Tresli se izbori, rodio se Vučić. Usput nam se dogodilo i previše nijansi ekstremne desnice, ali i jedna odvažna leva koalicija u popularno zelenoj boji. Evrovizijskim vokabularom, i šta ćemo sad? Jer, naša skaradna sociopolitička stvarnost je ostala jedna te ista. S druge strane, pustinja ovdašnje medijske stvarnosti je u predizborno doba bila (oprezno) otvorenija prema kandidatima opozicije, simulirajući demokratiju, te iluziju slobode govora i izražavanja u našoj Republici ili javnoj stvari (Res publica). Pa smo posvedočili sporadičnim gostovanjima i onih opozicionih kandidata na prorežimskim i ružičastim medijima, kao i po narajcanim TV debatama – iako sa (ne)opravdanim izostankom Aleksandra Vučića lično.