Milan Ćulibrk: O NIN-u i još koječemu

Neobično je kad novinari postanu vest dana, a kamoli kad završe kao utisak nedelje u istoimenoj emisiji Olje Bećković. A upravo to se desilo prošle sedmice, posle otkaza svih članova kolegijuma i većine novinara redakcije štampanog izdanja NIN-a.

Neko od kolega me pitao da li ću razloge odlaska objasniti u prvom broju novog nedeljnika. Ne, prirodno je da to objasnim ovde, jer je NIN važniji i stariji od svih dosadašnjih i budućih urednika, vlasnika i novinara. A naročito od brojnih „dušebrižnika“.

Još prošle srede saopštili smo da smo se na takav korak odlučili jer je vlasnica Jelena Drakulić Petrović najavila promenu koncepcije nedeljnika NIN, te da nas nije uverila da ćemo svoj posao moći i dalje da radimo kako smo dosad činili – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva. I tačka. Prethodno sam to rekao i vlasnici, dogovorili smo se da se raziđemo kao ljudi, bez ružnih reči i da stara ekipa nastavi da uređuje NIN do 8. februara. Nekima to, očito, nije bilo dovoljno. Voleli bi da padne bar pokoja ružna reč.

Priznajući da je „malo ozlojeđena i nezadovoljna“ što je NIN u kome je nekad radila, još pre 15 godina „prodat Ringijeru da bi se promenila (dotadašnja) uređivačka politika“, Ljiljana Smajlović je ljude „koji sad odlaze ljutiti“ optužila da su „sahranili NIN“ koji je ona „poznavala i volela“, da nas smatra „grobarima NIN-a“ koji su „oborili tiraž“, ali je „opet ljuta što se nisu borili za taj NIN, nego ga sahranjuju“. I da joj je „prilično sumnjivo što nam ništa nisu rekli šta je njima rekla vlasnica“.

A možda nije ni trebalo da pričamo sa vlasnicom, nego sa autorkom Relativizacije na Raša tudej Balkan? Na stranu što je saradnica RT-a iznela notornu neistinu, da posle intervjua sa Vučićem NIN nije objavio i razgovor sa Đilasom, što je mene dovelo „u nemoguć položaj“. Kako je moguće da je bivša predsednica UNS-a previdela taj intervju, za koji je uverena da je baš to bila kap koja je prelila čašu? A, opet, nije prvi put da relativizuje stvari, setite se „snega“ i tvrdnje da zbog toga snimak Milana Radoičića iz Banjske nije bio autentičan.

„Moram da se složim da je ovaj NIN sve suprotno NIN-u koji je bio cenjen u novinarskim krugovima, pa i tamo gde je Ljiljana radila“, tercirao joj je kolega, takođe bivši predsednik UNS-a Vladimir Radomirović. Pride je i on izneo laž, tvrdnjom da glavni urednik i redakcija nisu hteli da zaštite Draganu Pejović (iz NIN-a u decembru prešla na TV Prva), da je „preporuka kolegijuma bila da se Dragana izvini vlasnicima Ringijera“ i da je „glavni urednik stao na stranu direktorke“. Urednik Pištaljke nije ni pokušao da čuje i drugu stranu, a lako bi saznao da to nije istina. Umesto toga sve vreme duva u istu pištaljku.

Zato mu unapred obećavam da ne mora da brine šta će biti ako se uređivačka politika novog nedeljnika u budućnosti ne poklopi sa „poslovnom politikom Junajted medija“. Mi bar nismo zaboravili da mediji služe javnom interesu, a ne interesu bilo kog pojedinca ili grupacije.

„Odbijen je moj predlog Filipu Švarmu da podnese ostavku u Vremenu, da se malo digne prašina, pa možda odnekud dođu neke pare, pa da se onda pompezno vrati. U Vremenu izgleda samo znaju novinarstvo, ništa biznis“, napisao je ovih dana na svom Iks nalogu novinar Dojče velea i saradnik Vremena Nemanja Rujević. Hvala, Nemanja. Ništa drugo. I hvala kolegama iz Vremena što su odbili njegov genijalni, preduzetnički predlog.

„Nisu se žalili dok su bile lepe i visoke plate“, „nisu oni otišli odmah čim je Drakulić Petrović postala vlasnica, već kad su obezbedili novog finansijera, Šolaka“, poentirao je na TV Prva Duško Vukajlović, bivši glodur Aloa i Objektiva, koga je voditeljka Marija Savić Stamenić predstavila kao osnivača agencije Eko medija konsalting. Možda stvarno nije znala da on zapravo radi u kabinetu ministra Đorđa Milićevića, mada može biti problem i ako ne znaš ko ti je sagovornik.

Da sam zloban, Vukajloviću bih poželeo samo „lepe i visoke plate“ kakve su imali novinari NIN-a. I njemu je društvo u studiju pravio Radomirović, koji ni ovoga puta nije propustio priliku da upita: „Šta će se desiti ako se sutra uređivačka politika novog nedeljnika ne poklopi sa poslovnom politikom Junajted medija“, na šta je Mariji Savić Stamenić, sve uz osmeh, izletelo: „Mislim da to neće moći da se desi“. Ne znam šta bih rekao, osim da mi je stvarno žao. Svih koji tako misle. Pa zar ne bi svima bilo bolje da i NIN i svi drugi mediji u Srbiji, uključujući i taj novi nedeljnik, samo profesionalno, objektivno i nepristrasno obaveštavaju javnost. Umesto da je truju.