Politički udar Telekoma i Telenora na SBB?

Prema oceni N1, vlast je osmislila način kako da uz pomoć Telekoma pokuša da uništi slobodne medije u Srbiji. Sa druge strane, iz kompanije Telekom navode da SBB ima „strah“ od ekspanzije Telekoma Srbija „i ulaska novih igrača na tržište“, te da zloupotrebljavaju sopstvene medije za obračun sa konkurencijom.

U planu u koji je N1 imao uvid, navodi se će Telekom udružiti sa Telenorom, „češkog tajkuna Petra Kelnera“, kako bi smanjio učešće SBB-a na tržištu ispod 30 odsto. Tako bi, smatraju u Telekomu, onemogućili finansiranje medija poput N1, Nove S, Sport Kluba. I dok se vlast javno zaklinje u evropske vrednosti, na sve načine pokušava da spreči postojanje slobodnih medija, ovog puta preko uništavanja privatne kompanije“, navodi N1.

Kako dodaju, plan uništenja slobodnih medija u Srbiji predstavljen je rukovodstvu državnog Telekoma i na njemu se radilo nekoliko meseci.

Prema njihovim saznanjima, državna telekomunikaciona kompanija planira da Telenoru ustupi kompletnu infrastrukturu kablovske mreže i kompletan sadržaj kablovske televizije.

Igor Božić, izvršni producent TV N1, ocenjuje za Danas da sporazumi između državnog operatora i jedne velike privatne kompanije protiv druge privatne kompanije mogu da imaju samo za cilj udar na medije u vlasništvu United Medie.

– Naša saznanja govore da je ideja vlasti da finansijski oslabi United grupu kako bi ona odustala od operacija u Srbiji što bi dovelo do gašenja medija. Ovo liči na perfidnu dugoročno planiranu operaciju koja nije poslovna već osmišljena akcija kako bi uništili SBB, a samim tim i medije koji se emituju na toj platformi – navodi Božić.

On podseća da se N1 i Nova S ne mogu videti ni u jednom drugom kablovskom sistemu osim SBB-a.

– Ako Telekom da Telenoru celu svoju mrežu i sve svoje TV programe, a uz to i Telekom i Telenor imaju i mobilnu telefoniju, jasno je da će zajedno, udruženi, narušiti balans na tržištu i da mogu na taj način potpuno nekonkurentno preotmu korisnike SBB-a. U planu Telekoma u koji smo imali uvid cilja se na smanjivanje korisnika SBB-a na ispod 30 odsto, a ne na finansijsku dobit. Zašto bi neko resurse državne kompanije davao drugoj privatnoj kompaniji, ako iza toga ne stoji politika, pita Božić.

Slobodan Georgiev, direktor vesti i programa Newsmax Adria, ističe za naš list da borba Telekoma protiv SBB nije od juče.

– Telekom dve godine vodi hibridni rat protiv SBB-a i televizija N1 i Nova S ne birajući sredstva i ne štedeći novac u cilju ostvarivanja dominantnog položaja na tržištu kablovskih usluga. Podsetimo samo na kupovinu Kopernikusa, Kurir-AMG-a, Radijus vektora, zatim osnivanja proxy TV stanica: Kurir TV, K1, Euronews. Zatim, preoravanje Srbije zbog postavljanja optičke mreže, na šta drugi nemaju pravo. Desetine miliona evra spucanih u serijski program – ukazuje Georgiev.

Prva i najveća afera u koju je upleten Telekom a vezano za medije, jeste „slučaj Koperniikus“ od pre dve godine.

Podsetimo, Telekom je početkom novembra 2018. za oko 200 miliona evra kupio kablovskog operatora Kopernikus, čiju realnu vrednost su stručnjaci ocenili kao znatno nižu.

Vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović je potom za 180 miliona evra kupio televizije Prvu i O2, zbog čega su tada opozicioni lideri i brojni medijski poslenici tvrdili da iza ove transakcije stoji država, sa željom da utiče na uređivačku politiku ovih televizija.

U prilog tome navođena je i činjenica da je Srđanov brat, Zvezdan Milovanović, poverenik Srpske napredne stranke u Nišu.

Srđan Milovanović je u intervjuu upravo za naš list negirao da politika stoji iza odluke da proda Kopernikus a potom kupi dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, te da na njima neće biti nikakvih uređivačkih promena.

Međutim, nakon dve godine, promene su ipak evidentne jer se u informativnim emisijama ovih televizija isključivo propagira režim, nema opozicionih lidera i njihovih aktivnosti, prećutkuju se teme i afere u kojima su glavni akteri članovi vladajuće stranke, a brojni novinari su otišli sa ovih televizija mahom na N1 i Nova S.

Potom je Igor Žeželj kupio Kurir, iako je negirao da iza ove kupovine stoji Telekom već isključivo njegova firma Wireless media.

Međutim, sredinom prošle godine je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić pokazala ugovor prema kome je Telekom uložio 38 miliona evra u kompaniju biznismena Igora Žeželja.

Ona je tvrdila da je upravo ovim novcem Žeželj kupio tabloid Kurir.

Na ugovoru od 15. oktobra 2018. godine stoje potpisi direktora Telekoma Ćulibrka i Igora Žeželja.

