Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izrazilo je zabrinutost zbog sve učestalijih manifestacija govora mržnje i otvorenog poziva na nasilje i/ili čak i na ubistva neistomišljenika kojima je ispunjen naš javni prostor.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje organizovanu kampanju blaćenja i crtanje mete na novinarku FoNet-a Tamaru Skrozzu koju već dva dana vode mediji bliski vlasti.
Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje i smatra nedopustivim i opasnim optužbe koje mediji bliski vlasti već dva dana iznose protiv zamenice glavnog urednika agencije FoNet Tamare Skroze, navodeći da je rekla da je predsednika Aleksandra Vučića trebalo ubiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine.
Serbian journalists’ associations and opposition condemned the media campaign launched against journalist and Fonet news agency senior editor Tamara Skrozza.
Umesto da je zaštiti, Ministarstvo informisanja se priključilo hajci režimskih tabloida na Tamaru Skrozzu. Ministar Dejan Ristić je nastavio tamo gde je Dragan J. Vučićević privremeno stao, sve u duhu režimskih tabloida
“Cilj klevetničke kampanje protiv novinarke Tamare Skrozze je da diskredituje njen rad, ućutka je i učini metom države. Pošto su te vrste napada sve učestalije, potrebno je podržati žene koje se bave novinarskim poslom i usmeriti globalnu pažnju na nasilje kom su izložene u javnom prostoru”, upozorila je američka Međunarodna ženska fondacija za medije.
Spisku „atentatora“ na predsednika Aleksandra Vučića pridružio se i Rade Veljanovski, za koga je Informer napisao da je izjavio kako je „normalno bilo ubiti Vučića nakon 5. oktobra“.
U odgovoru na današnje saopštenje NUNS-a, Reporteri bez granica pružaju punu podršku novinarki Tamari Skrozzi i oštro osuđuju kampanju koja se protiv nje vodi.
Tabloidne hajke protiv novinara nisu nikakva novost u Srbiji, a naslovna strana Informera plasira dezinformaciju koja nema nikakvog faktičkog niti pravnog osnova, reakcija je sagovornika Danasa na targetiranje zamenice glavnog urednika FoNeta Tamare Skrozze od strane prorežimski orijentisanih medija. Oni su iskonstruisali njenu izjavu, optužujući je da je gostujući u emisiji „Da sam ja neko“ na televiziji Nova S izjavila da je “predsednika Vučića trebalo ubiti u noći 5. i 6. oktobra 2000. godine”.
Savet za štampu je protestovao zbog "brutalne kampanje klevetanja i targetiranja" dugogodišnje članice njihove Komisije za žalbe Tamare Skrozze.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) iskazuje bezerezervnu solidarnost i podršku novinarki Tamari Skrozzi, koja je od sinoć na udaru propagandističkih režimskih medija i tabloida, te zahteva od institucija da primene zakone i kazne odgovorne za ugrožavanje njene bezbednosti.
Kampanja protiv Tamare Skrozze učitavanjem i stravičnim tabloidnim tumačenjem njene izjave da je pozvala na ubistvo predsednika, najozbiljnije ugrožava bezbednost ove novinarke. Saopštenje novinarskog dela Stalne radne grupe za bezbednost novinara prenosimo u celosti.
Protiv poznate novinarke i ekspertkinje za medijsku etiku Tamare Skrozze pokrenuta je kampanja na Televiziji Pink, na kojoj su izgovorene laži kako je pozivala na masovna ubistva političara iz vrha vlasti. S naglaskom na ubistvo predsednika Vučića. Koga nije ni pomenula. Istovetnim tekstovima i naslovima sa zastrašujućim optužbama pridružili su se Informer, Alo i Večernje novosti. Skrozza demantuje da je ikad pozivala na ubistva i najavljuje tužbe
Grupa „Novinarke protiv nasilja prema ženama” izrazila je najdublju solidarnost sa koleginicom, zamenicom glavnog urednika agencije FoNet Tamarom Skrozzom, koja trpi hajku pojedinih tabloida i televizija sa nacionalnom pokrivenošću
Činjenica da živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade, ne podrazumeva pravo medija da sude i presuđuju, stavljaju na stub srama ili opraštaju, pa ni u slučaju optužbi protiv nekog ko radi na Pinku
Za manje od nedelju dana, u Srbiji je zabeleženo tri napada na prosvetne radnike. Jedan od njih je slučaj iz osnovne škole „Jovan Dučić“ na Novom Beogradu, u kojoj je majka učenika petog razreda pretukla nastavnicu biologije, nezadovoljna zbog ocene. Pojedini mediji su ubrzo nakon toga „otkrili“ identitet okrivljene. Ipak, kako objašnjavaju sagovornice Danasa, time samo štete detetu okrivljene.
Buntovnog karaktera i širokog srca. Tako je postala i ostala. Ni naša ni njihova. A njena uporna borba za sve skrajnute, bez pravog glasa, učinila ju je marginalcem i pre nego što se razbolela. Tamara Skrozza, u epizodi Sve po spisku.
„Đilasovi mediji“, „NATO opozicija“, „Šolakovi mediji“, „Đilasovi nasilnici“, „NATO Ponoš“, „Lažna elita“ – sve ovo je samo deo sintagmi koje su koristili mediji naklonjeni vlasti kako bi diskreditovali političke protivnike tokom izborne kampanje.
Mediji u Srbiji su grubo kršili Kodeks novinara i izveštavali neetično, neprofesionalno, nekvalitetnog i bez empatije o masovnim ubistvima 2023. u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Malom Orašju i Duboni, ocenjeno je na tribini Saveta za štampu.
Kada govorimo o marginalizovanim grupama obično mislimo na dve ili tri grupe koje su nam tu pred očima i za koje je poznato, kao što su osobe sa invaliditetom, žene, nacionalne manjine, LGBT osobe… Ali gubimo iz vida dva aspekta. Prvi je da postoje brojne druge grupe čije stigmatizacije nismo ni svesni, a drugo, čak i kada su u pitanju ove grupe o kojima se često priča, nismo zapravo svesni na koje sve načine pojedinci u njima trpe stigmatizaciju, ističe novinarka Tamara Skroza, urednica Agencije FoNet i članica Saveta za štampu.
