Bivši urednik Mirko Stamenković o prodaji „Večernjih novosti“: Čin kada crkvena zvona oglašavaju smrt

„Ne kažem da ‘Novosti’ i sutra, ma kome bile prodate, neće postojati još koje vreme, a možda i decenije. Jer, mi danas nemamo, ili bar ja ne verujem ili ne znam da postoje novine, koje žive od svog prihoda. I, svoju savest i profesionalni moral ne prodaju za pare. Nekad je to bilo zbog idejne opredeljenosti. Ni tome cena nije bila mala. Idejna, duhovna, odricanje od mnogo čega, ali najmanje za novac!“, rekao je UNS-u Stamenković.

On kaže da su „Večernje novosti“ bile „upravo takve novine“ kada je u njima radio, kao i da su zarađivale toliko da su „dotirale ‘Borbu’, investirale u Štampariju“, koja ih danas prodaje.

Zarađivalo se od nule do miliona

Stamenković, koji je od 1969. do 1972. godine bio glavni urednik „Večernjih novosti“,  rekao je UNS-u da su ove novine zarađivale toliko da su imale sistem koji se zvao do „nule do miliona“.

„Plaćalo se samo objavljeno ili odrađeno. Ali, nije bilo novinara koji nije zaradio nekog meseca ni dinara. Štitio ga je zakon. Oni drugi su radili za veliki, ali pošteno zarađeno novac“, rekao je UNS-u Stamenković.

Kako kaže „Novosti“ nisu znale za poraz, imale su 24 izdanja, kao i para da kupe, prve u Jugoslaviji, četvorobojnu rotaciju.

Stamenković dodaje i da su najbolji novinari iz drugih listova prelazili u „Večernje novosti“.

Niko nije mogao da nas kupi

Nekadašnji urednik „Večernjih novosti“ za UNS kaže da ovaj list nikada nije bio u prilici da se nekome proda.

„Idejno su pripadale vladajućoj ideologiji, ali na to ih niko nije silio. I nisu propadale, jer ih Miškovići i Đilasi nisu ni finansirali, ali ni ukidali. Niti su postojali glavni urednici kao u “PRES”-u koji su se toliko snabdeli, ko zna na koji način, ko zna od koga, da danas imaju svoje listove (bar tako tvrde)“, kaže Stamenković.

Novinari da upravljaju listom

Stamenković je za UNS rekao da je „bio i ostao pobornik da novinari moraju da imaju, ako se ne vara poput ‘Monda’, svoje akcije, što znači i deo vlasti u upravljanju listom“.

„Nikada posle ‘Novosti’ ne bih prihvatio da radim, a ne da budem glavni urednik medija u kojem bi neki ’tajkun’, uspešan biznismen, ali i trenutna vlast imali sva prava – od kadrovskih do koncepcijskih – jer novine vrede onoliko koliko su u stanju da prate opredeljenja i interes većine građana, kojima su i namenjene“, kaže on.

Na pitanje da li postoji bolja mogućnost za privatizaciju Kompanije Novosti, Stamenković kaže da je „siguran da su one na dohvat ruke i sada zaposlenih“.

„To potvrđujem činjenicom da je osnovna greška učinjena onda kada je posle ‘Petog oktobra’ tadašnja vlast slala ’svoje čauše’ za šefove novinskih kuća sa odlukama na listiću hartije. Čak su se neki i sudarali na ulazima-ostajao je onaj koji je pre stigao do te novinske kuće – primer Politike“, kaže Stamenković.

Ako se “Novosti” prodaju nekom trgovcu iz Smedereva, čije su onda zgrade?

Komentarišući prodaju „Večernjih novosti“, Stamenković kaže da se ovim potezom sadašnja vlast, ma šta mislila i verovala, vratila nekoliko decenija u prošlost, pa čak i sa gorom varijantom od „kapitalističke rasprodaje“ uz vidljiv dogovor sa „svojim tajkunima“

„Znam da je to teška optužba, ali imam osnova za takvo mišljenje“, kaže Stamenković.

Dodaje da nisu vladajuće stranke naslednice zgrada.

„U ‘Borbi’ – jedan blok je izgrađen ne državnim donacijama, već zaradama onih koji su radili u Kompaniji ’Borba’ i kada se sve pretvaralo u privatizaciono vlasništvo. Valjda ti ljudi ili njihovi naslednici imaju neka prava“, kaže Stamenković i dodaje da postoji organizacija „Malih akcionara“ u „Večernjim novostima“ koji su iz svojih ličnih dohodaka sagradili zgradu u Kosovskoj ulici.

„Ako se sada prodaju ‘Novosti’ nekom trgovcu iz Smedereva, čije su onda zgrade. U onih ponuđenih 300 miliona dinara za ‘Novosti’, spada i 8.400 kvadrata u Kosovskoj“, navodi Stamenković.

Kako kaže, očekuje da se predsednik Srbije lično angažuje ne u kupovini „Novosti“ od strane bilo kog privatnika, već da se vrate imovinska i upravljačka prava u ruke onih koji su u te zgrade, koje su najveća i prava vrednost, vrate onima koji su to ugradili u svoj radni ili životni vek.

Dodaje i da treba da se „oni glavni urednici, koji su sveli tiraž ispod razumne brojke, a napravili dugove po Republici Srbiji ili Crnoj Gori makar pozovu na saslušanju i krivično gone, ako za to postoje razlozi“. „Nemoguće je da imaju svoje firme ili slično, a ostavili dugove Štampariji?!“, kaže on.

Osećam se kao da otkidaju deo mene

Prva pomisao na prodaju „Večernjih novosti“ za Stamenkovića je tuga za listom koji je uspeo da promeni položaj medija i u socijalističkoj, a kasnije i u promenjenoj Jugoslaviji i Srbiji i na tome stekne i ugled i sredstva da se sam izdržava, ali i poverenje čitalaca.

„List je imao tiraž koliko ostali republički dnevnici zajedno. Pa, ako me pamćenje ne vara i koji primerak više“, kaže on.

Stamenković navodi da je tužan jer je sarađivao od prvog dana u „Novostima“ i prošao sve lepe i teške dana kada su ih pritiskali, gonili i kažnjavali širom Jugoslavije.

„Proganjali nam dopisnike, hapsili, jedino nisu dirali nas u centrali, osim kada je dao mig Josip Broz! Osećam se kao da otkidaju deo mene!“, kaže Stamenković.