Ispod svakog civilizacijskog nivoa: TV Informer neartikulisano vređa, proklinje i preti 
Tuguj srpski rode: TV Informer od aprila i na SBB-u 
Razlupan automobil novinarki koja aktivno kritikuje režim u Srbiji 
Dnevnik sejanja panike i straha 15. marta 
Nema top, ima top: Kako je Ivica Dačić za 24 časa tri puta promenio izjavu o tome da li policija ima zvučni top 
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izražava duboko razočaranje i zabrinutost zbog odluke Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u kojoj ne prepoznaje nijedno krivično delo u fizičkom napadu suvlasnika „Srpskog telegrafa“ Milana Lađevića na novinara nedeljnika „Radar“ Vuka Cvijića, koji se dogodio 29. maja 2023. godine u centru Beograda.
Prvo osnovno javno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu protiv urednika tabloida Srpski Telegraf Milana Lađevića, zbog napada na novinara nedeljnika Radar Vuka Cvijića u maju prošle godine. Kako je potvrđeno Insajderu tužilaštvo smatra da nema elemenata nasilničkog ponašanja koje bi gonilo tužilaštvo, već da u radnjama Lađevića može biti elemenata samo krivičnog dela - laka telesna povreda. Za to delo Vuk Cvijić može podneti privatnu tužbu. Na ovu odluku tužilaštva, moguća je žalba Višem tužilaštvu u Beogradu. Za ovu odluku tužilaštvu je trebalo više od 10 meseci, a snimke sa lica mesta policija je dostavila tek početkom februara.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, govoreći o odluci Tužilaštva u postupku u vezi sa napadom Milana Lađevića, glavnog urednika "Srpskog telegrafa", na Vuka Cvijića, navodi za N1 da je "sporost i inertnost Tužilaštva, a naročito policije - govorila da će ovako ispasti slučaj". "Deset meseci im je trebalo za veoma jednostavan slučaj za istragu i utvrđivanja činjenica, koliko dugo su tražili snimke sa sigurnosnih kamera u ulici... Sve je to govorilo da je Lađević, kao što može pretpostaviti, pod državnom zaštitom i da će se naći neko rešenje koje će njega na kraju faktički abolirati za taj napad", kazao je Bodrožić.
Jedan od branilaca studenata i aktivista osumnjičenih za pokušaj rušenja ustavnog poretka Veljko Milić izjavio je danas da tužilaštvo braniocima ne dozvoljava uvid u spise predmeta.
Na protestu koji je održan u Beogradu 15. marta pod nazivom „15. za 15“, dogodio se incident tokom odavanja pošte preminulim licima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem su građani bili izloženi određenim, kako se navodi u medijima, zvučnim talasima koji su ugrozili zdravstveno stanje okupljenih građana. U medijima su se pojavile informacije da je u pitanju „udar zvučnog topa“, dok su predstavnici vlasti i bezbednosnih struktura takve informacije demantovali.
"Nakon što je Urgentni centar UKCS demantovao informacije da je tokom jučerašnjeg dana u ovoj zdravstvenoj ustanovi zbrinuto na desetine građana sa tegobama koje bi mogle da izazove upotreba tzv. „zvučnog topa“, Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i naloži identifikovanje lica koja su takve, neistinite informacije širila u javnosti", saopteno je iz Tužilaštva.
Novinarka Welta Tatjana Om objavila je na mreži X svoje viđenje incidenta na protestu u Beogradu.
Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, FemPlatz, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Inicijativa A11 prikupljaju svedočenja građana koji su bili prisutni tokom incidenta na protestu 15. marta u Beogradu, za koji postoji ozbiljna sumnja da je korišćeno neko sredstvo za razbijanje demonstracija.
