ubiju dvojicu pripadnika Službe. Kurak kasnije otkrio da ga prate.
Svedočanstvo najpoverljivijeg saradnika Dušana Spasojevića o tome kako je saznao da su Kurak i Romić ubili Slavka Ćuruviju, a zatim i dobio zadatak da ih ukloni.
Nedelja uoči dvadesete godišnjice ubistva Zorana Đinđića, igrom (namerne?) slučajnosti poklopila se sa još jednom fazom sramno dugog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, likvidiranog bukvalno na pragu kuće, za Uskrs re 24 godine. Na tom suđenju su sada ponovo svedočili pripadnici paradržavnog kriminalnog klana, isti oni koji inače robijaju za atentat na premijera.
Prenosimo svedočenje Milorada Ulemeka Legije koje Markovića, Radonjića, Romića, i Kuraka nedvosmileno povezuju sa ubistvom Slavka Ćuruvije.
Ako ne bude pravedne presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, to bi mogao biti podstrek za druga ubistva kako bi sprečili novinare da obavljaju svoj posao. Nadamo se da će ovo suđenje biti primer za Srbiju i za ostatak sveta, kaže za Cenzolovku Dominik Pradali, predsednica IFJ
Bivši komandant ozloglašene Jedinice za specijalne operacije, Milorad Ulemek Legija, odbio je danas da odgovara na pitanja sudskog veća, tužilaštva i odbrane u procesu koji se pred Apelacionim sudom vodi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali je ostao iza svega što je do sada svedočio. Braća Miloš i Aleksandar Simović takođe nisu želeli da odgovaraju na pitanja, odbijajući i da učestvuju u ovom procesu
Gost: Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Milorad Ulemek Legija i braća Simović, Miloš i Aleksandar, trebalo bi u sredu da se pojave pred većem Apelacionog suda, gde je danas počeo glavni pretres u postupku protiv četvorice bivših pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Pripadnici nekadašnjeg zemunskog klana već su jednom svedočili 2014. godine.
Ubistvo je epilog permanentnih progona Slavka Ćuruvije. On nije bio praćen zato što se viđao sa stranim agentima, on se družio sa novinarima, rekla je Branka Prpa, pred Apelacionom sudom koji je danas otvorio pretres na suđenju optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
The International Press Institute (IPI) said on Monday that it would closely follow the Appeals Court closing in the trial for the 1999 murder of newspaper publisher Slavko Curuvija.
Presuda četvorici optuženih za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije jedna je od najvažnijih u novijoj istoriji Srbije: petoro članova sudskog veća Apelacionog suda odlučiće ne samo o tome da li će po prvi put neko biti kažnjen zbog ubistva novinara, već će ta presuda mnogo govoriti i o nezavisnosti pravosudnog sistema i sudbini kritičkog novinarstva, odnosno demokratije u našoj zemlji
Kao što smo vidjeli sa ubistvima novinara i u Evropskoj uniji, potreban je ogroman pritisak da se nešto postigne. To je tragično. Osnovna obaveza svake vlasti je zaštita naših života i strašno je da ih treba siliti da rade svoj posao, kaže za Cenzolovku izvršni direktor Međunarodnog instituta za štampu najvećeg udruženja nezavisnih urednika i novinara sa sedištem u Beču
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović podseća da je godinama opstruisana mogućnost utvrđivanja istine o ovom gnusnom zločinu, uključujući i zastrašivanje svedoka i pokušaje prikrivanja ključnih dokaza u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije
Apelacioni sud je za drugu nedelju marta zakazao pretres u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije. U toj sedmici obeležiće se dve decenije od ubistva premijera Zorana Đinđića na parkingu koji se nalazi između zgrade Vlade i Apelacionog suda.
Ako pravda ne bude zadovoljena, to će imati zaista veliki i jako loš uticaj na vaše okruženje, ali ne samo na vaše, nego i na sve nas, na novinare i novinarke uopšte, kaže za Cenzolovku Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara
Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije će definitivno biti snažan test za pravosudni sistem i demokratiju u Srbiji. Ubistvo novinara je ekstreman slučaj i naravno da kazna mora biti proporcijalna. Moramo da prekinemo opasan krug zločina i nekažnjivosti, kaže za Cenzolovku Tereza Ribeiro, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, uoči otvaranja procesa pred Apelacionim sudom u ponedeljak 6. marta.
