Kada govore na tu temu, sagovornici Glasa Amerike kao najbolji opis stanja upotrebljavaju izraz prekarizacija, koji u najkraćem označava nesiguran rad i nesigurnu zarada, nesigurnu egzistenciju čoveka i njegove porodica, što konačno dovodi i do nesigurnog društvenog položaja:
Novinari u Srbiji rade i po tri posla sa strane da prežive
Nekada ugledne profesije, među njima i novinari, dovedeni su u Srbiji u stanje prekarijata, to jeste nesigurnog posla i nesigurne plate na nepostojećem tržištu. O tome kako novinari moraju da rade i po tri posla sa strane kako bi mogli normalno žive – opširnije u prilogu Radeta Rankovića.
Geplaatst door Glas Amerike – Otvoreni studio op Vrijdag 22 februari 2019
„Imate veliki broj ljudi koji praktično su praktično neregulisano zaposleni, ili sarađuju, ili su radno angažovani. Onda imate krajnje neprostojne dohotke, koji su na nivou medijane, znači kreću se od minimalne zarade do nekih 40 hiljada dinara. I imate saznanje da sem onih omiljenih režimskih novinara, kojih je jako malo, i vrlo ugledni novinari i ljudi koji rade u medijima decenijama, su rekli da pristojan život, a pristojan život je da možete i da se usavršavate, da izdržavate porodicu, radite u struci, putujete negde – je nešto zbog čega treba imati najmanje tri ‘tezge'“, kaže predsednik Ujedininjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.
„Nesigurnost, loši uslovi rada, ekonomska i finansijska zavisnost, male plate, sve to utiče na neslobodu. I ja mislim da je tu ključni problem u medijima u Srbiji – što imate vrlo malo redakcija u kojima imate ugovor o radu, znate kolika vam je plata, u kojima, ako redovno ispunjavate svoje poslove, znate da ćete na kraju meseca dobiti toliko koliko vam je napisano u rešenju da će biti primanja“, ističe Milan Ćulibrk iz NIN-a.
[povezaneprice]Kako kaže glavni i odgovorni urednik NIN-a, plate u ovom nedeljniku su redovne i veće su od iznosa prosečne plate u Srbiji koju iznose predstavnici vlasti. Međutim, po rečima Milana Ćulibrka, problem predstavlja i teška pozicija u kojoj se nalazi NIN, s obzirom da oglašivači izbegavaju kritičke medije:
„Rastu finansijski pritisci na medije. Znači, mediji koji se kritički odnose prema vlastima u Srbiji, njih oglašivači izbegavaju u širokom luku. Bez oglašivača ne može da se preživi. I ona imate masu medija koji se jednostavno ponašaju pragmatično, sklapaju dilove sa vlastima, oni dobijaju oglase javnih preduzeća i državnih institucija, i na bazi toga žive. Ne interesuje ih šta je sadržaj, ne interesuje ih istina“, dodaje Ćulibrk.
Iako bi bilo logično da novinari potraže zaštitu u sindikatima – u privatnim kompanijama, pa tako i u privatnim medijima, sindikalno organizovanje je gotovo iskorenjeno:
„Ono što ćemo mi uraditi, zajedno sa NUNS-om i sa Fondacijom Fridrih Ebert jeste da ćemo 3. maja, na Dan slobodnih medija, otvoriti raspravu o oba ova aspekta – šta je strategija i šta je pozicija samih medija, a šta je onda pozicija zaposlenih u medijima“, kaže na kraju Stojiljković.
U datim okolnostima teško je naći izlaz iz ove situacije, a ekonomsko pravilo da bi tržište moralo da reguliše sve nelogičnosti ne važi i u Srbiji. U državi u kojoj su i tokovi novca strogo kontrolisani, teško je uopšte govoriti o slobodnom medijskom tržištu, a kamoli o tome da će loši propasti na tržištu i ostaviti prostor uspešnim medijima.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.