REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Ljubomiru Stefanoviću, uredniku Jutjub kanala Slavija info, takođe je u telefonu pronađen softver za elektronski nadzor NoviSpy, za koji je Amnesty international u izveštaju naveo da ga je razvila BIA.
Na inicijativu poslanika Vladimira Prebiliča, izvestioca Zelenih za Srbiju, 25 poslanika EU parlamenta uputilo je pismo Srbiji, nakon izveštaja Amnesti Internešenela o prisluškivanju aktivista i civilnog društva u Srbiji, u kom se kaže da digitalni nadzor mora odmah da prestane. „Kao kandidat za članstvo u EU, od Srbije se apsolutno očekuje da odmah prestane sa upotrebom svih špijunskih alata i zloupotrebom strane finansijske pomoći u ove svrhe“, poručili su evroposlanici.
Media Freedom Rapid Response (MFRR) i SafeJournalists mreža su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog otkrića u forenzičkoj analizi Amnesti Internešenala, koja otkriva invazivnu upotrebu špijunskog softvera i drugih digitalnih alata od strane srpskih obaveštajnih službi i policije za hakovanje telefona novinara kao deo kampanja tajnog nadzora, a ova otkrića dešavaju se usred eskalacije pretnji novinarima u Srbiji, navodi se u saopštenju.
Manje od nedelju dana nakon objavljivanja našeg zajedničkog poziva EU da preduzme hitne mere širom EU, poput strožeg regulisanja izvoza i upotrebe špijunskog softvera, u Srbiji izbija novi skandal o zloupotrebi špijunskog softvera: srpske obaveštajne službe i policija koristile su špijunski softver i druge digitalne alate za hakovanje telefona novinara i njihovo ilegalno praćenje, navodi Amnesty International u izveštaju objavljenom u ponedeljak.
Less than a week after the publication of our joint appeal to the EU to take urgent EU-wide measures, such as stricter regulation of spyware exports and use, new spyware abuse scandal erupts in Serbia: Serbian intelligence services and police have used spyware and other digital tools to hack the phones of journalists and illegally surveil them, Amnesty International said in a report published on Monday.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su tvrdnje organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnela, da policija u Srbiji i obaveštajne službe koriste špijunski softver da nadziru telefone novinara i aktivista, neosnovane i da predstavljaju napad na bezbednnosnu praksu u Srbiji.
Da postajemo policijska država u pravom smislu te reči, potvrđuje i najnoviji izveštaj Amnesty International-a u kom se navodi da su BIA i MUP instalirali ili pokušali da instaliraju sofisticirani softverski uređaj za izuzetno invanzivni digitalni nadzor pod nazivom NoviSpy.
Svi kojima su veštačeni telefoni a kako bi bilo utvrđeno da li je u njih instaliran neki špijunski softver morali su da ispune osnovne kriterijume, da su bili privedeni ili na razgovoru u BIA i da su se telefoni posle toga čudno ponašali, rekao je za N1 Aleksa Tešić, novinar BIRN-a.
Nakon što su istraživanje Radara i BIRN-a i forenzička analiza Amnesty International-a otkrili da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy, oglasilo se Ministarstvo unutrašnjih poslova rekavši da rade sve po zakonu.
Koristeći izraelsku tehnologiju "Cellebrite", srpska BIA otključavala je telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program "NoviSpy", naveo je u svom izveštaju Amensty international. Kako se to radi, otkriva za N1 Hadžib Salkić, sudski veštak za informacione tehnologije.
Amnesti internešenel je objavio izveštaj koji otkriva kako su vlasti u Srbiji preko BIA i policije nezakonito špijunirale mobilne telefone aktivista, članova nevladinih organizacija i nezavisnih novinara. Jedan od onih koji se našao na meti je novinar iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov, koji za N1 navodi da su mu u policijskoj stanici u Pirotu instalirali špijunski softver, iako nisu imali ni nalog tužilaštva da se telefon pregleda niti je dao šifru telefona. "Šta god da se desi nama ili nekome u mom okruženju, smatraću državu odgovornom za to”, naglašava.
