On je, govoreći o predstojećim izborima, naveo da se tradicionalno pred njih opozicione stranke sukobljavaju, i da se to ponavlja od uvođenja višeparlamentarnog sistema.
„Što se više bližimo izborima, tradicija se nastavlja. Problemi unutar opozicije su poslovične, deo folklora, i možemo tačno da naslutimo koliko ima do glasanja, jer svaki put tri meseca ispred izbora nastaje haos. Pošto pratim izbore kao novinar od prvih višestranačkih izbora zbivanja na srpskoj političkoj sceni, postavljam pitanje da li je moguće da se sve to dešava slučajno. Nisam pristalica teorija zavere, ali ako vam se nešto ponavlja stalno, onda se postavlja to pitanje. S tim što lideri opozicije moraju sami sebi da postave to pitanje i da vide šta se to stvarno dešava“, kaže Ćulibrk.
Upitan da prokomentariše najbolji način opozicije da izađe na izbore, on je citirao Sergeja Trifunovića, koji je u poslednjem broju NIN-a izveo računicu po kojoj je bolje da je opozicija išla u dve kolone, jedna proevropska, i druga, nacionalno orjentisana.
“ Ali, šta god radili, oni će biti proglašeni za petu kolonu. Koliko god bilo kolona u opoziciji, imamo tu situaciju, čak i kada deo opozicije bojkotuje izbore. Mislim da Srbija još uvek nije zrela za pravo odmeravanje snaga na političkoj sceni. Dakle, niko ovde ne priča o programima, o ideologiji… Imamo samo za i protiv, od Miloševića, koji je na taj način i smenjen, pa do sada kada imate isto to. U normalnoj zemlji bi bilo normalno da se glasa po nekim ličnim afinitetima, ali toga ovde nema. Kad nemate osnovnih sredstava za život, onda ne možete da razmišljate ni o čemu“, navodi Ćulibrk.
Kako je rekao, nakon smanjenja cenzusa sa pet na tri odsto neki od političara su prepoznali svoju šansu.
„To je i zbog njih urađeno. To vam je kao ‘Daće čika bonu ako me poslušate i izađete na izbore’. S druge strane, izgubili smo dosta vremena, i pored tolike priče o poboljšanju izbornih uslova, nije se mnogo odmaklo od mesta gde smo bili“, ocenjuje on.
Govoreći o predizbornim obećanjima i o ukupnom stanju u kom se nalazimo, on je podsetio da je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio da ćemo samo za čistiji vazduh u narednih nekoloiko godina da izdvojimo šest i po milijardi evra.
„Ljudi, pa da li smo mi normalni, odakle nam šest i po milijardi evra? Ja bih bio presrećan da se izdvoji 650 miliona evra, ali teško. Procene su da nam treba oko 15 milijardi evra da bi se približili standardima koji su neophodni, da biste bili član jedne zajednice kao što je Evropska unija. Tako da bih pitao Vesića: ‘Kojih bre šest i po milijardi, o čemu ti pričaš’, zapitao je Ćulibrk.
Govoreći o napadima na N1, on je rekao da celu situaciju gleda iz potpuno drugog ugla.
„Za mene važi floskula: ‘Potrošač bi trebalo da bude kralj’. Da li u ovom slučaju, u sporu između Junajted Medije i Telekoma vodimo uopšte računa o građanima, zbog kojih sve sve to radi? Ukoliko na tržištu ne postoji mogućnost mog slobodnog izbora šta ću da radim, šta ću da kupim, šta ću da gledam, onda imam problem. Voleo bih stvarno da uprave Telekoma i Junajted medija da sednu za sto i dogovore se. Veliki broj ljudi ne može da gleda ono što je gledao do pre pola meseca. Ne bih ni voleo da se ovo pretvori u rijaliti, jer počinje da li na to. Kada gledate televizije sa nacional nom frekvencijom čućete jednu priču, kada gledate N1 čućete potpuno drugu priču. Između toga, ne postoje dodirne tačke“, navodi glodur NIN-a.
On napominje da je dodatni problem sukoba dve kompanije i taj što se sve događa pred izbore.
„Imamo potrebu da se medijski deo za izbore obezbedi, a u tom trenutku se dešava ovo (ukidanje N1 u ponudi operatera). To nema veze sa tim. Naprotiv, to je dodatno zaoštravanje situacije, i možda bi bilo najbolje, da sednu ispred kamera bilo koje televizije, i da otvore karte na sto“, ocenjuje Ćulibrk.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.