Brkić o kupovini Kopernikusa: Kada država troši novac građana ništa nije skupo

Koliko je efikasna i stvarna kontrola trošenja novca građana? Stručnjaci kažu - nedovoljna, ali je pitanje i koliko mogu da promene činjenično stanje. Samo jedan od primera koji to ilustruje su milioni evra državnog novca potrošenog u akviziciju, kojom je Telekom Srbija postala vlasnik kablovskog operatera Kopernikus, a za koji se sumnja da je preplaćen. Izostaje i objašnjenje - kako su isplative akvizicije posle kojih je višestruko povećan dug Telekoma?

Plan fonda „Abris“ bio je da u roku od tri do pet godina investira u malog kablovskog operatera „Kopernikus“. Međutim, fond je nakon 22 meseca odlučio da odustane i proda ga državnom Telekomu. Za 195 miliona evra.

„Oni su faktički bili zadovoljni tom cenom koju smo ponudili“, rekao je Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekoma u razgovoru za „Insajderov“ serijal „Tačka“.

Insajder: Da li bi to značilo da smo previše platili, da je Telekom previše platio…

Lučić: Ne, to naravno da ne znači da je Telekom previše platio. Da nismo uzeli te kablovske operatere, verovatno u tom nekom budućem rapsoredu snaga bi već 2020. poslovali s gubitkom.

A da li su gubici zaista sprečeni? Prema „Insajderu“ od početka kupovine manjih operatera Telekomov dug uvećao se sa 288 na 644 miliona evra. Da li je tako visoka cena onda zaista opravdana i kako je uopšte formirana?

„Iza svega, jasno se vidi, stoji jedan skriveni političko privredni dogovor u krugu nekoliko igrača -partnera. Da li je tržišna ili nije, mi bismo to znali da je postojao tender i da je bilo više ponuđača, onda bi se cena izbalansirala. Ovako je pogodba pravljena u četiri oka, objašnjava Miša Brkić“, novinar NIN-a.

Prethodni vlasnik je namirisao da će dobro da zaradi, a uzimao je u obzir i nove signale na tržištu, smatra ekonomski novinar Miša Brkić.

O kakvim signalima je reč?

„Pa signal je recimo da Telekom želi da se širi, da učestvuje u nekoj tržišnoj utakmici protiv privatnog konkurenta koji se zove Junajted media. Ako to državna kompanija deklariše kao svoj poslovni interes i cilj, onda je spremna da plati i cenu koja je mnogo veća od one koja bi bila na tržištu kad je mirna situacija“, dodaje Brkić.

U sličnom tonu, govorio je i koordinator za internet i multimediju Telekoma za „Insajder“.

„Potpuno je bilo jasno da se mi nalazimo u lošoj poziciji i mi smo imali, moram da kažem, šahovski gledano jedan odličan potez – kao u šahu kada hoće protivnik da vas porazi, ima mnogo više figura i faktički ostavi prostor da ga matirate s jednostavnim potezom“, kazao je Lučić za „Insajder“.

O Telekomovim odlukama i poslovanju interesuje se i Savet za brobu protiv korupcije, koji je početkom marta tražio da mu se dostave svi medijski ugovori tog akcionarskog društva.

Na pitanje da li su ih dobili, u Savetu odgovaraju: „Savet ne govori o izveštajima na kojima se radi, taj proces traje, moramo da saslušamo sve strane, a kada izveštaj bude gotov, rado ćemo se odazvati pozivu da govorimo. Jednostavno, takav je princip“, odgovorio je Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije.

Za državu kada troši novac građana nikad ništa nije skupo, jer nije njen, smatra novinar nedeljnika „NIN“ Miša Brkić i upozorava – budžeti firmi poput Telekoma često ne služe samo za redovno poslovanje, već i za druge namene.

Dodaje, kada država bude primorana da ga proda, cena će biti mnogo niža nego pre dve godine, kad je postojala ta ideja, a tada bi mogao da prođe kao Komercijalna banka.

Video prilog N1