Akcija „Podrži Danas“ pokrenuta je pre desetak dana na društvenim mrežama, sa idejom da se pomogne tom listu u borbi sa ekonomskim pritiscima.
Građani se slikaju sa dnevnim izdanjima lista, objavljuju te fotografije i uz haštag #podržidanas podstiču jedni druge da kupuju novine ili se pretplaćuju na onlajn ili štampana izdanja.
„Ovaj dnevni list jedan je od retkih koji su objektivno prenosili realno stanje u našem gradu i državi. Nezvanično, situacija je krajnje ozbiljna… Molim naše posetioce da sutra uz jutarnju kafu ne čitaju vesti putem aplikacija. Kupite svoj primerak i sačuvajte slobodu medija“, navodi se u jednoj od poruka na Fejsbuku.
A sve to zato što su, kaže Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik lista Danas, oglašivači od pre nekoliko meseci počeli da ih bojkotuju, i to nakon što je u režimskim tabloidima povedena kampanja protiv Danasa zbog pisanja o temama koje bole vlast, a naročito nakon tekstova o ulozi Andreja Vučića u srpskom političkom životu.
„Nema samostalnih medija bez investiranja publike. Nema! Publika mora na razne načine da u tome učestvuje. Ona mora da shvati da je i na njoj odgovornost za proizvodnju sadržaja u javnom interesu, da u tome mora da participira i na taj način pomaže i tom mediju i sebi“ (Jovanka Matić)
Nisu im otkazali svi, kako se pisalo po društvenim mrežama, već samo razna javna preduzeća i mnoge opštine.
„To je jedan trend gde otkazuju i unapred potpisane ugovore. Čini mi se da je to počelo negde od prošle jeseni, sa onim Vučićevim izjavama da on ne čita Danas, da smo mi tabloid, čime je praktično dao znak svim institucijama, javnim preduzećima i opštinama gde je SNS na vlasti, da nas bojkotuju“, kaže Petrović, koji smatra da su se državne institucije i preduzeća u Danasu oglašavali jer ovaj list ima najjeftiniji prostor za reklame.
„Mislim da je ideja da se Danas ekonomski iscrpljuje. Mi nismo hteli da dižemo dževu oko toga, jer smo procenili da bi i ovi koji nisu dobili naređenje da nas bojkotuju možda shvatili da bi mogli da imaju problema sa vrhom SNS-a koji očigledno ne podnosi Danas“, objašnjava urednik ovog lista.
Iako se list zvanično nije oglašavao o tome, Petrović kaže da je on sam, gostujući po tribinama, pričao o ekonomskim pritiscima na Danas, gde su možda građani saznali za to što se dešava i pre par nedelja pokrenuli akciju na društvenim mrežama, kojoj se kasnije priključio i sam list, zahvaljujući im na podršci.
Tiraž im se, u odnosu na period pre akcije, duplirao, kaže Petrović, a puno ljudi se pretplatilo, što na elektronsko PDF izdanje, što na papirno izdanje Danasa.
I ne samo to – pojavljuju se drugi ljudi i firme koje zakupljuju i cele strane „iz solidarnosti i inata“. Jedan od naših najpoznatijih glumaca im je, kaže, ponudio da im nađe oglašivače, a javljaju se i kolege iz drugih medija da nekako pomognu.
Najviše ih je ipak dirnula pažnja i podrška običnih građana.
„Juče sam se vozio autobusom 83, od Novog Beograda do Slavije, dvoje ljudi je sedelo tu, momak i devojka, prišli su mi da se slikamo i onda su mi rekli da su se, eto, pretplatili na Danas. Vidi se da ljudi reaguju, znam da su neki počeli da čitaju Danas iz čiste solidarnosti, a pre toga su čitali, recimo, Politiku. Razni ljudi se javljaju sa raznim idejama, i lepo je znati da ima onih koji su spremni da se priključe, da se solidarišu i da pomognu“, kaže on.
Onlajn i oflajn Srbija
Zahvaljujući internetu, primećuje za Cenzolovku sociolog Ratko Božović, nivo medijske pismenosti se povećao pa ljudi shvataju koliko je bitno čuvati dobre medije, između ostalog – i na ovaj način.
Ipak, to shvata samo manji krug, uglavnom mlađih ljudi koji su „onlajn“.
„Stariji, vremešni ljudi i dalje su vezani za televiziju. To smo videli i tokom izbora. Videli smo i koja je posledica izbora. Mladi ljudi imaju potpuno drugačiji sistem vrednosti od svojih roditelja. To je logično, i ovo je izraz jedne potrebe pismenog sveta, elektronskog sveta novih tehnologija, da iskaže svoje vrednosti“, navodi ovaj sociolog.
U zemlji u kojoj su mediji sa nacionalnom frekvencijom tokom kampanje „celoj alternativnoj sceni dali manje prostora nego jednom aplauzu Aleksandru Vučiću“, ovakve akcije ne mogu da budu odlučujuće, ali je veoma bitno što ih ima.
„U medijskom polumraku ovakve inicijative su veoma važne, iako su kratkog daha i ne mogu domašiti logiku one situacije u medijima kakva vlada u ovoj zemlji“, zaključuje Božović.
S tim da ovakva kampanja, nažalost, ima male domete, slaže se i istraživač medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka Jovanka Matić.
Ipak, ona smatra da je ovo dobar put da se uvede novi način finansiranja medija, u kome će publika „plaćati“ medije za koje smatra da brane javni interes.
„Nema samostalnih medija bez investiranja publike. Nema! Publika mora na razne načine da u tome učestvuje. Ona mora da shvati da je i na njoj odgovornost za proizvodnju sadržaja u javnom interesu, da u tome mora da participira i na taj način pomaže i tom mediju i sebi“, smatra Matić.
