REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Tokom 2020. godine među najgledanijim televizijskim programima bila su obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i konferencije za štampu povodom korona virusa, pokazuju podaci agencije Nielsen Audience Measurement koje je Danas dobio na uvid.
Televizijske stanice u Srbiji posvetile su umetnosti i kulturi svega tri odsto svog programa u prošloj godini, dok je narodna muzika u istom periodu zauzimala 4,3 odsto programskog sadržaja, pokazuju podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).
Danas počinje vakcinacija protiv koronavirusa. Iako je u pitanju manje od pet hiljada Fajzerovih vakcina verujem da je simbolika vakcinacije premijerka Ane Brnabić i ministarke Darije Tepavčević i doktora Predraga Kona svojevrsni početak kraja ove epidemije sa kojom ćemo se, nadam se, na kraju izboriti.
Više od polovine građana Srbije se o toku pandemije koronavirusa, podacima o broju zaraženih i restriktivnim merama informisalo putem veb stranica državnih institucija. Od tog broja, 12 odsto se ovim kanalom informisalo svakodnevno. Vodeći načini informisanja o zdravstvenoj situaciji su televizija (50 odsto ispitanika se redovno informisalo) i društvene mreže (51 odsto se informisalo svakodnevno ili svake nedelje), navodi se u poslednjem istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Neporeciva je činjenica da sredstva masovne komunikacije diktiraju životni stil; može se štaviše reći, savremeni čovek ne živi po svojoj volji.
Televizija, isprva eksperimentalni projekat, svoje zlatno doba doživljava tokom 1950-ih. Ipak, opstala je i pored interneta i društvenih mreža, a pandemija virusa korona dodatno je ojačala njenu ulogu u informisanju građana.
"Mediji u Srbiji su izgubili poverenje auditorijuma. Osnovno novinarsko pravilo, koje se učilo od prvog dana je "proveri dva puta". Nije važno objaviti u prvoj sekundi, pa se pokaže da nije istina. Može i posle pet minuta, ali morate da budete sigurni u to šta ste objavili. Objaviti značajnu informaciju bez izvora nije neprofesionalno, to je nepristojno", istakla je u Novom danu Dubravka Valić Nedeljković iz Novosadske novinarske škole i profesorka Univerziteta u Novom Sadu.
Tokom kovid krize tržište oglašavanja u regionu se ozbiljno pogošalo – budžeti za oglašavanje su opali u svim medijima, u svim industrijama i svim kategorijama, uprkos tome štoje porasla konuzmacija televizije i ostalih medija.
Građani najviše vremena provode na društvenim mrežama, najčešće ih interesuju kratke video forme, skoro nikada ne proveravaju informacije koje su pročitali, a više od trećine ne veruje ni jednom mediju, pokazalo je istraživanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti, čiji su rezultati danas predstavljeni.
Ograničavanje gledanja televizije na dva sata dnevno moglo bi da sprečiti ili odložiti loše efekte na zdravlje, ukazuje novo istraživanje.
U Srbiji je više ljudi počelo da na dnevnom nivou prati internet nego televiziju, ali to ne znači da su se dogodile tektonske promene u informisanju građana, jer se korisnici interneta više informišu šta rade članovi njihovih porodica i prijatelji na Fejsbuku ili Instagramu nego što dobijaju informacije od društvenog ili političkog značaja.
Novosadska novinarska škola sprovela je monitoring sadržaja debatno-informativnih emisija „Utisak nedelje“, „Hit tvit“ i „Upitnik“ tokom predizborne kampanje u periodu od 19.5.2020. do 16.6.2020. godine u toku predizborne kampanje.
Konzumiranje televizije i društvenih medija kao pouzdanih izvora informacija tokom pandemije virusa korona zabeležilo je porast, pokazuju podaci istraživanja novinske agencije Rojters.
Epidemija koronavirusa zauvek je promenila televiziju i srušila neke granice. Umesto da gledaoci voditelje kroz TV ekrane "puštaju u kuću", voditelji puštaju gledaoce u svoje domove.
Tokom krize izazvane koronavirusom, televizijski programi građani prate dva sata duže nego ranije, a značajno raste udeo interneta kao izvora informacija, pokazuje regionalno istraživanje Ipsosa.
Mediji se menjaju, a vreme provedeno u korišćenju medija se produžava.
Ujedinjene nacije su 1996. godine donele odluku da će 21. novembar biti Svetski dan televizije, jer je tada održan prvi Svetski televizijski forum na kojem su se okupile ključne medijske ličnosti kako bi govorile o porastu značaja televizije.
Novinar Dragiša Kovačević poslao je pismo Udruženju novinara Srbije u kojem navodi da televizija N1 u izveštaju o panelu „Reemitovanje TV programa, razmena iskustava i prakse“ nije objavila izjave učesnika koji su imali drugačije stavove, između ostalog i njegov da strane televizije imaju pravo da reemituju programe u Srbiji, ali ne na štetu domaćih. Pismo prenosimo integralno.
Konferencija Asocijacije medija "Prava mera medija": Najveći broj građana Srbije i dalje se informiše pomoću televizije, odnosno 82,6 odsto, dok se na sajtovima informiše više od 56 odsto ispitanika, a na društvenim mrežama skoro 40 odsto.
Mladi ljudi u Britaniji su skoro potpuno prestali da gledaju vesti na televiziji, a pola ljudi u zemlji novosti saznaje iz društvenih mreža, pokazuje godišnji izveštaj britanskog medijskog regulatornog tela Ofkom (Ofcom).
