Mališić: Novinari NIN-a su bili glavna meta svih Vučićevih medija, poslanika i svih političara u SNS

Osetili smo da je u toku proces „menjanja krvi NIN-a“, rekla je Mališić u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni, objašnjavajući odluku novinara i urednika da „preseku“ i da u toj tranziciju ne učestvuju.

Mališić je naglasila da su zaposleni u NIN dolaskom nove vlasnice par meseci bili u vakuumu i da nisu znali šta su njene namere, ali da su mogli da ih čitaju samo iz toga što su se sve odluke donosile bez znanja uredništva i koegijuma.

„To kako je nova vlasnica zamislila NIN, po našem mišljenju, više nije bio politički nedeljnik na kakav smo navikli, već neki nedeljnik u kome će drugi sadržaji da omekšaju politički sadržaj i da se time izgubi ono što mi mislimo da je najvrednije, a to je politička oštrica“, smatra Mališić.

Upitana o intervjuu koji je tokom predizborne kampanje za NIN dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ona je odgovorila da vlasnik bilo kojeg medija ne treba da se bavi ugovaranjem intervjua sa bilo kim, a posebno ne sa predsednikom države koji je taj nedeljnik 10 godina „držao na nišanu“.

Mi smo bili glavna meta svih njegovih medija, poslanika i svih političara koji su u Srpskoj naprednoj stranci, ali je glavni urednik Milan Ćulibrk smatrao da je intervju sa predsednikom nešto što treba da uradi svaki novinar, što i ja mislim, ali ukoliko ga zakaže kako se to inače radi – preko Kabineta, napomenula je Mališić.

Intervju se ne radi kada je to potrebno predsedniku države u vreme predizborne kampanje u kojoj je on vodio funkcionersku kampanju, predočila je ona i ukazala da je taj intervju „bio na ivici“ svega što su smatrali dobrim.

Govoreći o kolektivnom otkazu koji su urednici i novinari dali novoj vlasnici NIN, Mališić je naglasila da nisu trpeli pritiske menadžmenta, ali da je bilo finansijskih ponuda koje su imale za cilj da se neki ljudi predomisle u kontekstu novog aneksa ugovora.

Kompletna redakcija je smatrala da to ne može da bude razlog da neko ostane, jer novac nije bo razlog ni da odemo, „mi smo tražili i tražimo prostor slobode“, rekla je Mališić.

Ona veruje da će NIN ubuduće biti „pripitomljena novina“ i naglašava da su novinari koji su do sad radili u NIN-u previše „divlji da bi ih neko pripitomljavao“.

„Mi smo navikli na hajdučki način života i rada, na žalost u ovoj zemlji, spremni smo na tabananje, što je prostor u kojem mi osećamo da mogu da rade mediji“, istakla je Mališić.

Prema njenim rečima, redakcija NIN je računala da će, možda, i neki drugi mediji da se ohrabre i da razmisle o tome šta je posao medija i da razmisle da li je njihov posao podrška vlastima ili rad u javnom interesu.

Na pitanje koje tehnike vlast koristi da bi pripitomila medije, Mališić je uzvratila da su jedan od načina i pretnje.

Kako je dodala, „pokušavaju da vas onemoguće, ne daju prostor da se širite i smanjuju uticaj tako što vam ne daju reklame i ne dozvoljavaju da se širite na jedan način koji je tržišni i u ovom trenutku jedino moguć“.

Kada se istroše sve tehnike pripitomljavanja medija, vlast pokušava taj posao da obavi uz pomoć vlasnika „koji su se spetljali sa vlastima“ i time ne čine ništa za demokratiju, nego samo za svoje džepove, tvrdi Mališić.

Ona misli da vlast ima mnogo načina da „zagorča život“ medijima i da koristi svaki koji ima na raspolaganju da u tome uspe.

Sloboda govora je proterana u male prostore, a u prilog tvoj tvrdnji ide i činjenica da vest o kolektivnom otkazu redakcije NIN nije bila vest na javnim servisima, naglasila je Mališić.

Mediji su bukvalno saterani u geto sa ciljem da se njihov uticaj i snaga smanje, kao i da se obeshrabre i uplaše kako bi se postigla potpuna kontrola, zaključila je Mališić.