Dugovi gase Večernje novosti?

Večernje novosti su pred gašenjem usled nagomilanih dugova, a zaposleni u ovoj medijskoj kući smatraju da su u takvoj situaciji zbog nebrige države, koja upravlja kompanijom Novosti.

Sa druge strane, u Ministarstvu kulture i informisanja kažu da su Večernje novosti privatna kompanija, te da država nema odgovornost zbog teškog finansijskog stanja u kojoj se Večernje novosti nalaze.

Tanja Vidojević, članica Nadzornog odbora Večernjih novosti, juče nije izvestila ministre informisanja i privrede o katastrofalnoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi ova medijska kuća, uprkos odluci odbora donetoj dan pre toga. Nadzorni odbor ove kuće je u stalnom zasedanju već dva dana, a indikativno je da Vidojevićeva, koja je predstavnica države u odboru, nije obavestila članove Vlade o finansijskom kolapsu, iako je takva odluka preksinoć doneta.

– Gomilaju se dugovi na osnovu problema starih pet i više godina. Novosti nemaju titulara, vlasnika, a te probleme menadžment ne može da reši. Bez obzira što smo tiražno u vrhu, sve može da se slomi. I to brzo – kaže za Danas generalni direktor i glavni urednik kompanije Novosti, Ratko Dmitrović, povodom saopštenja zaposlenih u Večernjim novostima u kojem upozoravaju da su suočeni sa „dramatičnim najavama o mogućem krahu“ ove medijske kuće, tražeći hitnu reakciju Vlade Srbije.

Naš sagovornik kaže da nije učestvovao u pisanju saopštenja, ali da je znao da će se zaposleni oglasiti.

– Od Vlade tražimo da reši problem, jer nema ko drugi. Milan Beko je vlasnik, ali Novostima upravlja Vlada Srbije od 2011. godine – ukazuje Dmitrović. Na konstataciju da je onda Vlada kriva zbog katastrofalne finansijske situacije u kojoj se Novosti sada nalaze, naš sagovornik kaže da nema tu krivca, „jer je vlasnički odnos toliko zamršen da je to neverovatno“.

– Bila bi užasna šteta da se ugasi list koji je tiražno pobedio tabloide, osim Informera, a nije tabloid. List kome se po najnovijem istraživanju Nina medija najviše veruje u Srbiji. Četiri godine, bez ičije pomoći, sa ovim ljudima, držim Novosti u životu. I stalno tražim da se reše problemi koje sam nasledio, ali džaba. Vlada ne reaguje – zaključuje Dmitrović.

Sa druge strane, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović kaže za Danas da je kompanija Večernje novosti u većinskom privatnom vlasništvu (62 odsto Milan Beko i 38 odsto država), te da su za njeno poslovanje odgovorni Skupština akcionarskog društva, Nadzorni odbor i menadžment.

– Kompanija nema obavezu da izveštava Ministarstvo kulture i informisanja o poslovanju i to ne čini. Ipak, na vlastitu inicijativu sam nedavno pitao generalnog direktora Kompanije Ratka Dmitrovića dokle se stiglo sa privatizacijom preostalog državnog kapitala kao i o poslovanju Kompanije i saznao za dospevanje rate kredita koji je podignut 2012. godine i ugrožava poslovanje Kompanije. Bez obzira što su privatizacija i poslovanje kompanije Večernje novosti u nadležnosti Ministarstva privrede, Ministarstvo kulture i informisanja tražiće kao što je tražilo i kada je u pitanju privatizacija Politike novine i magazini, izdavača lista Politika, da bude uključeno u taj proces – kaže Brajović.

„Rukovodstvo kompanije obavestilo nas je da je ‘realan potpuni kolaps’, uključujući čak i prestanak štampanja dnevnog lista Večernje novosti“, napominje se u saopštenju zaposlenih, i dodaje da rukovodstvo nema mehanizam da reši ove probleme, jer su propali svi dosadašnji pokušaji da se uključi država, kao upravljač.

„Zahtevamo da se konačno reši pitanje vlasništva i imovine koju decenijama koristi kompanija. Naši upravljači su nas samo tokom ove godine lišili prihoda od oko 30 miliona dinara, iznoseći oglase državnih firmi u tabloidna izdanja, koja svakodnevno promovišu društveni talog, kič i primitivizam“, ukazuju zaposleni. Oni dodaju da od Novosti živi skoro 1.500 ljudi, suočenih sa najavom propasti, i traže da „Vlada pod hitno razreši imovinsko-pravni rebus sa Milanom Bekom, aktivno se preko Nadzornog odbora uključi u rešavanje problema i spreči gašenje dnevnog lista koji je gotovo sedam decenija perjanica srpskog novinarstva“. „U suprotnom, dobićemo potvrdu sumnji da neko svesno radi na urušavanju naše kuće“, zaključuje se u saopštenju i dodaje da oni „to neće dozvoliti“.

