Olivera Zekić ostala u REM-u kao PR 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Kako Rusi utiču na javnost SAD: Američki influenseri na mrežama šire rusku propagandu 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
U znak solidarnosti i podrške redakciji KRIK-a, koji je Viši sud osudio samo zato što su objavili ono što se čulo u sudnici, a što se nije dopalo ministru Bratislavu Gašiću, uvereni da ovaj istraživački portal ne samo što nije prekršio zakon niti Kodeks novinara, već i da ovakva presuda predstavlja ozbiljan udarac za medijske slobode u Srbiji, prenosimo tekst KRIK-a u celini
Opštine Rača, Gadžin Han, Sjenica, Lapovo i Bosilegrad nisu raspisale nijedan konkurs za sufinansiranje medijskih projekata od kada je donet Zakon o javnom informisanju i medijima 2015. godine.
Proces izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, nakon prvobitnog entuzijastičnog poleta, negde je zastao. O čemu se radi, može se samo nagađati jer iz nadležnog ministarstva nema nikakvih naznaka zašto još nije utvrdjen tekst izmena i dopuna niti je raspisana javna rasprava.
Činjenica da će radna verzija nacrta zakona, koju će Ministarstvo uputiti na javnu raspravu, sadržati niz „alternativnih rešenja“ znači da postoje različita, a u nemalom broju slučajeva i dijametralno suprotna rešenja istih problema. „To svedoči o stepenu nesaglasja između dve grupacije unutar Radne grupe“, ocenjuje Veran Matić, predsednik ANEM-a.
Ako oko poštovanja Medijske strategije prilikom izrade novog zakona o javnom informisanju i medijima ne može da bude kompromisa, kao što poručuje premijerka Ana Brnabić, ostaje pitanje zbog čega pojedini (provladini) članovi Radne grupe za izradu tog zakona pokušavaju suprotno? Da li problem prave samo GONGO organizacije ili ima nečega i u odnosu kabineta premijerke i resornog ministarstva?
Neki predlozi koje razmatra Radna grupa koja se bavi izradom radne verzije zakona odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa međunarodnim standardima, kaže se u saopštenju grupe novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija
Tokom izrade Medijske strategije utvrđeno je da su neophodne izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, međutim, dosadašnja iskustva ukazuju na to da bi mogla da se otvori Pandorina kutija. Prvi sastanak Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima održan je 9. jula ove godine u Narodnoj skupštini. Radnu grupu čine 34 člana koji su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i institucija, a do sada je održano osam sastanaka. Radna grupa ima obavezu da do 30. septembra ove godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Ministarstvo kulture i informisanja ističe danas u saopštenju da je donelo odluku da u Radnu grupu za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima „pozove organizacije civilnog sektora, kao i državne organe i institucije za koje smatra da mogu da doprinesu na radu istog“.
Nemam šta da dodam saopštenju izdatom posle nedavnog sastanka održanog u Predsedništvu Srbije kada je Predsednik Srbije, nakon susreta sa šefom Delegacije Evropske unije, istakao da je neophodno brzo početi sa primenom radnji predviđenih u akcionom planu Medijske strategije, što obuhvata i početak izrade nacrta za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
Od sedam opština u Šumadijskom okrugu, čak četiri nikada nisu raspisale konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. U ostatku Srbije ovaj trend pratila je samo po jedna opština u Pčinjskom, Zlatiborskom i Nišavskom okrugu
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski ocenio je danas da je odluka da Telekom Srbije kupi kablovski operater Kopernikus u suprotnosti sa idejom izlaska države iz vlasništva u medijima ali i u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju.
U ovonedeljnoj epizodi šou programa „Želim da izgledam, pričam i mislim kao Vučić“ pobedila je Olivera Zekić, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). To je ispravilo nepravdu koja joj je bila naneta kada joj je izmakla nagrada Asocijacije frizerskih akademija za najbolju upotrebu plagijata u studijama o uticaju dužine kose na pamet Vučićevih poslušnika.
Na pitanje da li je predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević, prekršio Zakon o javnom informisanju izjavom da će se lokalna samouprava oglašavati „u Informeru, jer Danas pljuje predsednika“, Ministarstvo informisanja ukazuje da „nosioci javnih funkcija i svi učesnici u razmeni mišljenja moraju voditi računa o kulturi govora“.
Izmene zakona o javnom informisanju iz 2009. godine napisane su u tajnosti, ignorisane su sve kritike struke i nezavisnih institucija, usvajanje izmena izvedeno je političkim igrama i trgovinom, da bi na kraju zaštitnik građana podneo zahtev za ocenjivanje ustavnosti i Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne. Zanimljivo iz ove perspektive izgleda činjenica da su zakon koji su kritikovali što zbog sadržaja što zbog načina donošenja OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana predložili i podržali DS, G17 plus i LDP, a protiv njega se borili SRS, DSS i SNS.
U Srbiji je "uređivanje" medijske scene počelo 2009. godine, pod vlašću Borisa Tadića, donošenjem Zakona o javnom informisanju koji je možda i na najbolji način opisao demokratske domete vlastodržja Borisa Tadića, Demokratske stranke i njenih tadašnjih satelita.
Nino Brajović, državni sekretar za informisanje Ministarstva kulture i informisanja, optužio je Slavišu Lekića, predsednika NUNS-a za neprofesionalizam i širenje lažne vesti.
Televizija N1 i predsednik NUNS-a Slaviša Lekić lažno su pre dva dana obavestili javnost da je Ministarstvo kulture i informisanja krišom, bez uvida i učešća struke pripremilo Nacrt zakona o javnom informisanju. Juče se ispostavilo da takav nacrt ne postoji i da su NUNS i TV N1 raspolagali jednom od starih verzija Nacrta zakona o javnom informisanju koji je usvojen 2014. godine. Reč je o zakonu u čijem su pisanju učestvovali i predstavnici NUNS-a, udruženja koje je pozdravilo donošenje tog zakona.
Povodom saopštenja Ministarstva kulture i informisanja u kom se osporavaju navodi objavljeni u prilogu N1 o aktivnostima u sferi izmene medijskog zakonodavstva, podsećamo da je na sastanku radne grupe nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 10, održanom 15. marta, bilo reči o aktivnostima na izmenama u medijskom zakonodavstvu.
Imam sve brojeve „Naše Borbe“ i „Evropljanina“. U iskušenju sam da počnem da ih prelistavam, i znam, to je jedan od najluđih poslova, prvo „iskopavanje“, a onda bi to moglo potrajati danima.
