Ekonomski krimi-triler na TV-tržištu Srbije

Medijsko-političko-ekonomski sukob Junajted grupe i Telekoma Srbija nastavlja se nesmanjenom žestinom, i trenutno se ne vidi da je bilo koja strana spremna da popusti. Sukob koji je započeo kao navodno komercijalni spor oko obnove ugovora za paket kanala Junajted grupe, sada je već uključio i brojne političke aktere, koji situaciju tumače u skladu sa svojom političkom pripadnošću, i samo je doprineo stavu da su i pored nesumnjivih ekonomskih interesa od njih možda važniji politički interesi.

Kako to u svom izveštaju primećuje i nemačka Fondacija Konrad Adenauer (link na dnu teksta), reč je o pravom „ekonomskom krimi-trileru na televizijskom tržištu uoči parlamentarnih izbora 26. aprila“.

Ko neće dogovor?

Obe strane u tom sukobu imaju svoje argumente: Telekom Srbija optužuje Junajted grupu da je građanima uskratila prenose paketa Sport klub i televizije N1, a Junajted grupa sa svoje strane tvrdi kako Telekom zapravo neće nikakav dogovor, jer ne želi da informativni kanal N1 dopre do što većeg broja gledalaca.

Novinar Nedim Sejdinović smatra „da je argumentacija Junajted grupe ipak mnogo utemeljenija. Očito je da Telekom Srbija pokušava da ostvari neku vrstu dominacije na tržištu kablovskih operatera“.

Sejdinović za DW navodi svoje iskustvo kao člana radne grupe za izradu medijske strategije 2017 godine „kada se videlo da putem raznih pritisaka na Junajted grupu na terenu postoji jasna namera vlasti da kablovskog operatera SBB svedu na neki za vlast podnošljiv nivo“.

Izveštaj nemačke fondacije osvrće se i na taj momenat. U njemu se ističe da je „Telekom Srbija tokom protekle godine kupio više manjih kablovskih provajdera i objedinio ih pod brendom Supernova. Taj potez je bio široko kritikovan kao pokušaj što veće medijske koncentracije i na taj način širenja kontrole i uticaja. Telekom je negirao te optužbe i naveo da nakon tih akvizicija Telekom i dalje nije tržišni lider u Srbiji“, stoji u izveštaju Fondacije Konfrad Adenauer.

Tajne državnih kompanija

Televizija N1 je očito glavni predmet spora, jer je njihova uređivačka politika već dugo na meti vlasti. Zoran Gavrilović, iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže za DW kako „monitoring medija koji BIRODI sprovodi pokazuje da televizija N1 ima program koji nema nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom, koje su pretvorene u alate vlasti za promociju i propagandu. To je praktično jedina ozbiljna televizija u Srbija koja ima uslovno rečeno nacionalni domet preko SBB mreže“, napominje Gavrilović.

Spor se sa jedne strane vidi kao ekonomski, jer Telekom tvrdi je cena koju Junajted grupa traži previsoka, ali sa druge strane se može primetiti da Telekom nastupa netransparentno kao i većina državnih kompanija. Junajted grupa je stoga i naglasila kako želi da zna za koliki broj korisnika njihovih kanala se potpisuje ugovor, što je praksa koju državna preduzeća baš i ne vole da poštuju. Pri tome dodaju da je besmisleno da se ta kompanija optužuje za monopol i manipulacije kada se sa druge strane nalazi kompanija iza koje stoje svi legalni i ostali državni resursi.

Građani bez informacija

Približavanje izbora će svakako zaoštriti borbu dva provajdera, i to će po rečima naših sagovornika svakako ostaviti posledice.

„Procenjuje se da je već sada više stotina hiljada korisnika ostalo uskraćeno za informacije koje nisu filtrirane od strane vlasti“, ističe Nedim Sejdinović, i dodaje „da će to imati efekta na rezultate izbora. Mislim da je dodatni motiv za napad na N1 i strah vlasti od bojkota izbora. Veći broj gledalaca te televizije bi građanima bolje objasnio ideju bojkota, što bi možda dovelo i do manje izlaznosti a to Srpska napredna stranka (SNS) vidi kao svoj poraz“.

Zoran Gavrilović smatra da N1 zapravo i ne predstavlja neki veliki problem za Srpsku naprednu stranku. „Prema našim istraživanjima ljudi koji glasaju za SNS ne gledaju N1, odnosno gledaju Pink i RTS. Ako se realno posmatra iz medijskog ugla to možda i ne predstavlja problem za vlast, ali očito da neki ljudi, pre svega predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne mogu da podnesu bilo kakvu kritiku“, kaže Gavrilović.

„Dodatni problem u Srbiji je nedostatak jakih javnih servisa, i sada smo došli u situaciju da posao Javnog servisa radi N1. Manjak slobode javnih servisa stvara potrebu za televizijima koje će raditi u funkciji onoga što je javni interes“, naglašava Zoran Gavrilović.

Bitka za region

Medijsko nadmetanje dve grupacije odvija se i u regionu, i time se u svom izveštaju pozabavila i Fondacija Konrad Adenauer: „Slični slučajevi se dešavaju i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, gde su odlukom Telekoma mnogi građani uskraćeni za kanale Nova BH i Nova M, koji su u vlasništvu Junajted grupe. U sve tri zemlje su regulatorne agencije pozvane da reše konflikt“, piše u izveštaju, „ali one ističu da nemaju nadležnost da učestvuju u nečemu što je pregovaranje oko cene.“

Nemačka fondacija stoga upozorava da je „takva vrsta sukoba u zemljama koje imaju ugrožene medijske slobode veoma opasna. U tim slučajevima je potrebna dodatna zakonska regulativa kako bi se obezbedio medijski pluralizam kako je to recimo rešeno u Nemačkoj“, piše u izveštaju Fondacije Konrad Adenauer pod nazivom „Bez prenosa kritičkih glasova“.

Telekom Srbija se zaista i u Srbiji i regionu ponaša kao deo državnog aparata i kao deo vlasti, komentariše Nedim Sejdinović.

„Telekom je praktično produžena ruka države, i zato se i njegov položaj u regionu ne može posmatrati van pokušaja ostvarivanja i političkog uticaja. Mislim da je zato i dobra kampanja Junajted grupe da Telekom obelodani svoje ugovore sa drugim emiterima, ali i sa drugim medijima, jer znamo da je Telekom Srbija jedan od velikih oglašivača u medijima bliskim vlastima“, zaključuje Nedim Sejdinović.