Vučić izvređao RTS u Dnevniku: Javni servis potuljeniji i pokvareniji od sestrinskih N1 i Nove S 
Istraga o curenju informacija sa suđenja za ubistva u školi: Policija nije odgovorila tužilaštvu 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Uloga medija u pobedi Trampa (2): Propaganda i laži upakovane u privid novinarstva 
Danica Maksimović na RTS-u rekla da se u Novom Sadu dogodio zločin, a voditelj promenio temu (VIDEO) 
Na konkursima za sufinansiranje projekta u oblasti javnog informisanja izdavačima listova „Alo“, „Kurir“, „Srpski telegraf“ i „Informer“, u prvih pet meseci 2020. dodeljeno je ukupno 25.904.620 dinara, iako je u tekstovima ovih medija u drugoj polovini prošle godine, prema monitoringu Saveta za štampu, zabeleženo 3.900 prekršaja Kodeksa novinara Srbije.
Među privrednim društvima kojima je Ministarstvo odbrane, na svečanosti upriličenoj u ponedeljak uveče, izrazilo zahvalnost zbog doniranja sredstava i doprinosa u borbi protiv širenja virusa korona, našlo se i šest dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću.
Portal Telegraf objavio je vest da je BBC u svojoj reportaži postavio Srbiju na drugo mesto liste država koje su najbolje reagovale na početku pandemije virusa korona. Međutim, takva rang-lista ne postoji. Nakon što internet-pretragom nismo ustanovili postojanje ovakve „reportaže“, obratili smo se uredništvu BBC i BBC na srpskom.
Kao i svaki put kada se u svetu pojavi nešto novo, nepoznato, pritom opasno po život, nastaju i teorije zavere koje objašnjavaju kako i zašto se to desilo.
Sinoć sam u Utisku nedelje, komentarišući izjavu ministra Vulina da oboleli od kovida-19, smešteni na Sajmu, mogu da čitaju tabloide Informer, Srpski telegraf, Kurir i Alo, izneo neproverenu informaciju da te primerke plaća Ministarstvo odbrane, naveo je Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a na društvenim mrežama ovog nedeljnika.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je danas da je urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk "slagao" kada je rekao da država kupuje novine koje deli pacijentima u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu.
Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), novosadski advokat Veljko Milić izjavio je da Srbija ima mehanizme za borbu protiv lažnih vesti ali ih ne primenjuje adekvatno, a vlast tabloide koji šire lažne vesti koristi kao sredstvo za borbu protiv nezavisnih medija, umesto da ih zakonski sankcioniše.
U nastojanju da diskredituju novinarku Anu Lalić i navode iz njenog teksta o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, za sve se odjednom našlo vremena, pa i dobre volje, da se prvi put u prostorije te bolnice puste kamere. Istovremeno, od tabloida smo doživeli da ONI drugima lepe etiketu „lažna vest“, iako su ih 2019. objavili gotovo 1.000 na naslovnim stranama, da kritikuju „rekla-kazala“ novinarstvo i, povrh svega, da apeluju na odgovorno izveštavanje!
Umesto da građani Srbije što više saznaju o situacijama u bolnicama, gde ima zaraženih lekara i kako funkcioniše zdravstveni sistem, koji je sve više opterećen, dominantnu temu na konferenciji za medije predsednika Aleksandra Vučića, održanu posle sednica kriznih štabova, nametnuli su provladini mediji.
Istorija beščašća srbijanskog novinarstva je prepuna poltronstva, iskvarenosti, ratnog huškanja i ovo sad nije nikakva nova faza. Pažljivi čitatelji će u onom „Đilasovi i Šolakovi mediji“ lako prepoznati rukopis predsednika koji je svoju opčinjenost medijima i novinarima potvrdio još za vreme onog prvog vanrednog stanja nakon ratova, odnosno 1999., kad je bio ministar informisanja
Usled pojave korona virusa u Srbiji, u medijima, pretežno u tabloidima, i na društvenim mrežama širi se i poplava lažnih vesti, dezinformacija, teorija zavera, koje se razmnožavaju neverovatnom brzinom, u kojoj najveći broj građana veoma teško razlikuje vest od laži, što će nesumnjivo ostaviti ozbiljne i opasne posledice po društvo.
U vanrednom stanju, nažalost, stanje u tablodima je redovno, pristrasni su i izmišljaju, izjavila je FoNetu urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević, koja smatra da sadašnjoj situaciji i nema logike da oni budu bolji.
Osim što imaju poverenja u javni servis i gledaju BBC više nego ranije, Britanci informacije o koronavirusu traže i u drugim odgovornim medijima, ali i na društvenim mrežama. Tabloidi prednjače u sejanju straha i panike, posebno San i Dejli mejl
Epidemiolog dr Zoran Radovanović za Cenzolovku govori o opasnoj lavini dezinformacija koja se svakodnevno kroz provladine tabloide i od strane političara sliva na građane, ali i o nadi da će sistem profunkcionisati ako se bude više oslanjao na stručnjake
„Jedino sredstvo koje je prema smernicama Evropske agencije za kontrolu i preventivu bolesti 100 % učinkovito i deluje protiv virusa korone (...) jeste razblaženi rastvor natrijum-hipohlorida, a jedino postrojenje u jugoistočnoj Evropi koji se bavi proizvodnjom tog rastvora jeste firma Sigma u Crvenki“, piše Tanjug a prenosi RTV. Međutim, niti je natrijum-hipohlorit (koje ovi mediji pogrešno zovu „hlorid“) jedina supstanca koju ova institucija preporučuje, niti je ova firma jedina u Srbiji koja je proizvodi.
Ozbiljnost je nešto što nam tokom tekuće epidemije toliko nedostaje, a ona bolno manjka i medijima i pojedinim stručnjacima i političarima. O društvenim mrežama da i ne govorimo. Tom trendu se nisu oduprli ni na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs, gde se doslovno može pročitati da „ako opravdano sumnjate da ste zaraženi koronavirusom i poželite da odete direktno u dom zdravlja, sasvim je izvesno da ćete tamo – poljubiti vrata“
Mi smo navikli na to da novinari rade pod pritiskom, da se suočavaju sa pretnjama, normalizovali smo takvo stanje. Međutim, deluje mi da smo na to navikli iz jedne nemoći, jer čak i to što smo se bunili nije dalo neki vidljivi rezultat, pa ljudi pre ili kasnije prestanu da guraju zid, kaže za Cenzolovku Igor Lečić, koji kao Milan Dog kroz svoje stripove svakodnevno ogoljuje stvarnost u Srbiji
Tokom poslednjih šest meseci prošle godine Kodeks novinara Srbije prekršen je u 5.057 tekstova, što je 17 odsto više u odnosu na 2018.
Titulu najneprofesionalnijeg štampanog medija ponovo je poneo Alo, slede Kurir, Srpski telegraf, Informer i Blic. Sve je više kršenja Kodeksa novinara, ukazali su predstavnici Saveta za štampu predstavljajući izveštaj šestomesečnog praćenja rada štampanih medija
