Milena Vujović: Dnevnik 2 uređuju samo provereni. Njima pritisak nije potreban, našpanovani su na cenzuru 24-7, zato su i odabrani 
Novi Savet REM-a i kraj blokade RTS-a? Ili nastavak skupštinske farse u režiji režima i njihovih kandidata? 
Opozicija zahteva da skupštinski odbor pokrene izbor novih članova Saveta REM-a 
Novinarka koja želi da radi: Ko je Vesna Radosavljević koja čita vesti na RTS uprkos blokadama studenata 
„To što radite je najsramnija epizoda u istoriji kuće“: Otvoreno pismo nekadašnjeg urednika menadžmentu RTS-a 
Od marta do juna poslanici Skupštine Srbije su medije koji kritikuju vlast najmanje 102 puta vređali, etiketirali, diskreditovali, najviše N1 (50) i Novu S (28). Optužuju ih da, zajedno sa nedeljnicima Vreme i NIN, listom Danas i portalom KRIK, sprovode „medijsku diktaturu“, da „šire mržnju“, da su pod „uticajem opozicionih struktura“, od kojih su neki zagazili u „terorizam“. Poslanici željni isticanja stigli su da omiljene skupštinske mete uporede čak sa Vlah-Alijom i Gebelsom
Direktorka „Službenog glasnika“ tvrdi da joj je tekst Nemanje Rujevića „Anatomija jedne disertacije“ naneo duševnu bol zbog povrede časti i ugleda, što procenjuje da vredi milion dinara. Rujević mirno dočekuje suđenje jer, kako kaže za Cenzolovku, „za svako slovce u tekstu postoje javno dostupni dokazi“.
Navršava se godinu dana od smrti Dragoljuba Žarkovića. nedeljnik Vreme pokrenuo je program stipendiranja u znak sećanja na svog osnivača i dugogodišnjeg glavnog urednika i njegovu posvećenost radu sa mladim novinarima
„Vreme“ će ostati potpuno u skladu sa vremenom u kome deluje, kaže Filip Švarm, odgovorni urednik ovog nedeljnika, za Danas povodom tri decenije od izlaska prvog broja tog lista.
Nedeljnik „Vreme“ ovog četvrtka, 29. oktobra obeležava 30 godina postojanja. Prvi broj „Vremena“ izašao je 29. oktobra 1990. godine. Ovaj nedeljnik osnovan je kao prvi privatni medij na prostorima bivše SFRJ. Osnovala ga je grupa iskusnih novinara koji su želeli da se odupru pritiscima režima Slobodana Miloševića na slobodu govora. Od tada do danas, „Vreme“ je ostalo magazin u vlasništvu svojih urednika i novinara.
Napadi i uvrede koje su, većina su sada bivši, ministri Vlade upućivali nezavisnim novinarima i medijima odraz su njihove borbe za naklonost vođe – predsednika države Aleksandra Vučića, koji je i postavio temelje mržnje, netolerancije i bahatosti u javnoj komunikaciji.
Reagujući na tekst „Nevidljiv premijerkin brat“ Slobodana Georgieva u nedeljniku „Vreme“, bivša portparolka Svetske banke u Beogradu i nekadašnja novinarka tog nedeljnika Vesna Kostić napisala je da se umesto na podacima, „dobar deo“ tog teksta zasniva na insinuacijama.
Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković napao je juče tokom rasprave u Skupštini Srbije jedan broj medija zbog, kako je uskliknuo, neprekidne kampanje koju tokom vanrednog stanja vode protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića „svim sredstvima, po svaku cenu i na svakom mestu“. Zasmetala mu je i Cenzolovka zbog objavljivanja, po Srbiju nepovoljnog, izveštaja Reportera bez granica.
Zbog nemogućnosti profesionalnog rada u javnom interesu, redakcija nedeljnika Vreme je saopštila da odustaje od postavljanja pitanja elektronskim putem na konferencijama za medije članova stručnog tima za borbu protiv virusa covid-19.
Žare je bio urednik svim novinarima, cenili su ga i neistomišljenici, bio je brana primitivizmu, neznanju i prostakluku, rečeno je na komemoraciji povodom smrti glavnog urednika nedeljnika Vreme Dragoljuba Žarkovića, kojeg su kolege novinari ispratili taktovima pesme "Odiseja".
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić dao je saglasnost da novinar i urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, prenosi Beoinfo. Redakcija nedeljnika "Vreme" saopštila je da će komemoracija biti održana u petak u 13h u Dvorani Kulturnog centra Beograd, a ispraćaj u subotu u 14.30h na Novom groblju u Beogradu.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da, paralelno sa „ratom“ koji se u medijima prikazuje između političkih stranaka, postoji i rat između samih medija.
„Vanserijski novinarski talenat. Učitelj, uzor i putokaz. Pre svega čovek“, ovim rečima su prijatelji i kolege opisale Dragoljuba Žarkovića, dugogodišnjeg novinara i urednika nedeljnika Vreme, koji je posle kraće i teške bolesti preminuo juče u Beogradu u 70. godini života.
Istaknuti novinar i urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković preminuo je u 70. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštila je redakcija tog nedeljnika. Vreme i mesto komemoracije i sahrane biće objavljeno naknadno, a Udruženje novinara Srbije (UNS), redakcija Vremena i porodica zatražili su da Žarković bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.
Treba izdržati i na strašnom mestu postojati - to je bila filozofija osnivača i urednika nedlejnika Vreme, Dragoljuba Žarkovića. "Za nas je bio neprikosnoveni autoritet ne samo u Vremenu... Vreme je Žaretovo životno delo", rekao je novinar i odgovorni urednik Vremena Filip Švarm. Oni koji su sa Žarkovićem pokretali Vreme kažu da im je danas jasno da je njegov rad predstavljao nezaustavljiv podvig.
Početna strana sajta nedeljnika Vreme danas je skoro prazna. Na njoj samo jedan naslov - Dragoljub Žarković (1951-2020).
Poznati novinar, osnivač i urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković preminuo je u 70. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštila je redakcija ovog nedeljnika.
Odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm uveren je da Vreme neće biti osuđeno po prekršajnoj prijavi Ministarstva kulture i informisanja, koju vidi kao licemeran i proziran pokušaj napada na nezavisne medije i izjednačavanja onih koji profesionalno rade sa režimskim tabloidima.
Andrej Ivanji, novinar nedeljnika Vreme, komentarišući najavu Ministarstva kulture i informisanja da će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv tog nedeljnika, kaže da je ta najava "zabavna", jer bi to, kaže, bilo kao da vas neko kažnjava jer ste preneli nečiju izjavu da "za svakog ubijenog Srbina treba ubiti sto muslimana".
Krajnje poražavajuće i deprimirajuće deluje reagovanje Ministarstva kulture i informisanje na saopštenje nedeljnika "Vreme". Ništa u njemu nije patetična demagogija. Naprotiv, jadno je i otužno pravdanje Ministarstva zbog čega je podnelo prekršajnu prijavu protiv "Vremena": da bi se dodvorilo režimskim tabloidima, Ministarstvo tobože insistira kako je zakon jednak za sve pa pokušava da izjednači nas i njih.
