Prema rečima Ćosića, to što radna grupa za izradu medijske strategije još nije formirana uopšte ne znači da neke ideje i namere već ne postoje.
„Naprotiv. Kada državni sekretar za medije govori o ideji i nameri da se novim zakonom razdvoji distribucija od proizvodnje pred predstavnicima medija, na sastanku posvećenom strategiji, onda je to ozbiljno“, ocenio je Ćosić.
Za njega je „zabrinjavajući znak i to što ministarstvo ima nameru da i strategiju i nove medijske zakone donosi u isto vreme, što je i bio razlog zbog kog su predstavnici medija i tražili sastanak“.
„Pa gde to ima? Valjda se prvo donese strategija, pa onda zakoni kroz koje se strategija implementira“, napomenuo je Ćosić.
On smatra da je obično licemerje taj stav da ministarstvo samo želi da odvoji distribuciju od proizvodnje, a ne da gasi medije i suzbija medijski pluralizam.
„U slučaju SBB-a i N1, distribucija i proizvodnja su već razdvojeni. Radi se o nameri da se N1 odvoji od investitora koji je povezano lice, a ne od distributera“, objasnio je Ćosić.
Prema njegovom stavu, „potpuno je jasno da bi N1 razdvajanjem od svog investitora bio doveden u nemoguće uslove poslovanja, odnosno da bi nestao“. Na taj način bi direktno bio ugrožen i medijski pluralizam, jer je N1 jedini informativni kanal koji bi bio na udaru takvog rešenja, predočio je Ćosić.
Državni sekretar to veoma dobro zna, dodao je Ćosić i precizirao da bi se, teoretski, takav zakon još odnosio samo na sportske kanale Arena i na program Kopernikusa.
„Dakle, krajnji ishod svega toga bilo bi gašenje, po mom uverenju, jedine velike nezavisne informativne televizije. To je realnost“, rekao je Ćosić.
On podseća da državni sekretar Nino Brajović ipak kaže da je tržišni model po kome kablovski distributeri više ne bi mogli da budu i proizvođači medijskog sadržaja, bolji.
On isto tako misli da je bolje da država ima svoju agenciju vesti nego da nema, ukazao je Ćosić i objasnio da SBB, koji je distributer, nije vlasnik televizije N1, a ni drugih kanala.
„On ih samo distribuira. Vlasnik i SBB-a i N1 su KKR i EBRD. Dakle, radi se o povezanim licima, a distribucija i proizvodnja su od početka razdvojeni“, podsetio je Ćosić.
On napominje da su, de fakto, povezana pravna lica i Telekom, RTS i država, kao što su povezana pravna lica RTS, država i Emisiona tehnika.
„Drugo, rešenja su različita u različitim zemljama. U Evropskoj uniji postoje brojni distributeri koji imaju svoje kanale“, istakao je Ćosić. On je ilustrovao da u Velikoj Britaniji Skaj UK Limited ima svoj kanal Skaj Njuz. U Irskoj takođe.
U Rumuniji RCS & RDS ima Digi 24 njuz kanal, kao i druge kanale. Svoje kanale imaju i holandski kablovski distributer Zigo, danski JuSi, estonski STV AS. Američki Tarner Brodkasting Sistem takođe ima svoj kanal vesti CNN.
„Dakle, čak i da živimo u zemlji sa pristojnim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište“, ocenio je Ćosić.
On navodi da nije tajna da je i 2014.godine Ministarstvo kulture i informisanja pokušalo da razdvoji distribuciju od proizvodnje sadržaja i da je postojao takav zakonski predlog.
„Naš investitor je zato zatražio mišljenje Brisela, u uverenju da bi takvo rešenje ugrozilo medijski pluralizam, onemogućilo pokretanje N1 i da nema uporište u evropskoj praksi. I nema“, poručio je Ćosić.
Zbog toga Brisel i nije podržao takvu odredbu i ona je izostavljena, objasnio je Ćosić i zaključio da bi državni sekretar sada da je vrati.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.