Udruženje novinara Srbije (UNS) podržalo je zahteve zaposlenih u „Večernjim novostima“ koji traže od Vlade Srbije, upravljača Kompanijom „Novosti“, da hitno počne rešavanje nagomilanih problema sa kojima se ova medijska kuća suočava. „Rukovodstvo Kompanije obavestilo je zaposlene da je zbog dugova i dospevanja na naplatu bankarskog kredita od 425.000 evra u avgustu ove godine moguć skori prestanak izlaska Večernjih novosti, a generalni direktor Ratko Dmitrović zajedno sa predstavnicima sindikata potpisao aneks kolektivnog ugovora kojim su plate smanjene za 10 odsto“, navodi se u saopštenju UNS-a. UNS je istakao da je neophodno što pre rešiti pitanje vlasništva i pozvao tužilaštvo da objavi rezultate postupka koje je vodilo u vezi sa privatizacijom „Večernjih novosti“.

Zabrinutost za budućnost Novosti izrazio je i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić, apelujući na nadležne da problem što pre reše.

– Kao čovek, delim zabrinutost svih zaposlenih u Kompaniji „Večernje novosti“ pred scenarijem koji podrazumeva kolaps ovog nekadašnjeg medijskog giganta: strašno je kad oko 600 porodica strahuje hoće li sutra ostati bez parčeta hleba. Moram, međutim, da podsetim cenjene kolege iz „Novosti“ da su mnogi od njih ćutali devedesetih, pod komandom Radeta Brajevića, da se nisu oglašavali ni bunili protiv uređivačke politike posle oktobarskih promena, u eri Manojla Vukotića, a da su tek retki smeli ne da dignu glas, već samo da progovore, kad ih je „napredna“ demokratska vlast izručila u naručje Ratka Dmitrovića. Uprkos činjenici da je za mnoge od njih radno mesto bilo i jeste važnije od profesionalnog ugleda i časti, apelujem na nadležne da pod hitno nađu izlaz iz ove neprijatne situacije – zaključio je Lekić.

Sporna privatizacija

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je još 2010. izjavio da je pokrenut pretkrivični postupak na osnovu izjave Stanka Subotića da su Milan Beko i Miroslav Mišković organizovali protivzakonito preuzimanje akcija „Večernjih novosti“ 2006. godine. Tužilaštvo i dalje vodi taj postupak. Privatizacija Novosti je i na listi 24 sporne privatizacije o kojima je izveštaje objavio Savet za borbu protiv korupcije.

Sindikat novinara traži sastanak sa premijerom

Sindikat novinara Srbije – sindikalna organizacija „Novosti“ izrazila je zabrinutost zbog teške finansijske situacije u ovoj medijskoj kući i zatražila hitan sastanak sa predsednikom Vlade Srbije. „Večernje novosti su jedna od 24 sporne privatizacije čija vlasnička transformacija nije rasvetljena. Sindikat novinara „Novosti“ tražio je od svih premijera i predsednika nakon 2006. godine, kad su akcije malih akcionara prodate na berzi, da saopšte ko je stvarni vlasnik Kompanije. Iako je biznismen Milan Beko novembra 2010. godine javno potvrdio da je on većinski gazda, upravljačka prava su mu odlukom Komisije za hartije od vrednosti oduzeta juna 2011. i od tada Kompanijom upravlja manjinski vlasnik – država Srbija“, navodi Sindikat novinara.

Razlozi mogućeg prestanka štampanja Večernjih novosti

– kompanija je i dalje pod opterećenjem duga od 11 miliona evra, zatečenog 2013. godine, koji u potpunosti parališe čak i tekuće poslovanje
– poreski dug državi iz 2009, u iznosu od 103 miliona, nije plaćen i trenutno, s kamatama, iznosi više od 300 miliona dinara
– u avgustu ove godine na naplatu stiže poslednja rata u iznosu od 425.000 evra kredita, koji je podignut 2012. kod Hipo-banke (sadašnji Adiko)
– rad otežava i činjenica da kompanija ima višak zaposlenih koji ne može da reši
– neraščišćeni imovinsko-pravni odnosi sa državnim preduzećem Štamparija „Borba“, gde se „Večernje novosti“ štampaju na svojoj mašini, ali po tržišnim uslovima
– rukovodstvo nema mehanizam da reši ove probleme, jer su svi dosadašnji pokušaji da se država kao upravljač uključi – propali
– zbog opstrukcije Nadzornog odbora nije sproveden socijalni program 2015, a nije rešeno ni pitanje imovine Kompanije u Republici Srpskoj