Ko je novi vlasnik TV Lav i šta se krije od javnosti

Za ovu TV stanicu većina Čačana prvi put je nedavno čula kada su se u svojim političkim čarkama lider Dveri Boško Obradović i poslanik i poverenik SNS-a Marko Parezanović, odlučili da svoj TV duel održe na TV Lav, a ne u programu neke od čačanskih TV stanica. Valjda su procenili da Užičani imaju više interesa da čuju šta dva čačanska političara imaju da kažu jedan drugom, nego što bi to interesovalo Čačane. Kakav interes su Čačani pokazali za njihov TV duel, reklo bi se da i nisu pogrešili.

U poslednjih par godina, i to kao po pravilu pred neke od izbora kojih je skoro svake godine bilo, pojedini funkcioneri i aktivisti SNS-a ili poslovni ljudi bliski naprednjacima kupovali su po Srbiji regionalne ili lokalne TV stanice, kako se ispostavilo samo za jednokratnu upotrebu, tj. za predizbornu kampanju. Setimo se primera Radojice Milosavljevića, kontraverznog biznismena iz Kruševca, bliskog tadašnjem ministru Bratislavu Gašiću iz istog grada, koji je kupio RTV Kruševac, RTV Kragujevaac, RTV Pančevo i još nekoliko manjih TV stanica, mada pre toga nije imao nikakvog iskustva u radu medija. Rukovodio se kako je jednom rekao komercijalnim interesima i idejom da će kao vlasnik medija da ostvari lepu zaradu.

Kako se sve završilo najbolje znaju zaposleni u medijima koje je poslovni maher Radojica kupio.

U ovom slučaju vlasništvo u medijima bilo je bar transparentno što u Srbiji nije uobičajena praksa.

U poplavi novoosnovanih medijskih udruženja i asocijacija nedavno je osnovano Udruženje medija i medijskih radnika Srbije (UMMRS), sa sedištem u Čačku.

Ubrzo je osnovan i Medijski savez, a osnivači su: Sindikat novinara Srbije (SINOS), Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) i Društvo novinara Vojvodine (DNV).

– Složili smo se oko nekoliko ciljeva. Zahtevamo transparentno vlasništvo nad medijima i da vlasnici ne mogu biti kompanije iz of-šor zone – rekao je u izjavi za Večernje novosti, predsednik UMMRS Gvozden Nikolić.

Osnivači Medijskog saveza deklarativno se zalažu za transparentnost vlasništva, protiv tajkunizacije medija, za regionalne javne servise, a u stvarnosti kriju podatke o tajkunima koji kupuju posrnule medije i prave privatne regionalne servise

Na konferenciji za štampu u beogradskom Medija centru, Dragana Čabarkapa, predsednica SINOSa, rekla je to isto i dodala:

– Savez će nastojati da formira Registar stranih donatora dostupan javnosti, da zaustavi tajkunizaciju medija, ali i da uspostavi socijalni dijalog i potpiše granski kolektivni ugovor.

Prema izveštaju Tanjuga sa konferencije u Medija centru predsednik UMMR Gvozden Nikolić ukazao je da je najveći problem medija u unutrašnjosti način finansiranja, jer se svi “oslanjaju na kriminalizovane izvore finansiranja i sredstva koja dolaze od tajkuna”.

Gvozden Nikolić, predsednik UMMR, optužuje druge za ono što sam radi

Ubrzo nakon toga, portal GZS čiji je vlasnik i urednik Gvozden Nikolić objavio je vest da je renomirana medijska firma iz Amerike, tačnije Čikaga, Global Media kupila užičku TV Lav sa kojom njegov portal ima razvijenu programsku i produkcijsku saradnju. Toliko o transparentnosti vlasništa u medijima za koje se predsednik UMMRS toliko deklarativno zalaže. Ni reči više o kupcu TV Lav, imenima vlasnika, iskustvu u medijskom poslovanju, kao da sve što dolazi iz Amerike treba da se prihvati kao Bogom dano.

I list Danas objavio je vest da je pomenuta američka firma postala vlasnik užičke TV Lav, tako što je od bivšeg vlasnika Vujice Zarića iz Kosjerića preuzela preduzeće Konzum Lav u okviru koga su poslovali lokalni radio i regionalna TV.

Direktor TV Lav Ranko Stanković izjavio je da je američka kompanija “prepoznala kvalitet i da želi da uloži u razvoj TV Lav“. Potvrdio je da je TV Lav bila u velikim finansijskim problemima koje prethodni vlasnik nije mogao da reši jer je račun preduzeća punih četiri godine u blokadi za iznos od 9,2 miliona dinara.

Rekao je i da je novi vlasnik preuzeo obavezu da odblokira preduzeće i najavio je da će on i dalje ostati direktor, da je u planu otvaranje studija u Čačku i da će se nastaviti saradnja sa Glasom zapadne Srbije na realizaciji emisije Dnevnik zapadne Srbije koja je po njegovim rečima, kao i tvrdnjama Gvozdena Nikolića, postala najgledanija informativna emisija u ovom delu Srbije.

Ako zanemarimo ničim dokazanu tvrdnju u domenu samohvalisanja o nagloj popularnosti jedne sadržajno i urednički prilično nedefinisane emisije, koja sa aspekta javnog informisanja od interesa za građane, nema nikakvog značaja jer postojeća informativa na ostalim lokalnim i regionalnim TV stanicama u zapadnoj Srbiji, daleko sadržajnije i kvalitetnije ostvaruje javni interes u informisanju građana, ostaje nam da se zapitamo šta to samoproklamovani borci za transparentno vlasništvo u medijima kriju od javnosti.

Direktor TV Lav Ranko Stanković je član UO udruženja UMMRS kojim predsedava Gvozden Nikolić, pa smo mu nedavno poslali nekoliko pitanja vezano za preprodaju TV Lav, kako bi javnost bila upoznata sa detaljima na kojima udruženje UMMRS i novoosnovani Medijski savez i sami insistiraju.

Pitanja koja smo postavili Ranku Stankoviću, direktoru TV Lav:

1. Gde je sedište inostrane firme koja je novi vlasnik TV Lav?
2. Kakva je vlasnička struktura te firme, ko je vlasnik?
3. Koliko dugo je ta firma u medijskom biznisu i na kojim tržištima, da li ima udela u vlasništvu u još nekim medijima osim TV Lav i ako ima, u kojim i u kom procentu? Takođe da li u planu imaju kupovinu još nekog medija u Srbiji?
4. Koliko su trajali pregovori oko prodaje/kupovine TV Lav i ko su bili pregovarači?
5. Da li narodni poslanik Ostoja Mijailović ima udela u vlasničkoj strukturi inostrane firme koja je kupila TV Lav ili u samoj TV Lav i ako ima u kom svojstvu i procentu? Da li on ili sa njim povezane firme učestvuje na bilo koji način u finansiranju TV Lav i da li je TV Lav na bilo koji način poslovno povezana sa pomenutim poslanikom i ako jeste, na koji?
6. Da li sedište TV Lav ostaje u Užicu ili prelazi u Čačak? (Ako ovo pitanje zadire u poslovnu strategiju razumećemo razlog da na njega ne odgovorite).

Nažalost, do danas, a prošlo je više od 15 dana nismo dobili nikakav odgovor.