Kragujevačke novine zbog dugova na ivici opstanka

Kragujevačke novine formirali su novinari Svetlosti nakon njene privatizacije 2009. godine, koji nisu hteli da, pod pritiskom novih vlasnika, menjaju nezavisnu uređivačku politiku.

„Od tada i zbog toga traje naša borba za opstanak čiji je ishod sada potpuno neizvestan“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Gordana Božić, direktorka Kragujevačkih, jedinog štampanog glasila u Kragujevcu.

„Situacija je i dalje veoma teška. Štampariji dugujemo preko 2,5 miliona dinara. Mi smo se odrekli svojih zarada, mesecima ne primamo plate. Veliki broj novinara je otišao iz redakcije i našao posao u nekim drugim oblastima. Ostalo nas je samo troje stalno zaposlenih i četvoro honoraraca koji praktično volontiraju“, kaže Božić.

Nekadašnja Svetlost izlazila je jednom nedeljno, a tu tradiciju su nastavile i Kragujevačke novine. Generacije Kragujevčana su čekale četvrtak da bi kupili gradske novine u čijem fokusu interesovanja su bili događaji i teme iz Kragujevca i Šumadije.

Nedeljnik svake druge nedelje na kioscima

Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik nedeljnika, kaže da je, zbog finansijskih problema, od početka februara promenjena dinamika izlaženja zbog čega mnoge interesantne lokalne teme sada „ne ulaze u novine“.

„To je iznuđeno rešenje i nije dobra periodika, jer dvonedeljno izlaženje prosto ne ide uz novine. Što se koncepcije tiče, ona nije bitno promenjena jer smo se mi uvek trudili da se više bavimo analizom događaja nego dnevnim informacijama. Međutim, posle 14 dana mnoge teme koje bismo u normalnoj situaciji sigurno obrađivali, gube na aktuelnosti“, kaže Jovanović.

Ukoliko Kragujevačke novine budu ugašene, a sudeći po trenutnoj finansijskoj situaciji i okolnostima pod kojim rade, svi su izgledi da se to može desiti, deo odgovornosti za takav epilog, po oceni direktorke Božić, snosiće i gradska uprava, jer već pet godina ne raspisuje konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, ali i država koja to toleriše.

Za Miroslava Jovanovića izbegavanje zakonom propisane obaveze raspisivanja konkursa i usmeravanje novca na račun samo jedne privilegovane medijske kuće, je dvostruki prekršaj gradskih vlasti.

„Na taj način diskriminišu se svi ostali mediji u gradu jer im se onemogućava čak i da konkurišu za budžetska sredstva koja se namenski izdvajaju za informisanje. Indikativna je i nezainteresovanost države za ovakvo flagrantno kršenje zakona“, kaže dugogodišnji glavni i odgovorni urednik Svetlosti, a potom i Kragujevačkih novina.

Gradonačelniku i treća opomena

U Ministarstvu za kulturu i informisanje navode da zakonom nisu predviđene sankcije za opštine i gradove koji, poput Kragujevca, izbegavaju zakonsku obavezu.

Aleksandar Gajović, državni sekretar tog ministarstva, kaže za RSE da je protekle godine gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić već opominjan zbog izbegavanja obaveze proistekle iz Zakona o informisanju.

„Slavica Trifunović, pomoćnica ministra za informisanje je prošle godine dva puta u Kragujevcu razgovarala sa gradonačelnikom Nikolićem i ukazivala mu na tu manjkavost, koja je prisutna i u samom zakonu, u kome nisu predviđene sankcije za one koji ga krše“, kaže Gajović i najavljuje i da će Nikolić dobiti i treću opomenu.

„Upravo zbog situacije u kojoj su se našle Kragujevačke uputićemo još jednu, ovoga puta pisanu preporuku gradonačelniku Kragujevca i podsetiti ga da je prema Zakonu o informisanju u obavezi da raspisuje konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja. Spremni smo i da, ako treba, odemo u Kragujevac jer ja insistiram na tome da svi mediji imaju ravnopravan tretman“, poručuje Gajović.

Prema njegovim navodima, već je ugovoren sastanak predstavnika ministarstva sa direktorima štamparije i Kragujevačkih novina, kako bi se omogućio reprogram duga.

„Bilo bi katastrofalno da se novine iz Kragujevca sa tradicijom dugom 85 godina ugase, i mi ćemo učiniti sve da do toga ne dođe“, naglašava Gajić.

Novac grada samo jednom mediju

Međutim, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić ne misli tako, jer, kako kaže, Kragujevačke novine su u privatnom vlasništvu i gradska uprava „ne može da utiče na njihovo poslovanje“. Ne krije da su sva budžetska sredstva namenjena za informisanje usmerena na račun Radio-televiziji Kragujevac (RTK).

„Ne može se očekivati da Grad finansira sve medije koji postoje ili će se tek pojaviti u Kragujevcu. Mi maksimalno finansiramo RTK koja je u javnom vlasništvu i nalazi se u procesu privatizacije. Nismo u mogućnosti da širimo dalje“, kaže Nikolić.

Njegov odgovor na pitanje hoće li i kada Grad Kragujevac raspisati konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, nagoveštava da usmene i pisane opomene neće uroditi plodom.

„Stvar je vrlo jednostavna. Kada bude novca, biće i konkursa. Dok nema novca – nema ni konkursa. Mi smatramo da smo kroz RTK zadovoljili osnovne potrebe građana za objektivnim informacijama, za servisnim informacijama“.

RTK je nakon propale privatizacije ponovo vraćena lokalnoj samoupravi i dok čeka novog kupca, finansira se iz budžeta.

Donatorska pomoć za ’Kragujevačke’

U akciju spasavanja Kragujevačkih novina uključile su se i nevladine organizacije Građanske inicijative iz Beograda i Res Publika iz Kragujevca, koje su organizovale prikupljanje donatorske pomoći.

Bojana Vlajović Savić iz Res Publike kaže za RSE da su Kragujevačke novine veoma značajne za građane Kragujevca, pre svega zbog nezavisne uređivačke politike, objektivnog, nepristrasnog izveštavanja i poštovanja etičkih i profesionalnih standarda.

„Takvih medija u Srbiji nema mnogo. Njihov opstanak je pre svega u interesu građana Kragujevca kojima nedostaje medijski pluralizam, više izvora informacija, objektivno i pravovremeno informisanje“, kaže Vlajović Savić.

Vlajović Savić podseća da je Kragujevac grad u kome je 1834. godine štampan prvi list u Srbiji, Novine srpske. Osnovao ih je u vreme kneza Miloša Obrenovića diplomata i publicista Dimitrije Davidović.