Poklon REM-a za kraj mandata: Informer TV postala beogradska televizija 
Uloga medija u pobedi Trampa (1): Činjenice sve manje važne, laži se uzimaju kao normalne 
Novinari na protestu: Između besnih građana i naprednjaka, policije, suzavca i kamenica 
Da li je ispravno uzimati izjavu od deteta na protestu – šta kažu novinari 
Otkaz direktoru PJ „Tehnika i tehnologije“: Prekinut program na prvom i drugom programu RT Vojvodina od 12.51 do 13.03 
Država nema nameru da se vraća u vlasništvo medija, hoće samo da to dozvoli Telekomu, tvrdi ministar informisanja Mihailo Jovanović. Na javnoj raspravi u Kragujevcu najavljeno da država odustaje od predloga koji degradira ulogu Saveta za štampu, ali ne i od predloga vezanih za funkcionisanje REM-a
Bez političke volje da se sprovode, novi medijski zakoni će biti mrtvo slovo na papiru, poručeno sa panel rasprave o novim medijskim zakonima, na kojoj se govorilo o ozakonjivanju vlasništva nad medijima u okviru Telekoma, besmislenom načinu na koji će se Savet za štampu tretirati na medijskim konkursima, kao i o tome da novi zakon neće omogućiti nezavisan rad REM-a
Fantomska gongo udruženja odjednom oživljavaju da bi unela dodatni haos u važnom trenutku za budućnost novinarstva u Srbiji ‒ kada se menjaju ključni medijski zakoni i dok država otvoreno nastoji da omogući prorežimskim tabloidima, koji krše sve novinarske norme i stvaraju atmosferu straha i nasilja, da za poslušnost i dalje dobijaju milione iz budžeta
Novinarska udruženja zabrinuta čekaju nastavak javne rasprave o izmenama dva medijska zakona, koji otvaraju dugu listu problema. Upozoravaju da država ima nameru da se vrati u vlasništvo nad medijima, a vlast, sa druge strane, odgovara kontratezom da su takvu praksu videli u Evropi. N1 je pitao medijske stručnjake koji rade u Evropskoj uniji - kakve su zaista relacije države i medija?
Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima čini se da vlada obezbeđuje džinovsku zakonsku rupu za svoje neetičke prijatelje u medijima. Nema ništa loše u tome da se napravi veza između etičkih i standarda koji nisu u poziciji moći i uslova za dobijanje javne podrške, ali vlada ne bi trebalo da nagrađuje medije koji nisu spremni da ispune minimalne standarde novinarstva, kaže u intervjuu za Cenzolovku Ejdan Vajt, osnivač i počasni predsednik Mreže etičkog novinarstva
Predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim se na konkursima za projektno sufinansiranje otežava položaj medijima koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, a stimulišu mediji koji ga ne priznaju i neograničeno krše Kodeks novinara, najgori je dosad, a takav ide na javnu raspravu – kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta
Tokom jeseni planirana je javna rasprava o izmenama ključnih medijskih zakona čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Rokovi za usvajanje novih zakona probijani su nekoliko puta, na njima je radilo nekoliko radnih grupa a nakon nekoliko meseci ćutanja, ministarstvo informisanja izašlo je sa predlozima koji prema tumačenju novinarskih udruženja i medijskih stručnjaka koji su učestvovali u radu na tim zakonima, pokazuju da je država prekršila dogovore o ključnim merama za reformu srpske medijske scene.
