Dugove Radoice Milosavljevića plaćaće građani Kragujevca

Ovo je omogućeno izmenjenom Uredbom o prenosu kapitala bez naknade, koju je Vlada usvojila 30. marta i koja omogućava da se mediji čija je privatizacija propala vrate lokalnim samoupravama na upravljanje u periodu do šest meseci, nakon čega sledi ili nova privatizacija ili zatvaranje.

Iz Grada Kragujevca kažu da su odlučili da traže saglasnost Vlade i da će, ako je dobiju, iz budžeta obezbediti novac za funkcionisanje RT Kragujevac do nove privatizacije.

„To podrazumeva izmirenje obaveza prema zaposlenima i ostalim poveriocima, posebno vodeći računa da se obaveze prema zaposlenima izmire uz poštovanje rokova koji su predviđeni uslovima socijalnog programa“, navode iz Grada.

Razlog za donošenje ovog zaključka, kako kažu, jeste taj da se RT Kragujevac na adekvatan način pripremi za novu privatizaciju, koja će omogućiti opstanak ove medijske kuće, značajne kako za grad, tako i za celu Šumadiju.

„Mnogo je uloženo, ne samo materijalnog i finansijskog, nego i ljudskog napora da se stvori medij koji će zadovoljiti potrebe stanovnika Šumadije. Grad ima svu moralnu, ljudsku i društvenu obavezu da pomogne da RTK opstane i nastavi da se bavi svojom osnovnom delatnošću kako bi građani bili pravovremeno i objektivno informisani“, stoji u zaključku Grada.

Privatizacija RTK poništena je početkom ove godine zato što bivši vlasnik Radoica Milosavljević iz Kruševca nije ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Kako prenosi agencija FoNet, račun preduzeća je u blokadi od avgusta 2016. godine, a trenutni dugovi su preko 30 miliona dinara.

Zbog neizmirenih nadoknada, REM je oduzeo dozvolu za emitovanje programa, veći deo opreme je rasprodat, a šezdesetoro zaposlenih ne primaju platu od maja prošle godine, nemaju uplaćene doprinose, niti su im overene zdravstvene knjižice.

Prema nezvaničnim informacijama, ogromna većina zaposlenih izjasnila se za odlazak iz RTK uz odgovarajući socijalni program i otpremninu od 200 evra po godini radnog staža.

Inače, Uredba o prenosu kapitala bez naknade omogućavala je i da radnici postanu vlasnici medija prenosom akcija i udela na njih, a nova izmena Uredbe predviđa da medij preuzme i lokalna samouprava, ukoliko to želi.

Protiv ovako izmenjene Uredbe protestovala su pojedina novinarska udruženja, smatrajući da ona predstavlja povratak države u medije, što je u suprotnosti sa njenim strateškim opredeljenjem da se iz njih povuče.

Pri tom, kako je ranije za N1 rekao generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković, ovakvom uredbom se zaustavljaju medijske reforme, a pitanje je i ko će kupiti već uništene medije.

Državni sekretar za medije u Ministarstvu informisanja Nino Brajović tada je rekao da se na ovaj način ne isključuje privatizacija već se samo daje „još jedna šansa“.

Ostalo je, međutim, nejasno, po kojim kriterijumima će lokalne samouprave i Vlada Srbije odlučivati koje će medije „spasti“, a koje ne.