Policija i obaveštajne službe u Srbiji koriste moderan špijunski softver za mobilne uređaje kako bi nezakonito nadzirali telefone novinara, ekoloških aktivista i drugih u kampanji tajnog špijuniranja, otkriva izveštaj Amnesti internešenal
Srbija je paradigma sistema u kojem vlasti koriste tehnologiju za prisluškivanje i špijuniranje i taktike digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole usmerene na civilno društvo, ocenio je Amnesti internešenal u izveštaju "Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji". U izveštaju se, između ostalog, i pominje da srpski MUP koristi i forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona koji je dobila na poklon od Norveške, a nabavljen je preko Agencije UN za projektne usluge (UNOPS).
Tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu, novinar portala FAR Slaviša Milanov postao je meta sofisticirane digitalne špijunaže - na njegov telefon tajno je instaliran NoviSpy, špijunski softver do sada nepoznat čak i stručnjacima za bezbednost. Uprkos krivičnoj prijavi koju je podneo pre devet meseci, reakcija nadležnih je izostala – tužilaštvo ćuti, a unutrašnja kontrola policije nije ni pokrenuta. Prema jutros objavljenom izveštaju međunarodne organizacije Amnesti, Milanov nije jedina žrtva – ovaj i slični softveri instalirani su u prethodnom periodu na telefone brojnih ekoloških ili političkih aktivista u Srbiji tokom informativnih razgovora u policijskim stanicama ili prostorijama BIA-e. Amnesti tvrdi da broj zabeleženih slučajeva ukazuje na sistemsku zloupotrebu tehnologije nadzora od strane državnih službi.
Bezbednosna kultura i svakodnevna rutina koja podrazumeva odgovoran odnos prema osetljivim podacima i izvorima u današnje vreme su za odgovorne novinare obavezne. Nonšalancija u vezi s korišćenjem sopstvenih uređaja i čuvanja podataka postala je neodgovorna, a u nekim situacijama može biti opasna. I to ne samo za novinare, nego i za one koji im daju informacije
Sada postoje i dokazi da službe u Srbiji koriste softvere za špijuniranje elektronskih uređaja. Poslednjih godina učestale su sumnje da se na taj način prate i novinari i aktivisti civilnog sektora. Kako se zaštititi u vreme kada se osetljive informacije i izvori podataka nalaze na našim uređajima, kada je naš privatni život „na izvolte“?
U periodu od jula do oktobra 2023. godine zabeleženo je ukupno 25 slučajeva povreda digitalnih prava u Srbiji. Najveći broj povreda (19) u ovom periodu odnosio se na onlajn informacione poremećaje, a najviše je bilo slučajeva ugrožavanja sigurnosti u kojima su uglavnom targetirani novinari i javne ličnosti. Imajući u vidu da je ovaj izveštaj pisan uoči oktobra koji godinama unazad predstavlja mesec digitalne bezbednosti, u fokusu izveštaja za treću četvrtinu 2023. godine biće zaštita u digitalnom prostoru i opšte stanje digitalne bezbednosti u Srbiji.
Povodom otkrića prvih pokušaja špijunskih napada na mobilne uređaje predstavnika civilnog društva iz Srbije, SHARE Fondacija izražava zabrinutost i smatra da napadi špijunskim softverom na predstavnike kritičke javnosti imaju poguban uticaj po demokratiju i ljudska prava, naročito u predizbornom periodu, saopštili su.
Uoči glasanja Europskog parliament o Europskom zakonu o medijskim slobodama (EMFA), koje je zakazano za prvi tjedan listopada, 500 novinara iz država EU-a, potpisalo je pismo u kojem pozivaju zastupnike u Europskom parlamentu da uvedu apsolutnu zabranu postav ljanja špijunskih uređaja na instalacije kojima If you are new to the European Union (EFJ) . U nastavku pismo, bunk je potpisao and veliki broj novinarki i novinara iz Hrvatske, prenosimo u cjelosti.
Koristeći novu tehnologiju špijunskog softvera, te greške i prisluškivanje, vlasti u raznim državama Srednje i Jugoistočne Evrope i dalje prate novinare i njihove izvore, kažu za BIRN novinari koji su bili pod prismotrom.