Građani na prvoj liniji odbrane ugroženih medija
Sanja Kljajić iz pokreta Podrži RTV je optimista – na primeru ovog pokreta pokazalo se da građani i te kako znaju da prepoznaju ko izveštava u interesu javnosti. Još bitnije – spremni su da se za to bore, kao kada su novinari pokrajinskog javnog servisa i gledaoci ustali u odbranu časnog i profesionalnog izveštavanja na RTV-u.
„To se prvo pokazalo na slučaju pokreta Novinari ne kleče, a onda i Podrži RTV. Onda je to ‘Podrži’ postalo sastavni deo većine medija koji su u nekom trenutku bili ugroženi“, kaže ona.
„Mislim da je ideja da se Danas ekonomski iscrpljuje. Mi nismo hteli da dižemo dževu oko toga, jer smo procenili da bi i ovi koji nisu dobili naređenje da nas bojkotuju možda shvatili da bi mogli da imaju problema sa vrhom SNS-a koji očigledno ne podnosi Danas“ (Draža Petrović)
Pre pokreta za očuvanje Danasa, podseća ova novinarka, imali smo i #PodržiKRIK, „jer je KRIK zaslužio poverenje ljudi koji su spremni da plate za kvalitetnu informaciju“, kao i „Podrži NIN“ onda kada je doneta prvostepena presuda protiv ovog nedeljnika u sporu koji je pokrenuo Nebojša Stefanović.
„Sada je Danas u velikim problemima, i reakcija građana pokazuje da su oni daleko medijski pismeniji nego što mi mislimo, što su pokazali i protesti – ljudi shvataju koliko su mediji bitni u celokupnom sistemu, pa i u kampanji gde su odigrali ključnu ulogu, zbog čega su rezultati izbora takvi kakvi su“, kaže Sanja Kljajić.
To što je medijska pismenost većinske, „oflajn“ publike veoma upitna, Kljajić vidi kao odgovornost tradicionalnih medija.
„Sve rezultate koje je Podrži RTV postigao, postigao je zahvaljujući internetu koji smo imali ako ne kao jedini, a ono kao glavni alat. Oni koji su ostali na Dnevniku u pet, bez mogućnosti da gledaju, čitaju i slušaju bilo šta sem toga, bili su ograničeni u informacijama koje imaju i nisu razumeli šta se dešava. To ne znači da je problem u njima, već u javnim servisima koji ne rade ništa na opismenjavanju publike“, navodi ova novinarka.
Draža Petrović se slaže da su ovakve akcije odraz snažne svesti o velikom značaju medija, koju imaju uglavnom ljudi na internetu, pri čemu se masa ljudi informiše preko Pinka, Hepija, Informera i Srpskog telegrafa.
Zato, kaže on, njihova svest o važnosti medija, njihova medijska pismenost i medijski senzibilitet ostaju na nuli.
„Cela problematika, zbog koje se i dešavaju ovi protesti, i jeste u tome što imamo većinu koja nije ni mnogo obrazovana ni načitana. Ali to je demokratija, u njoj tri nepismena nadglasaju dva pismena. Tako da smo mi ovde nekako antidemokratski nastrojeni, jer želimo da ovi koji su pametni, duhoviti, šarmantni, načitani, budu motor našeg društva, a ne ovi drugi“, zaključuje Petrović.
Podrska uvek ne samo DANAS! 😀
Moram da se javim u Ime nas penzionera I da vam porucim ,jer sam sigurna da nas ima, da pozdravljamo ovu akciju I obecavam da cemo se I mi „probuditi“. Moj suprug I ja sve dogadjaje oko izbora (a I pre ) pratimo preko interneta , novine ne čitamo još od 90-tih jer ne nalazimo ništa što nas interesuje. Dok je RTV bio realniji moglo se čuti još ponešto istinito ali u zadnje vreme I taj kanal „preskačemo“ ne zato što nas ne interesuje šta se dešava oko nas(jer smo mi iz Novog Sada) već zato što su se I oni pridružili “ horu“ Vučićevih“medija. “ Hranimo“ se satiričnim izjavama i komentarima mlade I hrabre ekipe iz“ 24minuta sa Zoranom Kesićem“ I jedva čekamo petak da pročitamo Dražinu kolumnu.To nam je svima potrebno u ovim sumornim vremenima.Ovom prilikom pozivam sve penzionere koji se prepoznaju u ovoj priči pridružite nam se.Pokažimo da nisu svi penzioneri nepismeni. Mi smo možda više „us pavani“ I malo više razočarani od mladih ( pa ipak mi malo više pamtimo) ali pokažimo da je u nama ostalo još nešto adrenalina!!!Pozdravljamo vas I poručujemo IZDRŽITE. Mi smo uz vas.
Branislav i Biljana
Pa kad većina stanovništva bude online, uvešće kontrolu fejsbuka, kao u Nemackoj.
Slažem se sa gospođom Biljanom, nisu svi penzioneri i stariji za ovu vlast. Često se zaboravlja da smo mi , pre 20 god . , za vreme protesta u celoj Srbiji , bili mladi ili srednjih godina. Moram da branim svoju generaciju, jer danas mladi ne znaju kakvi su bili NAŠI penzioneri 🙂 U to vreme su se familije cepale po pitanju protesta ! Naši roditelji su bili listom za Miloševića. Ali, čini mi se da su tada neki mediji bili žilaviji, opozicija organizovanija i uvek smo mogli da znamo gde se šta dešava ( ko je hteo ) – bez mobilnih i bez interneta. Ovo danas sa medijima je NIKAD GORE !