„Vreme“ je istraživalo uzrok stampeda u subotu, 15. marta, u centru Beograda, a zatim su službe preko tabloida objavile sopstvenu verziju
Stotine svedočanstava koje je „Vreme“ prikupilo govore o jezovitom talasu i zvuku koji je „udario“ na ljude u Ulici Kralja Milana tokom petnaest minuta tišine u subotu. Ovo je pokušaj rekonstrukcije događaja
Beogradski centar za bezbednosnu politiku najoštrije osuđuje nezakonitu i nehumanu upotrebu nedozvoljenog oružja poput zvučnog topa na mirnom javnom okupljanju stotina hiljada građana u trenutku odavanja pošte žrtvama stradalim u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Njegova upotreba prema mirnim demonstrantima predstavlja otvorenu demonstraciju sile i pokušaj izazivanja nereda s ciljem delegitimizacije protesta i kriminalizacije mirnih građana.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da formiralo predmet u vezi sa jakim zvukom koji je se čuo za vreme petnaestominutne tišine na protestu "15. za 15", kao i da je naložilo MUP-u da utvrdi šta se tačno dogodilo "kritičnom prilikom".
Nakon što je Urgentni centar UKCS demantovao informacije da je tokom jučerašnjeg dana u ovoj zdravstvenoj ustanovi zbrinuto na desetine građana sa tegobama koje bi mogle da izazove upotreba "zvučnog topa", Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i naloži identifikovanje lica koja su takve, neistinite informacije širile u javnosti.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu oglasilo se povodom snimaka aktivista i opozicionara iz Novog Sada tako što je saopštenje dostavilo odabranim medijima.
Crta je 13. marta podnela krivičnu prijavu zbog neovlašćenog raspolaganja informacijama i dokumentacijom koja je uzeta iz Crte prilikom upada pripadnika Uprave kriminalističke policije (UKP) i prosleđivanja navedenih informacija predsedniku Republike. U krivičnoj prijavi se navodi da je došlo do sledećih krivičnih dela: Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 stav 1, Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz čl. 146 stav 3 i Izazivanje panike i nereda iz člana 343. Krivičnog zakonika.
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović naložio je Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala da identifikuje i procesuira sve osobe koja su pretile novinarki Radio-televizije Srbije.
Od svog dolaska u Srbiju 2001. godine, USAID je uložio više od milijardu američkih dolara kroz projekte iz različitih oblasti – uključujući privatni, ali i javni sektor. Iako se trenutno proverava samo poslovanje nevladinih organizacija koje su bile korisnici sredstava iz SAD, činjenica je da su mnogi projekti u kojima su učestvovale državne institucije, finansirane na isti način. Najviše ih je iz oblasti pravosuđa, ali je USAID novac izdvajao i za vrtiće u Srbiji, izradu sajta Skupštine, oporavak od kovida, pa čak i popravku grejanja u pančevačkoj bolnici.
Otkriće KRIK-a da je tužiteljki Jeleni Milutinović Ziljkić koja vodi predistragu protiv nevladinih organizacija jer su dobijale novac od USAID-a upravo ova organizacija finansirala službeno putovanje, tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović nazvao je „skandaloznim medijskim napadom”. Stefanović je u izjavi potvrdio pisanje KRIK-a i naveo je da je opšte poznato da USAID skoro dve decenije pruža podršku pravosudnim i drugim institucijama u Srbiji.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp započeo obračun sa finansiranjem reformskih projekata, mađarski lider Viktor Orban najavio je zakon koji bi trebalo da eliminiše sve nevladine organizacije i medije koji primaju donacije iz inostranstva. Srbija nije dugo čekala - policija je upala da češlja poslovanje četiri nevladine organizacije. Da li je posredi novi obračun sa neistomišljenicima u Srbiji, ili ceo svet, zajedno sa Srbijom, postaje nalik Belorusiji?
Sekretarijat za pravosuđe SAD nije želeo da potvrdi, niti demantuje da li je od Ministarstva pravde Srbije dobio zahtev za dostavljanjem informacija o navodnim zloupotrebama donacija koje su pojedine nevladine organizacije dobile od USAID-a.
