„Ključni problem je što na osnovu konsolidovanog finansijskog izveštaja koji je Skupština akcionara razmatrala početkom jula, najviše zabrinjava podatak da je neto dug Telekoma nastavio da raste i tokom prošle godine, kada nije bilo silnih akvizicija, i povećan je na 1,4 milijarde evra. Ukoliko se na to dodaju obaveze po osnovu lizinga od 300 miliona evra, prvi put je Telekom prešao granicu zaduženosti, a to je 50 odsto u odnosu na imovinu. I to veliki problem u funkcionisanju“, istakao je Ćulibrk.
Dodaje da je krajem prošle godine Telekom emitovao korporativne obveznice u vrednosti od 200 miliona evra koje je najvećim delom kupila NBS i tako mu dodatno „upumpala“ likvidnost.
„U takvoj jednoj situaciji, kada se nalaže oprez sa budućim obavezama, dodatnih 600 miliona evra tu kompaniju mogu da gurnu u velike probleme“, kaže on.
Na pitanje zašto bi se jedna kompanija koja ima tako veliki dug odlučila na nova ulaganja, odgovara: „Ja bih voleo da vidim tu računicu. Najzanimljivije bi bilo da nam neko objasni na koji način taj novac može da se vrati u tom periodu. Dakle, imate sto miliona evra godišnje, a sa druge strane me zanima na koliko novih pretplatnika Telekom računa? Na koliko prihoda od reklama u poluvremenima i pauzama, i ja ne vidim računicu po kojoj to može da bude isplativo. Na neki način, ispada da Telekom ide svesno u gubitak, zbog nekog drugog interesa“.
On smatra da u situaciji u kojoj je država većinski vlasnik kompanije, u kojoj su 4, 8 miliona građana suvlasnici te kompanije, menaždment ove kompanije bi trebalo da polaže mnogo više računa i državi sa jedne strane, i građanima, sa druge.
Dok policija ćuti pred roditeljima, u javnosti gledamo uznemirujuće snimke
Govoreći o objavljivanju slika raskomadanih tela žrtava klana Veljka Belivuka i svemu onome što je obeležilo prethodnu nedelju nakon gostovanja ministra Aleksandra Vulina na TV Pink, on je rekao da „sve to nije imalo nikakvog efekta“.
„Ono što je dodatno zabrinjavajuće je što smo u poslednjih nekoliko brojeva imali ispovesti majki potencijalnih žrtava grupe Veljka Belivuka, i to je ono što najviše deprimira. Roditeljima tih žrtava policija ništa do sada nije rekla. Čak se stiče utisak da više njih ispituju nego sve one ljude koji bi potencijalno mogli da otkriju pravu pozadinu šta se zaista desilo. S jedne strane imate da policija ćuti i ništa ne govori tim ljudima, s druge strane čitavoj javnosti iznosi prilično uznemirujuće snimke. Umesto da država radi svoj posao, svi smo prinuđeni da gledamo morbidne snimke od kojih nema nikakvog efekta“, naveo je Ćulibrk.
Dodaje da se objavljivanjem svega toga neće ništa rešiti.
„Bolje bi bilo da se država posveti i da se vidi ko je stvarno povezan sa tom kriminalnom grupom, ko ih je sve ovo vreme štitio i ko možda traži potencijalne naslednike Veljka Belivuka“, poručio je Ćulibrk.
On je ocenio da je ponovnim izborom Zagorke Dolovac na mesto republičkog javnog tužioca pokazano da „ovoj državi trebaju ljudi koji ćute“.
„Srbi ne treba tužiteljka kao u Rumuniji, vlastima u Srbiji odgovara Zagorka Dolovac i zato ćemo je gledati još šest godina na tom mestu. Verovatno je to bila jedina prilika da je vidimo, ona čak ni u Skupštini Srbije nije bila. Ona se nigde ne pojavljuje“, zaključio je Ćulibrk.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.