Telekom je ugovorom obećao da će uložiti 38 miliona evra u Žeželjevu kompaniju „Wireless media“.

Svega tri meseca kasnije, ova njegova firma kupila je medijsku grupaciju Adria media group, koja izdaje između ostalog tabloid Kurir, od bivšeg vlasnika, Aleksandra Rodića.

„SNS uprava Telekoma mu obezbeđuje naš novac da kupi Kurir i dodatnih 28 miliona evra. Da ironija bude veća, tih 28 miliona evra su za sadržaje koje će Telekom ponovo da otkupljuje od Igora Žeželja i ponovo mu plaćati te sadržaje našim novcem“, navela je tada Tepić. Iz samog ugovora nije jasno zbog čega je Telekom uložio ovako veliki novac u Žeželjevu kompaniju i kako će mu se to tačno isplatiti.

Udar na tržište

Na tržište telekomunikacija u Srbiji svakako će se odraziti odluka Telekoma da Telenoru ustupi kompletnu infrastrukturu kablovske mreže i kompletan sadržaj kablovskih televizija, ali iz detalja koji su objavljeni ne može se tačno reći u kojoj meri će to značiti „potres“, tvrde analitičari.

Nesporno je jedino da će to Telenoru omogućiti da uveća svoju ponudu i tako stekne više korisnika, a Telekomu da kontroliše medijske sadržaje koji će ići za oba operatera preko njegove mreže.

U tu mrežu, samo pre dve godine, Telekom je uložio više od 300 miliona evra kupujući nekoliko manjih operatera.

Najozbiljnije pitanje koje se tu postavlja jeste kako će se to odraziti na poslovanje Telekoma, koji je u većinskom vlasništvu republike Srbije odnosno građana koji kao mali akcionari nisu do sada imali neki prihod od rasta svog preduzeća.

Takođe, postavlja se i pitanje prirode takvog udruživanja dva dominantna operatera, da li je tu reč o poslu koji je suprotan antimonopolskim zakonima, ili je samo poslovna saradnja i da li je ona na štetu građana kao manjinskih vlasnika.

Do sada, te dve kompanije bile su konkurencija na tržištu mobilne telefonije na kome je domaća imala udeo od 44,1 odsto, Telenor oko 31 a treći operater, VIP mobile 24,3 procenta.

Međutim, taj biznis je i u Srbiji već dostigao zenit, kao i ranije u svetu i već duže vreme je globalni trend da se firme horizontalno šire i povećavaju lepezu usluga kako bi privukle što veći broj korisnika.

Glavna bitka, objašnjavaju analitičari, vodi se oko širokopojasnog interneta i distribucije medijskih sadržaja.

Trend je prisutan i na srpskom tržištu a u toj sferi glavni konkurenti su Telekom i SBB.

Tako na polju interneta, posle preuzimanja jednog broja manjih operatera u šta je uloženo nestvarnih 500 miliona evra, Telekom zauzima 48,4 odsto a udeo SBB je 32,7 procenta, dok je odnos snaga drugačiji u sektoru distribucije medijskog sadržaja gde SBB ima 47,5 a Telekom 39,2 odsto.

Pri tom, broj pretplatnika usluge interneta je u stalnom porastu a kako je najzastupljeniji kablovski pristup, najracionalnije je da objedinjavanjem više usluga među kojima je važna karika distribucija medijskih sadržaja, operateri lakše do dođu do novih korisnika.

Telekom: Strah SBB-a od ekspanzije Telekoma

List Danas je postavio nekoliko pitanja kompaniji Telekom o navodima da će se udružiti sa Telenorom, ali nismo dobili nijedan konkretan odgovor, već niz kvalifikacija na račun SBB-a uključujući i taj da se SBB plaši ekspanzije Telekoma „i ulaska novih igrača na tržište“.

„Očigledno kontinuirani pad svog tržišnog učešća kompanija SBB manipulativno predstavlja kao gašenje medijskih sloboda, dok istovremeno bez prestanka zloupotrebljava sopstvene medije za obračun sa konkurencijom. Ta zloupotreba medija otišla je toliko daleko da su im se sada na meti našli i investitori iz Evropske Unije“, navode u Telekomu. Kako dodaju, SBB se plaši i, sudeći po reakciji, procenjuje da će zbog razvoja Telekoma imati pad tržišnog učešća na ispod 30 odsto.

„Ovo je najbolji dokaz rasta i razvoja Telekoma Srbija u poslednje dve godine. Time postaje jasno da je cela kampanja United grupe o propasti Telekoma Srbija bila zasnovana na neistinama i zamenama teza. Telekom Srbija nikada nije krio svoju ambiciju da postane lider, kako na domaćem, tako i na regionalnom tržištu“, kažu u Telekomu dodajući da neće „podleći pritiscima nelojalne konkurencije“.

„Na njihove neistine odgovaraćemo ulaganjem u infrastrukturu, na njihove pritiske odgovaraćemo još boljim uslugama za naše korisnike, a na to što zloupotrebljavaju sopstvene medije da se obračunaju sa konkurencijom, duboko verujemo da će odgovor dobiti od tržišta i korisnika“, zaključuju u Telekomu.