Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Studentkinje fakulteta u blokadi: Društvene mreže glavni izvor informisanja, tradicionalni mediji ne prate tempo mladih 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Spojene tužbe trojice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti protiv Fondacije Ćuruvija 
Danas se navršava 20 godina otkako je ispred svog doma u Jagodini mučki ubijen novinar „Večenjih novosti“ Milan Pantić.Prošlo je dve decenija, ali do danas nisu pronađeni počinitelji, kao ni naručioci ovog zločina.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom je potvrdio da je naš bivši kolega i bivši član ovog sindikata Predrag Simonović pretrpeo zlostavljanje na radu kod Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Uprava kriminalističke policije od strane nadređenih, zaposlenih kod tuženog D.T. tada načelnika Odeljenja za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala – SBPOK i N.M tada šefa Odseka za suzbijanje otmica, iznuda i ucena sa elementima organizovanog kriminala, u periodu od 19.04. 2011. godine do 24.04.2015. godine.
Na današnjem ročištu u ponovljenom suđenju okrivljenima za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije pregledana su dokumenta koja nose oznake „državna tajna“ ili „strogo poverljivo“. Sudsko veće je zbog toga odlučilo da isključi javnost, iako ta dokumenta niko, osim stranaka u postupku, ne može da vidi zbog načina na koji se dokumenta u ovoj fazi postupka listaju.
Dok advokati optuženih ponovo pokušavaju da kompromituju ključne dokaze u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, zamenik tužioca Milenko Mandić njihove predloge lakonski odbacuje kao „prosto nesuvisle“
U Specijalnom sudu u Beogradu danas se nastavlja ponovljeni sudski postupak za ubistvo vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije koje se dogodilo pre 22 godine. Za organizaciju ubistva, u poništenom sudskom postupku, pripadnici Državne bezbednosti pre dve godine osuđeni su na ukupno 100 godina zatvora. Presudu je prošle godine ukinuo Apelacioni sud i vratio predmet na ponovno odlučivanje.
Ključne dokaze optužnice, koje odbrana optuženih tokom celog procesa pokušava da eliminiše – podatke sa baznih stanica mobilne telefonije koji pokazuju gde su se nalazili optuženi u vreme ubistva novinara –sudsko veće ovog puta odbilo da odbaci
Novo ekspresno ročište, koje je danas trajalo manje od dva sata, odbrana je iskoristila za diskreditovanje Dragana Kecmana, policijskog inspektora koji je najviše doprineo prikupljanju ključnih dokaza u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Na ekspresnom ročištu odbrana nastavila da diskredituje sve koji tvrde da Služba stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije – policajce koji su učestvovali u istrazi, pripadnike Službe i „zemunce“
Danas su se odbrana i optuženi posebno bavili svedočenjima Zorana Mijatovića, zamenika načelnika Službe posle Petog oktobra, zatim Milorada Ulemeka Legije, koji je jedini direktno sa zločinom povezao bivšeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, kao i svedočenjima pojedinih visokih oficira policije, koji su pripadnike tajne službe okrivili za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
U najnovijem Indeksu Reportera bez granica Srbija ostala u drugoj polovini tabele, na nezavidnom, 93. mestu. RBG podsećaju na hapšenje Ane Lalić i beskrajno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. U Evropi povećan broj zlostavljanja novinara. Samo 12 od 180 država nudi optimalne uslove za rad novinara, u više od dve trećine zemalja blokiraju se rad medija i protok informacija
Nema novih dokaza, nema novih svedoka, ali se suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije opet oteglo, što zbog kovida, što zbog razumevanja suda za odugovlačenja odbrane optuženih. Više se niko ne usuđuje da predvidi kada će se proces završiti
Napad na novinara iz Novog Sada Daška Milinovića bio je u neku ruku očekivan, jer društvena polarizacija dostiže maksimum, tenzije su velike, mnogo je neodmerenih reči, diskvalifikacija i diskrediticija, a na novinarima se prelama taj rat rečima, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.
Kraj suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije će doći, samo je pitanje ko će ga od nas dočekati, jer je ovo maraton, smatra Jelena Ćuruvija, predsednica fondacije nazvane po njenom ocu, dok pravnica NUNS Marija Babić poništavanje presude optuženima za Ćuruvijino ubistvo vidi kao povratak na početak procesa i razlog za sumnju da će se doći do pravde.
Uveliko sam se spremao da ovako naslovim današnji dnevnik, bazirajući ga na događajima iz prošlosti koje obeležavamo prethodnih dana, kada sam video sledeću poruku na tviteru: “U 6.45 dogodio se napad na Daška Milinovića: Dobro sam. Fašisti su smotani i glupi ko kurac. Dobio sam suzavac u oči i tri udarca stanglom u ruku. Pobegli su onda. Pizde. Hvala na brizi. Smrt fašizmu!”
Zašto bi neko nevin, ko nema nikakve veze sa zločinom, pobegao u Rusiju „kad je počelo da se priča o Ćuruviji“, kao što je za Mirjanu Marković rekao Ivica Dačić? Na to bi pitanje pre svega morao da odgovori tužiocu u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Veran Matić traži otvaranje tajnih dosijea Službe i kaže da postoje nagoveštaji da se u njima može o ovom slučaju više saznati
Gosti: Ljubinka Milinčić i Veran Matić
Sumnjam da ćemo ikad saznati ko su nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije. To će biti velika mrlja na savesti čitavog društva, kaže novinar i književnik Dušan Veličković, koji je Ćuruviju sreo neposredno pre ubistva. O članku iz Politike ekspres, pročitanom i u Dnevniku RTS-a par dana pre zločina, kaže da nije nikakav novinarski tekst, već „jedna beskrupulozna, primitivna denuncijacija“
IPI podseća da je suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije obeleženo preteranim kašnjenjem, Reporteri bez granica traže da se taj proces ubrza, dok ECPMF zahteva pravdu u slučajevima Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović i 17 srpskih i albanskih novinara ubijenih na Kosovu
Navršilo se 22 godine od kako je Slavko Ćuruvija ubijen, a još uvek niko nije pravosnažno osuđen za taj zločin. Novinar i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ usmrćen je 11. aprila 1999. ispred zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u Beogradu, sa 17 hitaca iz pištolja u leđa.
The head of the Independent Association of Journalists (NUNS), Zeljko Bodrozic, said Sunday that 22 years after the murder of journalist and owner of "Dnevni Telegraf" and "Evropljanin" Slavko Curuvija, no one has been convicted of that crime.
