Poklon REM-a za kraj mandata: Informer TV postala beogradska televizija 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Novinari na protestu: Između besnih građana i naprednjaka, policije, suzavca i kamenica 
Da li je ispravno uzimati izjavu od deteta na protestu – šta kažu novinari 
Otkaz direktoru PJ „Tehnika i tehnologije“: Prekinut program na prvom i drugom programu RT Vojvodina od 12.51 do 13.03 
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je danas, obrazlažući medijske zakone u Skupštini Srbije, da se Srbija pridružila malobrojnim zemljama u Evropi koje su Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, prepoznale u zakonskom tekstu.
Nebojša Bakarec, poslanik SNS i zamenik Odbora za kulturu i informisanje, ocenio je na sednici Skupštine Srbije da predloženi medijski zakoni garantuju slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u skladu sa najvišm evropskim zakonima i UN. Naveo je da je vlast Srpske napredne stranke sebe razvlastila u oblasti pravosuđa, a sada se razvlašćuje i u oblasti medija, pogotovo oko REM-a.
United Media (UM) upozorava da bi usvajanje medijskih zakona koji dozvoljavaju povratak državnog vlasništva u medije predstavljalo ozbiljan presedan koji bi dodatno degradirao već loše stanje medijskih sloboda u Srbiji i imao štetan uticaj na medijski pluralizam i tržišnu utakmicu.
Novinar Nedim Sejdinović ocenio je da je vlast izmenama medijskih zakona "dobila ono što je htela", a to su Telekom koji će van pogleda javnosti biti "otac i majka medijske scene", i potpuno nekontrolisano državno oglašavanje u medijima.
Medijska strategija eksplicitno navodi meru izlaska države iz vlasništva nad medijima, podseća Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija, i konstatuje da nove odredbe u medijskim zakonima naknadno legalizuju po važećim zakonima nelegalno ponašanje Telekoma.
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić uz ocenu da je cela priča u vezi sa medijskim zakonima pogrešna, a da bi se njihovim usvajanjem otvorila vrata da država preuzme velike medijske sisteme poput Vajerles medije koja stoji iz Kurira, Monda ili Ringijera koji izdaje Blic.
O tajkunima koji su je se plašili, prodaji Mobtela i Telekomu, sukobu sa Milkom Forcan i Aleksandrom Tijanićem, hrvatskim, crnogorskim, nemačkim i ruskim televizijama, politici, sponzorima i izazovima pred ekonomskim novinarima.
Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, koja je u radnoj grupi za izradu Zakona o javnom informisanju i medijima bila član Koalicije za slobodu medija, rekla je član zakona koji se odnosi na Telekom donet tako što su predstavnici Koalicije preglasani od strane svih članova koje je država delegirala.
Novinar Dojče velea Nemanja Rujević izjavio je da posledica usvajanja izmena nacrta dva medijska zakona na Vladi Srbije neće biti ništa, jer, kako je ocenio, Telekom već drži niz medija kao državna kompanija i sada to legalizuje, "što je svojevrsno priznanje da je to do sada bilo protivzakonito".
U spornim nacrtima izmena medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji omogućavaju Telekomu da zakonito ostane u vlasništvu medija koje poseduje.
Gotovo svi članovi radnih grupa za medijske zakone koje nije imenovala Vlada i dalje nisu zadovoljni predlogom medijskih zakona i ukazuju na to da su ta dva člana bila samo vrh ledenog brega.
Uplitanje države na bilo koji način u medije nije se pokazalo kao dobro rešenje. Pozivanje na evropske modele ne može biti znak jednakosti. Zemlje u našem regionu ne mogu se porediti sa državama sa demokratskom kulturom na visokom nivou i uvek je bitan društveni kontekst u kojem se nešto dešava, ističe za N1 Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), povodom izmena medijskih zakona u Srbiji, prema kojima se predviđa da Telekom - sada i po zakonu - ima mogućnost da preko drugih firmi poseduje medije.
Članovi radne grupe koji se bave izmenana Zakona o javnom informisanju su se, u zavisnosti odakle dolaze, složili da se ne slažu, kaže za N1 članica ove grupe ispred Koalicije za slobodu medija Tamara FIlipović-Stevanović.
Nacrti Zakona o informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, čije su sporne izmene naknadno unete prethodnih dana, izazvale buru u javnosti, i naći će se, najverovatnije, već sutra na sednici Vlade Srbije. Da predstavnici države izmene već usaglašene nacrte - nije prvi put. Može se reći da je to praksa, kaže Tanja Maksić, novinarka BIRN-a i članica Radne grupe za Zakon o informisanju i medijima, koja navodi kao primer rad na Medijskoj strategiji. Dešavalo se i da se na poslednjim sastancima dodaju neki članovi koji se tiču mogućnosti povratka državnog vlasništva, kroz preduzeća koja su vlasnički ili finansijski povezani sa državom, rekla je Maksićeva podsećajući da u Medijskoj strategiji jasno stoji da država mora da se povuče iz vlasništva u medijima. Konstatuje da time država zapravo želi da stavi u legalan tok ulaganja Telekoma u medije.
U tekstovima nacrta medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji će omogućiti državi da, preko svojih firmi, učestvuje u vlasništvu medija, čime će se samo ozakoniti dosadašnje, nelegalno stanje na domaćoj medijskoj sceni, kažu sagovornici Danasa.
Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kazao je da je Izmenama Zakona o elektronskim medijima koje se tiču "Telekoma" vlast faktički priznala da je pet godina radila nelegalne stvari i vršila krivična dela "osnivajući medije parama građana i trošeći milione dinara".
Država nema nameru da se vraća u vlasništvo medija, hoće samo da to dozvoli Telekomu, tvrdi ministar informisanja Mihailo Jovanović. Na javnoj raspravi u Kragujevcu najavljeno da država odustaje od predloga koji degradira ulogu Saveta za štampu, ali ne i od predloga vezanih za funkcionisanje REM-a
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
