REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Problem srpskog jezika u medijima jednak je problemu jezika u svim sferama života, izjavio je FoNetu viši naučni saradnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slobodan Novokmet i ocenio da način na koji se odnosimo prema jeziku govori o tome kakvi su nam društvo, školstvo, zdravstvo i ekonomija.
Ako je jezik sredstvo sporazumevanja među ljudima, razmene misli, osećanja, ideja, informacija, onda je svako zamagljivanje značenja onoga što je rečeno u javnom govoru neprihvatljivo, jer takav iskaz gubi smisao.
Jezik je živi organizam koji se neprestano menja. Jezik neprestano vrije. To, međutim, ne znači da jezik može, odnosno sme, da primi i podnosi bilo šta. Zbog toga postoje institucije koje vode računa o jeziku, one su brana od upada đubreta. A upravo to se dešava u Srbiji
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati... Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Da li jezik treba čuvati od uticaja spolja i čistiti od novotarija, naročito od reči stranog porekla?
Redakcije Jug pressa i leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč najoštrije su osudile kampanju beogradske Filološke gimnazije u Beogradu na Instagram stranici Digitalni bukvar, koja je postavljena u vidu pitanja "Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije".
I pored toga što je tema današnje javne rasprave u organizaciji Programskog saveta Radio-televizije Srbija bila Jezik i pismo na javnom medijskom servisu RTS i programski sadržaji RTS, uvodničari programa su se bavili isključivo jezikom.
Srpski jezik ponekad može zvučati tako apsurdno, upravo poštujući standardizaciju koju preporučuje SANU, prema kojoj nedostatak ženskog roda predstavlja – prirodan put jezika. Rodna ravnopravnost sada izgleda kao prepreka na tom „prirodnom putu“, koji ponekad deluje modernije nego što bi i tradicionalisti želeli. „Oženio sam se pilotom“, reklo bi se u duhu „tradicionalnih srpskih jezičkih vrednosti“ i onda kada je pilot žena