Šta se događa u dve godine dugom procesu izmena dva najvažnija medijska zakona koji stručnjaci nazivaju „simulacijom”? Kako vlada, suprotno izričitim stavovima medijske zajednice, pokušava da nemetne izmene koje omogućavaju državi da ima ulogu u izdavanju medija, REM-u da nastavi da radi u interesu vlasti, dok podrivaju status Saveta za štampu? Posledice su višestruke jer se nagrađuju mediji koji šire govor mržnje i propagandu i koje građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, neki su od zaključaka Analize procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije
Na kraju dve godine dugog procesa izmena Zakona o javnom informisanju, predstavnici države pokušavaju da umanje značaj Saveta za štampu i ne dozvole da njegove odluke o kršenju Kodeksa novinara onemoguće prorežimske tabloide da iz budžeta dobijaju milione. Donedavno je delovalo da država pristaje na zakonske odredbe koje jačaju ulogu Saveta za štampu u skladu sa predlozima medijske zajednice i sa Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije, koji je ranije usvojila
Nacrti dva ključna medijska zakona završeni su proletos, ali do danas ne da nisu usvojeni, nego se ne zna ni kada će biti organizovane najavljene javne rasprave. Osim što će se nastaviti s praksom loše primene i zloupotrebe postojećih zakona, na zadovoljstvo prorežimskih medija i REM-a, nebriga vlasti za rokove i obaveze iz Medijske strategije, koju je sama donela, mogla bi skupo da košta i kreativnu industriju
Medijska strategija na koju se čekalo četiri godine, još nije počela da se sprovodi, iako je usvojena 2020. a ističe 2025. Izmene medijskih zakona i dalje su u formi radnih verzija i nacrta - a svi postavljeni rokovi za njihovo usvajanje su probijeni.
Pred sam završetak rada Radne grupe za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, iz kabineta Ministarstva za informisanje i telekomunikacije stigao je predlog po kojem država ponovo može da bude osnivač medija, rekao je agenciji Beta jedan od članova Radne grupe.
Ukoliko se u novom Zakonu o javnom informisanju i medijima nađe odredba koju je prihvatila Radna grupa za izradu tog zakona, i ako se taj zakon bude poštovao, novac iz budžeta neće moći da dobije ni Informer niti bilo koji štampani i onlajn medij koji ne prihvata nadležnost Saveta za štampu i usput krši Kodeks
U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima naći će se odredbe kojima se predviđa da mediji moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu ako žele da konkurišu za sufinansiranje medijskih projekata, odlučeno je juče na sastanku Radne grupe za izradu nacrta zakona. U Nacrtu je i odredba kojom se propisuje poštovanje Kodeksa novinara Srbije kao jednog od kriterijuma za dodelu novca za medijske projekte.
Novi ministar informisanja, nova radna grupa, novi rokovi. Ipak novi zakon o javnom informisanju i dalje je u starom statusu – odnosno u izradi. Iako je usvajanje izmena krovnog medijskog zakona premijerka pre godinu i po označila prioritetnim, prva radna grupa formirana na izradi tog dokumenta je raspuštena, bez usaglašenog Nacrta. Novi ministar informisanja oformio je u novembru novu, manju radnu grupu, i najavio usvajanje Nacrta do kraja godine. Sada je međutim u opticaju novi rok – 10. februar.
Krajem prošle godine probijen je još jedan zadati rok za usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima. S obzirom na različite stavove unutar radne grupe za izmenu zakona, nacrt, kako se sad čini, neće biti završen ni do novog roka - 10. februara
Predstavnici Sindikata novinara Srbije (SINOS), Nezavisnog strukovnog sindikata RTS-a, Novog sindikata zaposlenih Politike i Udruženja novinara Srbije (UNS) na sastanku u Domu novinara dogovorili su se da podrže promene Zakona o javnom informisanju kojim će se omogućiti uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijima.
U znak solidarnosti i podrške redakciji KRIK-a, koji je Viši sud osudio samo zato što su objavili ono što se čulo u sudnici, a što se nije dopalo ministru Bratislavu Gašiću, uvereni da ovaj istraživački portal ne samo što nije prekršio zakon niti Kodeks novinara, već i da ovakva presuda predstavlja ozbiljan udarac za medijske slobode u Srbiji, prenosimo tekst KRIK-a u celini
Opštine Rača, Gadžin Han, Sjenica, Lapovo i Bosilegrad nisu raspisale nijedan konkurs za sufinansiranje medijskih projekata od kada je donet Zakon o javnom informisanju i medijima 2015. godine.
Proces izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, nakon prvobitnog entuzijastičnog poleta, negde je zastao. O čemu se radi, može se samo nagađati jer iz nadležnog ministarstva nema nikakvih naznaka zašto još nije utvrdjen tekst izmena i dopuna niti je raspisana javna rasprava.
