Pravnici vide da je ugovor Telekoma i Telenora sporan, a država okreće glavu

Mesec dana prošlo je od objavljivanja saznanja novinara N1 o ugovoru između Telekoma Srbija i Telenora, kao i objavljivanja dokumenata u kojima eksplicitno piše da su ciljevi te saradnje uništenje i urušavanje nezavisnih medija koji posluju u okviru United grupe. Iako su dokazi potpuno očigledni, i niko ih nije demantovao, nijedan državni organ još nije zatražio uvid u papire koje poseduje N1. Neki od najuglednijih pravnika u Srbiji smatraju da su ugovori između Telekoma i Telenora pravno ništavi, kao i da postoji sumnja da je njihovim sklapanjem počinjeno i krivično delo.

Predsednik Aleksandar Vučić, pravnik po obrazovanju, nije video ništa u pravnom smislu sporno, u dokumentu Telekoma Srbija u kome se govori o urušavanju i stavljanju tačke na SBB, te o onemogućavanju razvoja i finansiranja kanala United Media, među kojima je i N1.

„Niste rekli narodu da je to interni dokument“, kazao je Vučić početkom meseca.

Ipak, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da po Zakonu o obligacionim odnosima član 53, stav 2 ovaj dokument može biti dokaz da su ugovori Telekoma i Telenora pravno ništavi. Taj član Zakona kaže da ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor, i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva.

„Potpuno je irelevantno da li je to interno uputstvo. Sadržina tog uputstva ukazuje da je ‘kauza’ osnov zbog koga se ugovor zaključuje veoma suspektan. I mora se ispitati da li je on protivan prinudnim propisima, da li je protivan javnom poretku i da li je protivan dobrim poslovnim običajima. Za sada mi se čini da je on protivan svim ovim zakonskim zabranama“, ističe Rakić Vodinelić.

Bivši sudija Vrhovnog suda, Zoran Ivošević kaže da je Zakon jasan i da ne dopušta da se sklopi ugovor koji je sklopljen iz pobude da treća strana pretrpi štetu.

„Ustav kaže da je konkurencija slobodna. To je vrednost koja je u našem Ustavu zajamčena. A ako neko hoće da uništi konkurenta, onda je to ugovor suprotan prinudnim propisima. Protivan je i dobrim običajima“, objašnjava Ivošević.

Profesorka Rakić Vodinelić kaže da postoji i zakonski osnov za krivično gonjenje direktora koji su zaključili ugovor između Telekoma i Telenora.

„Ovi ugovori imaju za ideju podelu tržišta. To je, dakle, krivično delo gde je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina“, kaže Rakić Vodinelić.

Upravo zato su se Telekom i Telenor sami obratili Komisiji za zaštitu prava konkurencije, zaključuje Vesna Rakić Vodinelić jer rešenjem te komisije mogu kasnije izbeći krivičnu odgovornost.

Video prilog N1